Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Praznik Oci, ili Paterice, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u nedelju pred Božić, a ove godine je to 4. januar, uvek dolazi bez spoljašnje raskoši i bez zahteva za velikim pripremama. On ne traži trpezu bogatiju od ostalih, niti poklone koji će se pamtiti po ceni ili veličini. Traži, zapravo, jedno teško pitanje: šta otac zaista daje detetu? Ne ono što se može kupiti u prodavnici, već ono što ostaje u duši i oblikuje čoveka za ceo život.
U besedi izgovorenoj na Oce, 5. januara 1980. godine u manastiru Žiča, vladika Stefan upravo je to pitanje stavio u središte praznika. Njegove reči, sačuvane u knjizi Četrdeset omilija, ni danas nisu izgubile na snazi, niti su manje izazovne za savest roditelja.
- Kod nas je običaj da na praznik Očeva darujemo poklonima decu. Mnogi greše kupujući skupocene igračke i slično - govorio je vladika Stefan, upozoravajući da roditeljska briga često skrene u pogrešnom pravcu. U želji da deci ništa ne nedostaje, roditelji se ponekad izgube u gomilanju stvari, u uverenju da će obilje doneti sigurnost, sreću i mir u domu.
Vladika Stefan taj poriv ne negira u potpunosti. Hrana, nameštaj, sredstva za život – sve to ima svoje mesto. Ali jasno povlači granicu: kada se u domu stvori kult prema stvarima, one prestaju da služe porodici i postaju njeni gospodari. Tada se, gotovo neprimetno, menja poredak vrednosti, a dete uči da meri svet onim što se poseduje, a ne onim što se živi.
- Izuzetno je važno kakvi su ljudi koji ulaze u vaš dom, kakvog su ponašanja i kakvoga karaktera - naglasio je vladika, znajući da deca uče pre svega posmatranjem.
U tom kontekstu, njegova razmišljanja o "posetiocima" koji ulaze u kuću kroz tehniku deluju gotovo proročki. Televizor, radio i drugi mediji postaju nevidljiva vrata kroz koja svakodnevno prolazi čitava povorka nepoznatih likova. Vladika ne odbacuje tehniku samu po sebi - naprotiv, vidi njen ogroman potencijal da u dom uvede plemenite, obrazovane i darovite ljude. Ali upozorava da se prečesto dešava suprotno: deca, umesto uzora, gledaju nasilnike, bludnike i razarače tuđih života.
- Takvi "gosti" trenutno zabave našu decu - besedio je vladika, razotkrivajući jednu od najvećih zabluda roditeljskog mira, tišinu u kući koja se plaća dubokim nemirom u detetovoj duši. Ono što deluje kao bezazlena razonoda, ostavlja tragove koji se kasnije teško brišu.
Jedno od najsnažnijih mesta besede jeste poređenje deteta sa drvetom. Vladika je govorio o granama koje mogu ponovo da izrastu, o stablu koje se obnavlja, ali i o korenu koji, ako se iščupa, ostavlja pustoš. Tako i dete, upozorava on, ne može uzrasti u plemenitu ličnost ako mu se u najranijem dobu iz srca iščupaju koreni čovečnosti, stida, dobrote i vere.
Iz tog uvida proističe jasan odgovor na pitanje šta roditelji treba da čine. Vladika Stefan nije dao duge upute, već jednostavan, ali zahtevni poziv: zatvoriti vrata doma svemu što razara, a otvoriti ih onome što izgrađuje.
- To su pravi pokloni i darovi kojima bi trebalo da roditelji darivaju svoju decu svakodnevno, a naročito na praznik Očeva - ističe vladika, pomerajući težište sa jednog dana u godini na čitav život. Najvredniji dar nije predmet, već primer: čestitost koja se vidi, plemenitost koja se živi, pobožnost koja nije nametnuta, već svedočena.
Na kraju besede, vladika Stefan govori o daru koji nadilazi sve druge - o otvaranju doma za Hrista. Kada se vrata i prozori doma otvore da u njega uđe svetlost Jevanđelja, tada sve ostalo u detetu može uzrasti na radost roditelja i na njegovo sopstveno spasenje.
Praznik Oci je podsećanje na ulogu oca, ali i poziv na preispitivanje. Šta ostavljamo deci kada se igračke polome, kada se ekrani ugase i kada utihne buka spoljašnjih uticaja? Odgovor vladike Stefana ostaje jasan i danas: ono što smo im dali od sebe - i ono koga smo pustili u njihov život.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava. Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog. Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu. Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Wikimedia/ Nemanjam/GNU FDL
Dečje srce kao drvo koje treba negovati
Najvredniji dar je primer i prisustvo Hrista
Aktuelno iz SPC
22:27 | 21.12.2025
“TREBA DA VODIMO RAČUNA O SVOJOJ DECI – DA SE RASPINJEMO ZA NJIH”: Snažan apel patrijarha na praznik Detinjci
Praznici i sveci
07:00 | 28.12.2025
KOJE ŽENE SE “VEZUJU” NA MATERICE: Sveštenik Dušan Kolundžić osvetljava običaje i simboliku današnjeg praznika
Duhovna riznica
10:42 | 28.12.2025
"MAJKA KOJA RAĐA I VASPITAVA DETE NAJBOLJI JE BOŽJI SARADNIK": Vladika Jovan objasnio zašto se sudbina društva lomi na krilu majke
Duhovna riznica
11:42 | 02.01.2026
EVROPA OSTAJE BEZ DECE? Vladike upozoravaju da se Stari kontinent pretvara u demografsko groblje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Probajte zapečeni grašak sa povrćem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za petak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dometije je, prema predanju, dostigao takvo duhovno savršenstvo da je isceljivao bolesnike.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
