U najznačajnijoj srpskoj muzejskoj instituciji, posetioci mogu videti remek-delo srpske i vizantijske umetnosti iz 12. veka – duhovni i kulturni simbol naroda, koji se, zbog izuzetne osetljivosti, prikazuje svega nekoliko dana godišnje.
Usred stalne gužve u centru Beograda, u tišini izložbenih sala Narodnog muzeja Srbije, pruža se prilika koja se retko ukazuje – da se iz neposredne blizine vidi najstariji sačuvani srpski dokument napisan ćirilicom: Miroslavljevo jevanđelje. Ovo duhovno i kulturno blago srpskog naroda biće dostupno javnosti samo do 29. juna.
Ovaj rukopis, nastao u drugoj polovini 12. veka, smatra se remek-delom srpskog i vizantijskog srednjovekovnog umetničkog izraza. Pisano na pergamentu, sastoji se od 181 lista, bogato oslikanih minijaturama, pozlatom i kaligrafskim pismom, koje je pisar – najverovatnije dijak Gligorije – ispisivao perom u dve kolumne, koristeći mrku, crnu i crvenu boju.
Jevanđelistar je naručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Rukopis je pisan na staroslovenskom jeziku srpske redakcije, u duhu raške ortografije. Po svom liturgijskom karakteru, sadrži izabrane odlomke iz četiri jevanđelja i bio je namenjen bogosluženju.
Upravo zbog svoje starine, umetničke vrednosti i izuzetne osetljivosti, Jevanđelje se čuva u specijalnim uslovima depoa Narodnog muzeja Srbije, a izlaže se izuzetno retko – najviše deset dana tokom jedne godine, kako nalažu propisi Narodne biblioteke Srbije, nadležne za zaštitu stare i retke knjige.
Od 1979. godine, Jevanđelje je zaštićeno kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, dok je 2005. godine uvršteno na UNESKO-vu listu "Pamćenje sveta", čime je potvrđen njegov značaj za čitavo čovečanstvo.
Jedan list ovog rukopisa danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, kao podsetnik na burnu istoriju i puteve kojima je Jevanđelje prolazilo.
Za sve koji žele da dotaknu dubine srpske duhovnosti i istorije, ovo je trenutak koji ne treba propustiti. Narodni muzej u Beogradu otvoren je četvrtkom i subotom do 20 časova, petkom i nedeljom do 18 časova. Ulaznica košta 300 dinara.
Više od hiljadu godina svetlosti sabrano je u ovoj jednoj knjizi. Vreme je da je pogledamo – ne samo očima, već i srcem.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Sa svojom dugom istorijom, crkva ne samo da je bila duhovni centar grada, već je igrala ključnu ulogu i u formiranju kulturnog identiteta Zemuna.
Za razliku od onih koji su u Beograd vekovima pristizali kao stranci, Rumuni u Beogradskom naselju Ovča su starosedeoci. Reč je o banatskom delu Srbije gde je etnička šarenolikost sasvim uobičajena stvar.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Iz velike ljubavi prema ljudima, Bog nam je dao te divne ljude, istakao je otac Vasilije.
Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Iz velike ljubavi prema ljudima, Bog nam je dao te divne ljude, istakao je otac Vasilije.
Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po novom i Prepodobnog Pahomija Velikog po starom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Izidora, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
