Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Praznik Oci, ili Paterice, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u nedelju pred Božić, a ove godine je to 4. januar, uvek dolazi bez spoljašnje raskoši i bez zahteva za velikim pripremama. On ne traži trpezu bogatiju od ostalih, niti poklone koji će se pamtiti po ceni ili veličini. Traži, zapravo, jedno teško pitanje: šta otac zaista daje detetu? Ne ono što se može kupiti u prodavnici, već ono što ostaje u duši i oblikuje čoveka za ceo život.
U besedi izgovorenoj na Oce, 5. januara 1980. godine u manastiru Žiča, vladika Stefan upravo je to pitanje stavio u središte praznika. Njegove reči, sačuvane u knjizi Četrdeset omilija, ni danas nisu izgubile na snazi, niti su manje izazovne za savest roditelja.
- Kod nas je običaj da na praznik Očeva darujemo poklonima decu. Mnogi greše kupujući skupocene igračke i slično - govorio je vladika Stefan, upozoravajući da roditeljska briga često skrene u pogrešnom pravcu. U želji da deci ništa ne nedostaje, roditelji se ponekad izgube u gomilanju stvari, u uverenju da će obilje doneti sigurnost, sreću i mir u domu.
Vladika Stefan taj poriv ne negira u potpunosti. Hrana, nameštaj, sredstva za život – sve to ima svoje mesto. Ali jasno povlači granicu: kada se u domu stvori kult prema stvarima, one prestaju da služe porodici i postaju njeni gospodari. Tada se, gotovo neprimetno, menja poredak vrednosti, a dete uči da meri svet onim što se poseduje, a ne onim što se živi.
- Izuzetno je važno kakvi su ljudi koji ulaze u vaš dom, kakvog su ponašanja i kakvoga karaktera - naglasio je vladika, znajući da deca uče pre svega posmatranjem.
U tom kontekstu, njegova razmišljanja o "posetiocima" koji ulaze u kuću kroz tehniku deluju gotovo proročki. Televizor, radio i drugi mediji postaju nevidljiva vrata kroz koja svakodnevno prolazi čitava povorka nepoznatih likova. Vladika ne odbacuje tehniku samu po sebi - naprotiv, vidi njen ogroman potencijal da u dom uvede plemenite, obrazovane i darovite ljude. Ali upozorava da se prečesto dešava suprotno: deca, umesto uzora, gledaju nasilnike, bludnike i razarače tuđih života.
- Takvi "gosti" trenutno zabave našu decu - besedio je vladika, razotkrivajući jednu od najvećih zabluda roditeljskog mira, tišinu u kući koja se plaća dubokim nemirom u detetovoj duši. Ono što deluje kao bezazlena razonoda, ostavlja tragove koji se kasnije teško brišu.
Jedno od najsnažnijih mesta besede jeste poređenje deteta sa drvetom. Vladika je govorio o granama koje mogu ponovo da izrastu, o stablu koje se obnavlja, ali i o korenu koji, ako se iščupa, ostavlja pustoš. Tako i dete, upozorava on, ne može uzrasti u plemenitu ličnost ako mu se u najranijem dobu iz srca iščupaju koreni čovečnosti, stida, dobrote i vere.
Iz tog uvida proističe jasan odgovor na pitanje šta roditelji treba da čine. Vladika Stefan nije dao duge upute, već jednostavan, ali zahtevni poziv: zatvoriti vrata doma svemu što razara, a otvoriti ih onome što izgrađuje.
- To su pravi pokloni i darovi kojima bi trebalo da roditelji darivaju svoju decu svakodnevno, a naročito na praznik Očeva - ističe vladika, pomerajući težište sa jednog dana u godini na čitav život. Najvredniji dar nije predmet, već primer: čestitost koja se vidi, plemenitost koja se živi, pobožnost koja nije nametnuta, već svedočena.
Na kraju besede, vladika Stefan govori o daru koji nadilazi sve druge - o otvaranju doma za Hrista. Kada se vrata i prozori doma otvore da u njega uđe svetlost Jevanđelja, tada sve ostalo u detetu može uzrasti na radost roditelja i na njegovo sopstveno spasenje.
Praznik Oci je podsećanje na ulogu oca, ali i poziv na preispitivanje. Šta ostavljamo deci kada se igračke polome, kada se ekrani ugase i kada utihne buka spoljašnjih uticaja? Odgovor vladike Stefana ostaje jasan i danas: ono što smo im dali od sebe - i ono koga smo pustili u njihov život.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava. Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog. Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu. Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Wikimedia/ Nemanjam/GNU FDL
Dečje srce kao drvo koje treba negovati
Najvredniji dar je primer i prisustvo Hrista
Aktuelno iz SPC
22:27 | 21.12.2025
“TREBA DA VODIMO RAČUNA O SVOJOJ DECI – DA SE RASPINJEMO ZA NJIH”: Snažan apel patrijarha na praznik Detinjci
Praznici i sveci
07:00 | 28.12.2025
KOJE ŽENE SE “VEZUJU” NA MATERICE: Sveštenik Dušan Kolundžić osvetljava običaje i simboliku današnjeg praznika
Duhovna riznica
10:42 | 28.12.2025
"MAJKA KOJA RAĐA I VASPITAVA DETE NAJBOLJI JE BOŽJI SARADNIK": Vladika Jovan objasnio zašto se sudbina društva lomi na krilu majke
Duhovna riznica
11:42 | 02.01.2026
EVROPA OSTAJE BEZ DECE? Vladike upozoravaju da se Stari kontinent pretvara u demografsko groblje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći u poslednjim trenucima života.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agripinu po starom i Prepodobnog Sisoja Velikog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Marije Goreti, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Jevsevija po starom i Svetog Atanasija Atonskog po novom kalendaru. Katolička crkva slavi Svete Ćirila i Metodija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
U besedi za ponedeljak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto greh nikada nije razlog za divljenje i zbog čega je sažaljenje jedini ispravan odgovor na tuđu duhovnu nesreću.
Probajte pirinač sa povrćem po receptu iz Manastira Žiča, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Vasilija Velikog.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
