U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
Reči apostola iz Prve poslanice Jovanove ne ostavljaju prostor za pretpostavke i udaljene zaključke, već se oslanjaju na ono što je bilo neposredno, gotovo fizički potvrđeno: viđeno, čujno i opipljivo iskustvo Hrista. U besedi vladike Nikolaja Velimirovića za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu, otvara se upravo ta napetost između znanja koje se stiče iz druge ruke i istine koja se prepoznaje tek kroz susret, dodir i život sa Njim. Apostoli, prvobitno ljudi svakodnevnih zanimanja i jednostavnih poslova, postaju svedoci događaja koji prevazilaze njihove navike mišljenja, ali ne i njihovu sposobnost da razlikuju ono što je stvarno od onoga što nije. U toj jednostavnoj, ali snažnoj liniji svedočenja, Nikolaj otkriva kako vera ne nastaje iz teorije, nego iz susreta koji menja pogled na sve što je do tada bilo poznato.
Što čusmo, što vidjesmo očima svojim, što rasmotrismo i ruke naše opipaše… to javljamo vama. (1 Jov. 1)
Eto kakva je apostolska propoved! Apostoli ne govore kao svetski mudraci, niti kao filosofi, a najmanje kao teoretičari, koji stvaraju pretpostavke o nečem, da bi nešto pronašli.
Oni govore o stvarima koje oni nisu tražili, no koje su njih neočekivano okružile, o faktu, koga nisu oni našli nego koji je njih, tako reći, iznenadno našao i spopao. Oni se nisu bavili duhovnim istraživanjima, niti su izučavali psihologiju, niti su se još manje zanimali spiritizmom.
Njihovo zanimanje bio je ribolov - jedno skroz čuvstveno, telesno zanimanje. I kad su lovili ribu, njima se javio Bogočovek i oprezno i lagano počeo uvoditi ih u jedno novo zanimanje, u službu Sebi. Oni Mu nisu odmah poverovali, nego su još opreznije i laganije, sa strahom i nedoumicom i mnogim kolebanjem prilazili k Njemu i raspoznavali Njega. Dok nisu mnogo puta videli očima svojim, i dok nisu mnogo puta rasmotrili i rukama opipali.
Njihov doživljeni fakt je nadprirodan, no njihov metod raspoznavanja toga fakta skroz je čuvstven i pozitivno-naučan. Nijedan moderan naučnik ne bi se mogao poslužiti pozitivnijim metodom u upoznavanju Hrista.
Apostoli su videli ne jedno čudo nego mnogobrojna čudesa; oni su čuli ne jednu pouku nego toliko pouka, koliko se ne bi moglo napisati u mnoge knjige; oni su gledali vaskrslog Gospoda punih 40 dana, s Njim hodali, s Njim razgovarali, s Njim jeli, Njega dodirivali.
Rečju: oni su lično i iz prve ruke imali hiljade čudesnih fakata, kojima su saznali i utvrdili jedan krupan fakt, naime: da je Hristos Bogočovek, Sin Boga Živoga, čovekoljubivi Spasitelj ljudi i svesilni Sudija živih i mrtvih.
O Gospode vaskrsli, utvrdi nas u veri i revnosti Tvojih svetih apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju - šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.
Kroz suprotstavljanje Adama i Hrista, beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 2. sedmicu po Vaskrsu otkriva duboku istinu o ljudskoj prirodi, padu i nadi koja nadilazi ono što oči vide.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za sredu druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se iza jedne slike iz Jevanđelja krije drugačije razumevanje života, žrtve i ploda koji dolazi neočekivano.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
