Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Praznik Oci, ili Paterice, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u nedelju pred Božić, a ove godine je to 4. januar, uvek dolazi bez spoljašnje raskoši i bez zahteva za velikim pripremama. On ne traži trpezu bogatiju od ostalih, niti poklone koji će se pamtiti po ceni ili veličini. Traži, zapravo, jedno teško pitanje: šta otac zaista daje detetu? Ne ono što se može kupiti u prodavnici, već ono što ostaje u duši i oblikuje čoveka za ceo život.
U besedi izgovorenoj na Oce, 5. januara 1980. godine u manastiru Žiča, vladika Stefan upravo je to pitanje stavio u središte praznika. Njegove reči, sačuvane u knjizi Četrdeset omilija, ni danas nisu izgubile na snazi, niti su manje izazovne za savest roditelja.
- Kod nas je običaj da na praznik Očeva darujemo poklonima decu. Mnogi greše kupujući skupocene igračke i slično - govorio je vladika Stefan, upozoravajući da roditeljska briga često skrene u pogrešnom pravcu. U želji da deci ništa ne nedostaje, roditelji se ponekad izgube u gomilanju stvari, u uverenju da će obilje doneti sigurnost, sreću i mir u domu.
Vladika Stefan taj poriv ne negira u potpunosti. Hrana, nameštaj, sredstva za život – sve to ima svoje mesto. Ali jasno povlači granicu: kada se u domu stvori kult prema stvarima, one prestaju da služe porodici i postaju njeni gospodari. Tada se, gotovo neprimetno, menja poredak vrednosti, a dete uči da meri svet onim što se poseduje, a ne onim što se živi.
- Izuzetno je važno kakvi su ljudi koji ulaze u vaš dom, kakvog su ponašanja i kakvoga karaktera - naglasio je vladika, znajući da deca uče pre svega posmatranjem.
U tom kontekstu, njegova razmišljanja o "posetiocima" koji ulaze u kuću kroz tehniku deluju gotovo proročki. Televizor, radio i drugi mediji postaju nevidljiva vrata kroz koja svakodnevno prolazi čitava povorka nepoznatih likova. Vladika ne odbacuje tehniku samu po sebi - naprotiv, vidi njen ogroman potencijal da u dom uvede plemenite, obrazovane i darovite ljude. Ali upozorava da se prečesto dešava suprotno: deca, umesto uzora, gledaju nasilnike, bludnike i razarače tuđih života.
- Takvi "gosti" trenutno zabave našu decu - besedio je vladika, razotkrivajući jednu od najvećih zabluda roditeljskog mira, tišinu u kući koja se plaća dubokim nemirom u detetovoj duši. Ono što deluje kao bezazlena razonoda, ostavlja tragove koji se kasnije teško brišu.
Jedno od najsnažnijih mesta besede jeste poređenje deteta sa drvetom. Vladika je govorio o granama koje mogu ponovo da izrastu, o stablu koje se obnavlja, ali i o korenu koji, ako se iščupa, ostavlja pustoš. Tako i dete, upozorava on, ne može uzrasti u plemenitu ličnost ako mu se u najranijem dobu iz srca iščupaju koreni čovečnosti, stida, dobrote i vere.
Iz tog uvida proističe jasan odgovor na pitanje šta roditelji treba da čine. Vladika Stefan nije dao duge upute, već jednostavan, ali zahtevni poziv: zatvoriti vrata doma svemu što razara, a otvoriti ih onome što izgrađuje.
- To su pravi pokloni i darovi kojima bi trebalo da roditelji darivaju svoju decu svakodnevno, a naročito na praznik Očeva - ističe vladika, pomerajući težište sa jednog dana u godini na čitav život. Najvredniji dar nije predmet, već primer: čestitost koja se vidi, plemenitost koja se živi, pobožnost koja nije nametnuta, već svedočena.
Na kraju besede, vladika Stefan govori o daru koji nadilazi sve druge - o otvaranju doma za Hrista. Kada se vrata i prozori doma otvore da u njega uđe svetlost Jevanđelja, tada sve ostalo u detetu može uzrasti na radost roditelja i na njegovo sopstveno spasenje.
Praznik Oci je podsećanje na ulogu oca, ali i poziv na preispitivanje. Šta ostavljamo deci kada se igračke polome, kada se ekrani ugase i kada utihne buka spoljašnjih uticaja? Odgovor vladike Stefana ostaje jasan i danas: ono što smo im dali od sebe - i ono koga smo pustili u njihov život.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava. Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog. Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu. Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Wikimedia/ Nemanjam/GNU FDL
Dečje srce kao drvo koje treba negovati
Najvredniji dar je primer i prisustvo Hrista
Aktuelno iz SPC
22:27 | 21.12.2025
“TREBA DA VODIMO RAČUNA O SVOJOJ DECI – DA SE RASPINJEMO ZA NJIH”: Snažan apel patrijarha na praznik Detinjci
Praznici i sveci
07:00 | 28.12.2025
KOJE ŽENE SE “VEZUJU” NA MATERICE: Sveštenik Dušan Kolundžić osvetljava običaje i simboliku današnjeg praznika
Duhovna riznica
10:42 | 28.12.2025
"MAJKA KOJA RAĐA I VASPITAVA DETE NAJBOLJI JE BOŽJI SARADNIK": Vladika Jovan objasnio zašto se sudbina društva lomi na krilu majke
Duhovna riznica
11:42 | 02.01.2026
EVROPA OSTAJE BEZ DECE? Vladike upozoravaju da se Stari kontinent pretvara u demografsko groblje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Zašto se u jednom tekstu Svetog pisma govori o trenutnom uznesenju, a u drugom o četrdeset dana, i kako je Luka od ovog događaja oblikovao jednu od najvažnijih teoloških priča hrišćanstva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Kristofora Magelanškog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
