POLOVIČNA POBOŽNOST JE VEOMA OPASNA: Vladika Nikolaj ukazuje na razliku između onih koji stvarno služe Bogu i onih koji praktikuju samo formu

Jedni broje paragrafe zakona, drugi zaboravljaju milost – a sudovi vere ostaju prazni. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za 13. februar postavlja ostrvo razdora između spoljašnjeg i unutrašnjeg života: Pravoslavlje traži i jedno i drugo, upozoravajući da nijedna strana ne sme biti zapostavljena. Vera se meri ne praznim obredima, već sposobnošću da se izvrši sve što Bog zapoveda, sa srcem otvorenim za milost.

Beseda protiv polutanstva i o izvršenju svega zakona Božjeg

Ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati. (Lk. 11, 42)

Ovde se misli na zakon i milost. U duši fariseja i sektanata ne stoje ovo dvoje, tj. oni ne mogu i da vrše propise zakona i da čine milost, nego prepirući se o tome šta je važnije od ovoga dvoga, jedno ispuštaju, a drugo drže. Fariseji su formalno strogo držali propise zakonske, ali su sasvim napustili milost i čovekoljublje. Sektanti pak laskaju sebi da oni drže pravdu Božju, no sasvim odbacuju propise crkvenih zakona.

Pravoslavlje predstavlja punoću vere. Ono zapoveda da se čini ovo i da se ne ostavlja ono. Ono je pažljivo prema spoljašnjim propisima vere, kao čovek kad ide između lonaca pa čuva da ih ne razbije. No ono je još više pažljivo prema pravdi i milosti Božjoj, kao čovek koji idući između zemljanih lonaca ceni ove i čuva ne zbog zemlje, od koje su lonci napravljeni, nego zbog skupocene sadržine koja je u njima.

Prazni lonci, koji se nikad nikakvim pićem ne pune, bez vrednosti su kao i prazne zakonske forme farisejske. Piće pak koje se sipa u vetar, rasipa se i gubi, jer se ne sipa u određene za nj sudove.

I tako u Pravoslavlju nema jednostranosti, kao što je nije bilo ni u Gospodu Isusu. Gospod govori Jovanu Krstitelju, koji diše pravdom i milošću Božjom, da treba ispuniti zakon; a farisejima, praznim paragraflijama, bez pravde i milosti Božje, govori: milosti hoću, a ne priloga! Očigledno je da je važnije ono što treba činiti od onoga što ne treba ostavljati. No ni malo ne znači da je ono što je manje važno – nepotrebno. U čovečjem organizmu ima puno važnijih i puno nevažnijih organa, no svi oni ukupno čine telo čovekovo.

O Gospode sveobuhvatni, ne daj nam da budemo jednostrani, no pomozi nam da ispunimo svu volju Tvoju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara