Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Praznik Oci ili Paterice, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u nedelju pred Božić, često se u svakodnevnoj praksi svodi na simbolično "razrešenje" - poklon, osmeh, kratki porodični ritual. Međutim, iza tog običaja stoji mnogo dublje pitanje: šta je dar koji otac zaista treba da preda detetu? Odgovor na to pitanje pre više od četiri decenije jasno i zahtevno formulisao je vladika žički Stefan u besedi izgovorenoj na Oce 5. januara 1980. u Manastiru Žiči - besedi koja i danas zvuči kao ogledalo postavljeno pred svaku hrišćansku porodicu.
- Ova nedelja, koja se kod nas zove Nedelja Očeva, praznuje se neposredno pred Božić, praznik Božije Porodice - rekao je vladika Stefan, podsećajući da praznik nije slučajno pred dan Rođenja Hristovog. Njegova poruka polazi od shvatanja porodice kao "domašnje cerkve", domaće crkve u kojoj se vera ne prenosi teorijom, već životom. Sveti apostol Pavle, pozdravljajući Prisku i Akvilu i "crkvu u njihovom domu", svedoči da je hrišćanstvo od početka disalo porodičnim ritmom, a ne samo hramovnim zidovima.
Dom kao prva i najvažnija škola
Vladika Stefan zatim bez ublažavanja govori o stvarnosti u kojoj deca odrastaju. Ukazuje da u obrazovnim ustanovama gotovo da nema ničega što bi pomoglo religioznom vaspitanju, dok su poruke koje mladi primaju često suprotne veri. Uprkos tome, on ne ostavlja prostor za rezignaciju. Dve ustanove, kaže, i dalje imaju snagu da oblikuju dete - Crkva i porodica. Crkva to čini blagodatnom silom kroz svetu liturgiju, Svete Tajne, bogosluženja i propoved, dok porodica svedoči veru kroz svakodnevni život. Upravo tu dolazi do ključne odgovornosti očeva.
Wikimedia/ Nemanjam/GNU FDL
Vladika žički Stefan
- Dom je najznačajnija škola - naglašava vladika Stefan. Ne postoji univerzitet koji može nadmašiti moć porodičnog primera. Roditelji su u najranijem detinjstvu detetu gotovo božanstva, merilo istine, pravde i smisla. Ako je taj uzor narušen, posledice nisu površne, već duboke i razorne. Time se praznik očeva izmešta iz sfere folklora i postaje ispit savesti: šta dete svakodnevno uči gledajući oca?
Pitanje koje razotkriva svaku kuću
U središnjem delu besede vladika Stefan prenosi upečatljivo svedočanstvo jednog misionara koji je, obilazeći domove na svom području, imao običaj da na pragu postavi jednostavno, ali nemilosrdno pitanje: "Živi li ovde Hristos?" Odgovori koje je dobijao bili su spolja ispravni - odlazak u crkvu, davanje priloga, krštenje dece, slavljenje krsne slave.
Međutim, misionar nije pitao za spisak ispunjenih obaveza, već za prisustvo. Da li u tom domu žive Hristova ljubav, strpljenje, milosrđe, praštanje i iskrenost? Da li se u porodici prepoznaju vera u večni život, nada u milost Božiju i svakodnevna dobrota? I, najzad, da li deca, pored hleba koji se lomi na trpezi, bivaju hranjena i Hlebom Večnoga Života?
Dar koji se ne može upakovati
U tom pitanju sabrana je suština dara koji otac treba da preda detetu. Ne predmet, ne obećanje, ne povremeni autoritet, već život u kojem se vera vidi. Da dete, gledajući oca, može da prepozna kako izgleda poverenje u Boga, nada koja ne posustaje i dobrota koja ne traži potvrdu spolja.
Vladika Stefan jasno poručuje da ova pitanja nisu upućena nekome drugom niti nekom davnom vremenu, već svakom hrišćanskom domu, posebno na praznik očeva. Zato se smisao Paterica ne završava odvezivanjem ili simboličnim darom. Pravi dar oca detetu jeste dom u kojem Hristos nije gost za praznike, već trajni saputnik. To je dar koji se ne umotava, ali ostaje za ceo život - kao temelj po kojem će dete kasnije meriti svet, ljude i samog sebe.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.
Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Fotija Carigradskog po starom, odnosno Svetog Filoteja Atinskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Konrada iz Parzhama, dok za muslimane počinje prvi dan Ramazana. U judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na liturgiji u Kneževim Vinogradima u Baranji, episkop episkop osečkopoljski i baranjski je pozvao na očuvanje vrednosti koje čine osnovu srpskog društva, ističući važnost ljubavi i harmonije unutar porodice za zdravu budućnost naše otadžbine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Fotija Carigradskog po starom, odnosno Svetog Filoteja Atinskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Konrada iz Parzhama, dok za muslimane počinje prvi dan Ramazana. U judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agatiju po starom i Svetog Lava Rimskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Čistu sredu – Pepelnicu, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
