U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Nije teško prepoznati tragove tuge na ljudskom licu, ali mnogo je teže zapitati se može li čovek svojim postupcima rastužiti i ono što je u njemu najsvetije. U besedi za petak prve sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović otvara upravo to pitanje, podsećajući da dar Duha Svetoga nije nešto što se jednom primi i zaboravi, već živa prisutnost koja traži pažnju, ljubav i vernost. Njegove reči pozivaju na unutrašnje preispitivanje: da li naše misli, reči i dela postaju mesto radosti za Duha Božjega ili razlog da se udalji od srca koje mu je povereno kao dom.
"I ne ožalošćavajte Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja." (Ef. 4, 30)
„Pečat dara Duha Svjatago“ – rečeno je, braćo, nad svakim od nas koji smo se krstili vodom i Duhom. Duh Božji nama je dat, ne po zasluzi našoj – da niko to i ne pomisli – nego po milosti Boga Živoga.
I u običnim odnošajima među ljudima radostan je onaj ko dar daje, radostan i onaj ko dar prima. Darovanje je radovanje na obe strane. Što veći dar – veća i radost. Raduje se i Bog kada daje blagodat Duha Svog Svetog, kako da se ne raduju ljudi koji primaju. Siromah koji prima obično se više raduje od bogataša koji daje – kako da se ne raduju bedni ljudi koji primaju ogroman dar od bogataša Boga.
Čime ljudi žaloste Duha Božjega? Apostol, koji je zapovedio da ne žalostimo Duha Božjega, odmah dodaje i čime se taj Duh žalosti: svakom gorčinom, i gnevom, i ljutinom, i vikom, i hulom (psovkom), i svakom pakošću. To sve da se uzme od vas, govori apostol.
Jednom rečju: Duh Božji se žalosti svakim grehom našim. Neka se uzme od nas svaki greh, i Duh Božji će biti radostan, i mi ćemo se radovati od Njega.
Kad imamo u kući nekoga visokog gosta, mi se staramo da činimo sve ono što je tome gostu ugodno. A zar može biti veći gost od Duha Božjega Svetoga? Pa kad je On najviši i najželjeniji gost naš, treba da uložimo najveće staranje da Njemu ugodimo.
A mi znamo čime se ugađa Duhu Božjem – onim istim čime i Hristu Gospodu. A Gospod je rekao: ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite (Jov. 14, 15). Ko, dakle, drži zapovesti Hristove, taj ima ljubav i prema Sinu; držeći zapovesti Njegove, taj ugađa Ocu i Duhu Svetome.
Naročito preporučuje apostol blagost, milost i praštanje. Ako smo blagi, ako smo milostivi, ako praštamo jedan drugom, time ugađamo Duhu Božjem, koji gostuje u srcima našim. I raduje se tada Duh Božji u nama, i celo biće naše tada treperi od neke radosti neiskazane.
O braćo moja, starajmo se da ne ožalostimo Gosta Najvišega, koji nam dolazi s darovima prebogatim.
O Bože Duše Sveti, oprosti nehat naš prema Veličanstvu Tvome besmrtnome i ne ostavi nas, prazne i ništavne, bez Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i bez luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Dok hiljade ljudi i dalje čekaju u redovima ispred Hrama Svetog Save, poklonicima se nakon blagoslova Pojasom Presvete Bogorodice uručuju ikonice sa molitvom na poleđini, dok najmlađi dobijaju molitvenike.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Dok hiljade vernika čekaju pred Hramom Svetog Save, Crkva je jasno odredila pravila ponašanja kako bi se očuvali red, mir i dostojanstvo poklonjenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Sveštenik kaže da će u njihovim srcima ostati upamćena po rečima koje je stalno ponavljala: @Volite se i slažite se!" i "Ništa lepše od lepoga braka!"
Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija i uz saglasnost igumana manastira Vatoped, uveden je poseban način prilaska svetinji kako bi svi poklonici mogli da prime blagoslov bez dugog zadržavanja u redovima.
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
