U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Nisu svi tragovi svetosti upisani u knjige, niti je svaka pobeda vere ostavila vidljiv pečat u istoriji. Iza vekova hrišćanstva ostale su bezbrojne sudbine koje su blagodaću Božjom preobražene iz slabosti u snagu, iz greha u svetost, iz straha u neustrašivo svedočenje Hrista.
Upravo na tom neiscrpnom bogatstvu Božjeg delovanja među ljudima zaustavlja se misao vladike Nikolaja Velimirovića u besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, podsećajući da najveća čuda često nisu ona koja menjaju tok istorije, već ona koja menjaju ljudsko srce.
"Da pokaže u vijekovima koji idu preveliko bogatstvo blagodati svoje." (Ef. 2, 7)
Proročkim darom prorokovao je apostol Pavle o bogatstvu blagodati, koja će se kroz vekove izlivati na rod čovečji. Ono što je apostol prorekao, možemo mi, koji živimo blizu 20 stoleća udaljeni od apostola, proveriti na vekovima već minulim. Kao što su košnice ispunjene vrednim i medotočnim pčelama, tako su svi vekovi od Hrista do danas ispunjeni blagodatnim ljudima, devojkama i ženama.
O koliko se bogatstvo blagodati Božje pokazalo na bezbrojnim dušama, koje najpre biše grešne, a posle postaše svete!
O koliko se bogatstvo blagodati Božje pokazalo na ljudima i ženama, najpre slabim i bojažljivim, koji potom junački ispovedahu Hrista Gospoda i radosno za Njega postradaše!
O koliko se bogatstvo blagodati Božje pokazalo kroz vekove i vekove na prostim i neukim, koji potom postaše mudraci istiniti i duhovni generali vojskama vernih Hristovih!
A pomislite, braćo, koliko još skrivene svetosti, nejavljenog požrtvovanja, nezapisanog junaštva, nepohvaljene vrline leži u dubinama dvadeset hrišćanskih vekova!
Kad se sve to objavi, sve to što je bilo u vekovima prošlim i u onim koji će doći do kraja vremena, tada će se i angeli i ljudi udiviti pred neiskazanim bogatstvom blagodati Božje.
Tada će i sam apostol Pavle morati uzviknuti: iako sam apostol bio, ipak slaba mi je bila reč da iskažem svu neizmernost bogatstva blagodati Božje, koja se čovekoljubno projavila u svetu.
O presveta Trojice, čovekoljubivi Bože naš, uzdigni srca naša, da neprestano slavimo i hvalimo preveliko bogatstvo blagodati Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
U besedi za subotu prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o nevidljivom trenutku pada koji menja čovekov mir, ali i o sili pokajanja koja vraća radost, snagu i svetlost u srce.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje, preko Trojeručice i rukopisa, do požara koji je umalo promenio sudbinu – priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pozivajući se na reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za ponedeljak druge sedmice po Duhovima govori šta čoveku daje snaga da izdrži do kraja, čak i kada olakšanje ne dolazi.
U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
