Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju - šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.
Nisu sve nade iste - neke se gase čim se sudare sa prolaznošću, dok druge nadživljavaju i samu smrt. U kratkoj, ali prodornoj besedi za četvrtak druge sedmice po Vaskrsu, vladika Nikolaj Velimirović razdvaja ono u šta čovek polaže srce: između oslonca koji se raspada i nade koja se ne završava grobom. Njegove reči ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već postavljaju jasno pitanje - gde zapravo počiva naša vera u sutrašnji dan.
Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj preporodi za živ nad vaskrsenijem Isusa Hrista iz mrtvijeh. (I Petr 1, 3)
Ko ima mrtvo nadanje, braćo, a ko ima živo nadanje? Onaj ima mrtvo nadanje ko se nada u mrtve stvari; a onaj ima živo nadanje ko se nada u živoga Boga.
I još, mrtvo nadanje ima onaj ko se nada u sebe i u druge ljude; a živo nadanje ima onaj ko se nada u živoga Boga.
I još, mrtvo nadanje ima onaj ko se nada u sreću i blagostanje u ovom kratkom zemaljskom bitisanju i ne prostire nikakvu nadu preko groba; a živo nadanje ima onaj ko se nada u vaskrsenje i besmrtni život u Carstvu nebeskom.
Vaistinu, bolje je živo nadanje od mrtvog nadanja, kao što je bolje život od smrti; kao što je bolja svetlost od tame; kao što je bolje zdravlje od bolesti; kao što je bolji um od bezumlja.
No ko donese i pokaza ljudima živo nadanje - ko, i kako? Apostol Petar odgovara na ovo pitanje: Gospod naš Isus Hristos, i to vaskrsenjem iz mrtvih.
Niko drugi do Gospod Isus Hristos; i ničim drugim tako kao Svojim sopstvenim vaskrsenjem iz mrtvih. Svojim vaskrsenjem Gospod je okrilatio začmalo nadanje ljudsko, i pružio ga preko groba, i pokazao mu cilj i svrhu i plod iza groba.
Sve ovo ne tvrdi neki lakoveran čovek, no apostol koji se dugo kolebao u veri i koji se tri puta odricao Hrista. Zato je njegovo svedočanstvo o vaskrslom Gospodu i o značaju vaskrsenja Njegovog neiskazano dragoceno za nas.
O Gospode vaskrsli, Pobedniče smrti, iščupaj iz nas mrtvo nadanje i usadi živo nadanje, molitvama svetoga Petra, apostola Tvoga velikoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
U besedi za sredu druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se iza jedne slike iz Jevanđelja krije drugačije razumevanje života, žrtve i ploda koji dolazi neočekivano.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Skončao je u mukama 92. godine.
Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu.
U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti.
Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.
Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu.
U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti.
Sveštenik iz Krefelda svedoči o mladima koji napuštaju duhovnu neizvesnost i prihvataju veru sa jasnim pravilima, liturgijskim životom i nepromenjenim učenjem koje im donosi sigurnost i smisao.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U manastiru Jasenovac više episkopa Srpske pravoslavne crkve služilo je Liturgiju, rukopoložen je novi đakon, a pojanje Vizantijskog hora iz Ljubljane i prisustvo mladih iz Zagreba uveličali su ovaj dan.
Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju - šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
