U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Na mestu gde se nekada uzdizala sigurnost od kamena, ostaje samo prašina koja ne pamti ni ime ni nameru graditelja. Upravo na toj slici prolaznosti vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za subotu 2. sedmice po Vaskrsu gradi svoje pitanje o onome što čovek podiže i onome što mu neminovno izmiče iz ruku. Gradovi od zida i gradovi od želje, pa čak i sam ljudski život kao neprekidno zidanje tela i očekivanja, u njegovom tumačenju nose istu sudbinu rušenja. U toj napetosti između prolaznog i večnog otvara se prostor besede koja ne ostaje na opisu ruševina, već usmerava pogled ka jedinom gradu koji ne podleže vremenu.
„Ovde nemamo grada koji će ostati, nego tražimo onaj koji će doći. (Jevr. 13, 14)“
Ne behu li, braćo, Vavilon i Niniva veliki i čudni gradovi? Danas se samo gušteri legu po prašini kula njihovih. I Memfis i Teba ne behu li gordost faraona i kneževa ljudskih? Danas je mučno utvrditi mesto gde su ti gradovi nekad bili.
No ostavimo gradove od kamena i cigle; pogledajmo na gradove od krvi i mesa i kostiju. Ljudi duže i brižljivije zidaju grad svoga tela nego li tvrđave i katedrale. Po osamdeset i po sto godina zidaju ljudi gradove tela svoga; i na kraju vide da je trud njihov uzaludan: ono što su decenijama zidali sa brigom i danonoćnim strahom stropoštava se u prašinu grobnu u jednom trenu oka. Čiji grad telesni ne sruši se i ne zavali u prašinu? Ničiji.
No ostavimo gradove telesne; pogledajmo na gradove sreće, koje ljudi s kolena na koleno zidaju. Materijal iz koga su ti gradovi sazidani jeste: veselje, slast, imanje, vlast, čast, slava. Gde su ti gradovi? Kao paučina obmotavaju ljude za čas, i kao paučina se cepaju i iščezavaju, čineći srećne nesrećnijima od nesrećnih.
Vaistinu, mi ovde nemamo grada koji će ostati. Zato tražimo onaj grad koji će doći. To je grad sazidan od duha, života i istine. To je grad kome je sam i jedini neimar Gospod Isus Hristos. Taj grad se naziva Carstvom nebeskim, besmrtnim životom, dvorom anđela, pristaništem svetitelja, utočištem mučenika. U tom gradu nema dvojstva dobra i zla, nego je sve jedinstvo dobra. Sve što je sazidano u tome gradu sazidano je zauvek. Svaka cigla u tome gradu ostaje, bez kraja i konca. A cigle su živi anđeli i ljudi. Na prestolu u tom gradu sedi i vlada vaskrsli Gospod Isus Hristos.
O Gospode vaskrsli, izbavi nas ispod ruševina vremena i uvedi nas milostivo u Tvoj večiti grad nebeski. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
U besedi za sredu druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se iza jedne slike iz Jevanđelja krije drugačije razumevanje života, žrtve i ploda koji dolazi neočekivano.
Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju - šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kroz suprotstavljanje Adama i Hrista, beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 2. sedmicu po Vaskrsu otkriva duboku istinu o ljudskoj prirodi, padu i nadi koja nadilazi ono što oči vide.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ispovednika po starom i Svetog apostola Marka po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog apostola Marka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
