PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
Odrastao čovek, siguran u svoje razloge i navike, retko pristaje da mu se kaže da mora da se vrati korak unazad kako bi krenuo napred. Upravo tu nelagodnu tačku dotiče beseda vladike Nikolaja Velimirovića za četvrtak Mesopusne sedmice: Hristov poziv da se veličina ne traži u snazi iskustva, već u detinjoj veri, poslušnosti i nezlobivosti.
Pred nama nije utešna misao, već zahtev koji ruši samodovoljnost odraslog čoveka i postavlja jednostavno, ali oštro pitanje - koliko smo se udaljili od onoga što je nekada bilo čisto, poverljivo i radosno u nama.
Zaista vam kažem: ako se ne povratite i ne budete kao djeca, nećete ući u carstvo nebesko. (Mat. 18, 3)
Tako govori Gospod, i reč je Njegova sveta i istinita. Kakvo to prevashodstvo imaju deca nad odraslim? Imaju tri prevashodstva: u veri, u poslušnosti i u nezlobivosti.
Dete pita roditelja o svemu, i ma šta roditelj odgovorio, ono veruje roditelju svome. Dete je poslušno roditelju svome i lako potčinjava volju svoju volji roditeljskoj. Dete je nezlobivo, i mada se brzo srdi, brzo i prašta.
To troje zahteva Gospod od svih ljudi, naime: veru, poslušnost i nezlobivost. On traži da ljudi veruju Njemu bezuslovno, kao što dete veruje roditelju svome; da budu bezuslovno poslušni prema Njemu, kao što je dete poslušno roditelju svome; i da budu nezlobivi u odnosu jedan prema drugom, da ne pamte zlo i ne vraćaju zlo za zlo.
Vera, poslušnost i nezlobivost glavne su odlike detinje duše. Uz to još dolazi: bestrasnost i radost. Dete nije srebroljubivo; dete nije pohotljivo; dete nije slavoljubivo; ono ima oko nepomućeno porocima i radost nepomućenu brigama.
O braćo, ko nas može ponovo učiniti decom? Niko osim Hrista jedinoga. On nas može ponovo učiniti decom i pomoći ponovnom rođaju našem, i to: primerom Svojim, naukom Svojom i silom Duha Svoga Svetoga.
O Gospode Isuse, savršeni u poslušnosti i nezlobivosti, večni mladenče Oca nebesnog, pomozi nam biti kao mladenci verom u Tebe, poslušnošću prema Tebi i nezlobivošću jednog prema drugom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Pravoslavna vera uči da nijedna muka nije besmislena i da nijedno stradanje nije bez smisla ako se nosi sa poverenjem u Božiju volju.
Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
Savršen obrok od sastojaka koje imate pri ruci, a koje svako voli.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu mesopusne sedmice pokazuje da ljubav i poslušnost prema Bogu određuju naš put više nego lična volja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak mesopusne sedmice razotkriva gde zapinje svaka namera da se zlo iz sebe iskopa do korena i zašto promena ne počinje tamo gde mislimo.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Pravoslavna vera uči da nijedna muka nije besmislena i da nijedno stradanje nije bez smisla ako se nosi sa poverenjem u Božiju volju.
Gordost briše svest o daru i rađa uverenje da je čovek sam sebi izvor, mera i cilj.
Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.
Iako Crkva uči da smrt nije konačni kraj čovekovog postojanja, već prelazak iz prolaznog života u večnost, ljudi se lako ne mire sa gubitkom voljenih.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sveta Tri jerarha po starom i Svetog Meletija Antiohijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Eulalije, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
