U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
U pravoslavlju se ljudsko telo ne posmatra kao prolazna biološka činjenica, već kao prostor u kome se prepoznaje dublji duhovni smisao i odgovornost. Polazeći od apostolskih reči o čoveku kao hramu Svetoga Duha, vladika Nikolaj Velimirović u besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje dostojanstva koje nije dato po navici, već po ceni koja, kako podseća, obavezuje čoveka da razume sebe kao biće pozvano na unutrašnji poredak i duhovnu budnost. U tom ključu, tekst koji sledi donosi jedno od njegovih snažnih tumačenja odnosa između slobode, svetinje i odluke čoveka kome pripada vlast nad sopstvenim životom.
"Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama; kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo." (1 Kor. 6, 19–20)
Zbog čega su, braćo, telesa naša postala crkvom Svetoga Duha? Zbog toga što smo plaćeni skupo. Gospod Hristos platio nas je Svojim brigama, trudovima, mukama i smrću. Zbog te cene mi smo se udostojili da budemo crkvom Svetoga Duha.
No neko će reći: ta cena je davno plaćena, a mi živimo dvadeset stoleća posle toga? Svejedno: cena nije plaćena za jedno vreme i za jedno pokolenje, nego za sva vremena i za sva pokolenja od Adama do Strašnoga suda. I ako se još budu na zemlji rodile milijarde i milijarde ljudskih bića, za sve njih je cena već plaćena. Cena je tako velika i bogata, da kad bi se sav pesak morski pretvorio u ljude, ona bi bila dovoljna.
Od koga trenutka, braćo, telesa naša postaju crkvom Svetoga Duha? Od trenutka našega krštenja. Cena je plaćena za sve ljude, ali crkvom Svetoga Duha postaju samo oni koji se krste.
Kakva je posledica, braćo, toga što Sveti Duh živi u nama? Posledica je ta što mi više nismo svoji. Kada se Duh Sveti useli u naša telesa, tada je On gospodar nad nama, a ne mi nad Njim, ni nad sobom. Tada smo mi, braćo, svojina Boga Duha Svetoga.
A šta znači to, braćo, da na Tajnoj večeri, kada Gospod opra noge i Judi i kada Juda primi od Gospoda zalogaj hleba, tada, veli se, uđe u njega satana (Jov. 13, 27)? O, da strašnih reči! O, da strašne kazne za bogoizdajstvo! Ne znači li to, braćo, da kada se i mi odreknemo Boga, koji nas pere i hrani, Duh Božji izlazi iz nas, a useljava se na Njegovo mesto satana? O, da teška značenja! O, da grozne opomene svima nama krštenima! Duh Sveti se uselio u nas pri krštenju i napravio od nas hram Sebi. No Duh Sveti ne stanuje u nama nasilno, nego po našoj dobroj volji. Ako pogrešimo protiv Njega, On se iseljava iz nas; mesto Njega ulazi satana, i naš telesni hram pretvara se u svinjac.
O Duše Sveti Sveblagi, ne ostavi nas. Smiluj se i oprosti nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Knez Duklje bio je zarobljenik, suprug Samuilove kćeri i pravedan vladar koji je stradao zbog prevare, a njegovo ime i danas okuplja hiljade vernika pred moštima i svetinjama koje se vezuju za njegov život.
U besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje duhovni preokret u kome čovek, po sopstvenoj odluci, gubi unutrašnju zaštitu i ulazi u stanje koje menja njegovu prirodu iz temelja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog, i Svetog mučenika Vasiliska po starom i Svetog Mitrofana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetkovinu Presvetog Tela i Krvi Hristove, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Nakon što su Evtropije i Kleonik raspeti i izdahnuli 3. marta, Vasilisk je vraćen u tamnicu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Grčki portali ističu da je Hram Svetog Save na Vračaru postao mesto "neprekidnog hodočašća", u kojem se danima smenjuju kolone vernika iz Srbije, regiona i dijaspore.
U trenucima patnje mnogi se pitaju zbog čega ih je zadesila određena nesreća i da li je ona posledica njihovih grešaka.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
