Za praznik koji prethodi Božiću, vladika Stefan je u jednoj od svojih beseda podsetio kako mali gestovi, pažnja i izbor ljudi u domu oblikuju dečije srce mnogo više od skupih stvari.
Praznik Oci, ili Paterice, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u nedelju pred Božić, a ove godine je to 4. januar, uvek dolazi bez spoljašnje raskoši i bez zahteva za velikim pripremama. On ne traži trpezu bogatiju od ostalih, niti poklone koji će se pamtiti po ceni ili veličini. Traži, zapravo, jedno teško pitanje: šta otac zaista daje detetu? Ne ono što se može kupiti u prodavnici, već ono što ostaje u duši i oblikuje čoveka za ceo život.
U besedi izgovorenoj na Oce, 5. januara 1980. godine u manastiru Žiča, vladika Stefan upravo je to pitanje stavio u središte praznika. Njegove reči, sačuvane u knjizi Četrdeset omilija, ni danas nisu izgubile na snazi, niti su manje izazovne za savest roditelja.
- Kod nas je običaj da na praznik Očeva darujemo poklonima decu. Mnogi greše kupujući skupocene igračke i slično - govorio je vladika Stefan, upozoravajući da roditeljska briga često skrene u pogrešnom pravcu. U želji da deci ništa ne nedostaje, roditelji se ponekad izgube u gomilanju stvari, u uverenju da će obilje doneti sigurnost, sreću i mir u domu.
Vladika Stefan taj poriv ne negira u potpunosti. Hrana, nameštaj, sredstva za život – sve to ima svoje mesto. Ali jasno povlači granicu: kada se u domu stvori kult prema stvarima, one prestaju da služe porodici i postaju njeni gospodari. Tada se, gotovo neprimetno, menja poredak vrednosti, a dete uči da meri svet onim što se poseduje, a ne onim što se živi.
- Izuzetno je važno kakvi su ljudi koji ulaze u vaš dom, kakvog su ponašanja i kakvoga karaktera - naglasio je vladika, znajući da deca uče pre svega posmatranjem.
U tom kontekstu, njegova razmišljanja o "posetiocima" koji ulaze u kuću kroz tehniku deluju gotovo proročki. Televizor, radio i drugi mediji postaju nevidljiva vrata kroz koja svakodnevno prolazi čitava povorka nepoznatih likova. Vladika ne odbacuje tehniku samu po sebi - naprotiv, vidi njen ogroman potencijal da u dom uvede plemenite, obrazovane i darovite ljude. Ali upozorava da se prečesto dešava suprotno: deca, umesto uzora, gledaju nasilnike, bludnike i razarače tuđih života.
- Takvi "gosti" trenutno zabave našu decu - besedio je vladika, razotkrivajući jednu od najvećih zabluda roditeljskog mira, tišinu u kući koja se plaća dubokim nemirom u detetovoj duši. Ono što deluje kao bezazlena razonoda, ostavlja tragove koji se kasnije teško brišu.
Jedno od najsnažnijih mesta besede jeste poređenje deteta sa drvetom. Vladika je govorio o granama koje mogu ponovo da izrastu, o stablu koje se obnavlja, ali i o korenu koji, ako se iščupa, ostavlja pustoš. Tako i dete, upozorava on, ne može uzrasti u plemenitu ličnost ako mu se u najranijem dobu iz srca iščupaju koreni čovečnosti, stida, dobrote i vere.
Iz tog uvida proističe jasan odgovor na pitanje šta roditelji treba da čine. Vladika Stefan nije dao duge upute, već jednostavan, ali zahtevni poziv: zatvoriti vrata doma svemu što razara, a otvoriti ih onome što izgrađuje.
- To su pravi pokloni i darovi kojima bi trebalo da roditelji darivaju svoju decu svakodnevno, a naročito na praznik Očeva - ističe vladika, pomerajući težište sa jednog dana u godini na čitav život. Najvredniji dar nije predmet, već primer: čestitost koja se vidi, plemenitost koja se živi, pobožnost koja nije nametnuta, već svedočena.
Na kraju besede, vladika Stefan govori o daru koji nadilazi sve druge - o otvaranju doma za Hrista. Kada se vrata i prozori doma otvore da u njega uđe svetlost Jevanđelja, tada sve ostalo u detetu može uzrasti na radost roditelja i na njegovo sopstveno spasenje.
Praznik Oci je podsećanje na ulogu oca, ali i poziv na preispitivanje. Šta ostavljamo deci kada se igračke polome, kada se ekrani ugase i kada utihne buka spoljašnjih uticaja? Odgovor vladike Stefana ostaje jasan i danas: ono što smo im dali od sebe - i ono koga smo pustili u njihov život.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava. Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog. Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu. Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Wikimedia/ Nemanjam/GNU FDL
Dečje srce kao drvo koje treba negovati
Najvredniji dar je primer i prisustvo Hrista
Aktuelno iz SPC
22:27 | 21.12.2025
“TREBA DA VODIMO RAČUNA O SVOJOJ DECI – DA SE RASPINJEMO ZA NJIH”: Snažan apel patrijarha na praznik Detinjci
Praznici i sveci
07:00 | 28.12.2025
KOJE ŽENE SE “VEZUJU” NA MATERICE: Sveštenik Dušan Kolundžić osvetljava običaje i simboliku današnjeg praznika
Duhovna riznica
10:42 | 28.12.2025
"MAJKA KOJA RAĐA I VASPITAVA DETE NAJBOLJI JE BOŽJI SARADNIK": Vladika Jovan objasnio zašto se sudbina društva lomi na krilu majke
Duhovna riznica
11:42 | 02.01.2026
EVROPA OSTAJE BEZ DECE? Vladike upozoravaju da se Stari kontinent pretvara u demografsko groblje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Tradicionalni običaji i molitve posvećene ovom svetitelju otkrivaju duboku snagu vere i nade u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
