Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Praznik Oci ili Paterice, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u nedelju pred Božić, često se u svakodnevnoj praksi svodi na simbolično "razrešenje" - poklon, osmeh, kratki porodični ritual. Međutim, iza tog običaja stoji mnogo dublje pitanje: šta je dar koji otac zaista treba da preda detetu? Odgovor na to pitanje pre više od četiri decenije jasno i zahtevno formulisao je vladika žički Stefan u besedi izgovorenoj na Oce 5. januara 1980. u Manastiru Žiči - besedi koja i danas zvuči kao ogledalo postavljeno pred svaku hrišćansku porodicu.
- Ova nedelja, koja se kod nas zove Nedelja Očeva, praznuje se neposredno pred Božić, praznik Božije Porodice - rekao je vladika Stefan, podsećajući da praznik nije slučajno pred dan Rođenja Hristovog. Njegova poruka polazi od shvatanja porodice kao "domašnje cerkve", domaće crkve u kojoj se vera ne prenosi teorijom, već životom. Sveti apostol Pavle, pozdravljajući Prisku i Akvilu i "crkvu u njihovom domu", svedoči da je hrišćanstvo od početka disalo porodičnim ritmom, a ne samo hramovnim zidovima.
Dom kao prva i najvažnija škola
Vladika Stefan zatim bez ublažavanja govori o stvarnosti u kojoj deca odrastaju. Ukazuje da u obrazovnim ustanovama gotovo da nema ničega što bi pomoglo religioznom vaspitanju, dok su poruke koje mladi primaju često suprotne veri. Uprkos tome, on ne ostavlja prostor za rezignaciju. Dve ustanove, kaže, i dalje imaju snagu da oblikuju dete - Crkva i porodica. Crkva to čini blagodatnom silom kroz svetu liturgiju, Svete Tajne, bogosluženja i propoved, dok porodica svedoči veru kroz svakodnevni život. Upravo tu dolazi do ključne odgovornosti očeva.
Wikimedia/ Nemanjam/GNU FDL
Vladika žički Stefan
- Dom je najznačajnija škola - naglašava vladika Stefan. Ne postoji univerzitet koji može nadmašiti moć porodičnog primera. Roditelji su u najranijem detinjstvu detetu gotovo božanstva, merilo istine, pravde i smisla. Ako je taj uzor narušen, posledice nisu površne, već duboke i razorne. Time se praznik očeva izmešta iz sfere folklora i postaje ispit savesti: šta dete svakodnevno uči gledajući oca?
Pitanje koje razotkriva svaku kuću
U središnjem delu besede vladika Stefan prenosi upečatljivo svedočanstvo jednog misionara koji je, obilazeći domove na svom području, imao običaj da na pragu postavi jednostavno, ali nemilosrdno pitanje: "Živi li ovde Hristos?" Odgovori koje je dobijao bili su spolja ispravni - odlazak u crkvu, davanje priloga, krštenje dece, slavljenje krsne slave.
Međutim, misionar nije pitao za spisak ispunjenih obaveza, već za prisustvo. Da li u tom domu žive Hristova ljubav, strpljenje, milosrđe, praštanje i iskrenost? Da li se u porodici prepoznaju vera u večni život, nada u milost Božiju i svakodnevna dobrota? I, najzad, da li deca, pored hleba koji se lomi na trpezi, bivaju hranjena i Hlebom Večnoga Života?
Dar koji se ne može upakovati
U tom pitanju sabrana je suština dara koji otac treba da preda detetu. Ne predmet, ne obećanje, ne povremeni autoritet, već život u kojem se vera vidi. Da dete, gledajući oca, može da prepozna kako izgleda poverenje u Boga, nada koja ne posustaje i dobrota koja ne traži potvrdu spolja.
Vladika Stefan jasno poručuje da ova pitanja nisu upućena nekome drugom niti nekom davnom vremenu, već svakom hrišćanskom domu, posebno na praznik očeva. Zato se smisao Paterica ne završava odvezivanjem ili simboličnim darom. Pravi dar oca detetu jeste dom u kojem Hristos nije gost za praznike, već trajni saputnik. To je dar koji se ne umotava, ali ostaje za ceo život - kao temelj po kojem će dete kasnije meriti svet, ljude i samog sebe.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.
Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na liturgiji u Kneževim Vinogradima u Baranji, episkop episkop osečkopoljski i baranjski je pozvao na očuvanje vrednosti koje čine osnovu srpskog društva, ističući važnost ljubavi i harmonije unutar porodice za zdravu budućnost naše otadžbine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
