Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava Tucindan, praznik koji se slavi dva dana pred Božić i koji je posvećen pripremama za najradosniji hrišćanski praznik – Rođenje Hristovo.
Tucindan prethodi Badnjem danu i tradicionalno je vezan za pripremu božićne trpeze, pre svega pečenice, koja se jede na Božić kao prva mrsna hrana posle šestonedeljnog Božićnog posta. Najčešće se za pečenicu priprema prase ili jagnje, a u nekim krajevima i ćurka, guska ili kokoš.
Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje. Upravo po tom činu ovaj dan je dobio ime.
Običaj klanja pečenice vuče korene još iz predhrišćanskih vremena i nekadašnjih žrtvenih prinosa, ali ga je Crkva prihvatila i blagoslovila. Razlog za to vidi se i u praktičnoj strani života – posle dugog posta, naročito u vreme jakih zimskih hladnoća, jača hrana bila je potrebna ljudima.
U narodnom verovanju Tucindan ima i posebna pravila. Tako se smatra da na ovaj dan decu ne valja tući, jer će, prema verovanju, tokom cele godine biti nevaljala i sklona bolestima.
O značaju Tucindana govori i crkvena literatura.
U knjizi "Veronauka u kući“ navodi se da se toga dana u narodu kolje takozvani "božićnjar" ili "pečenica", kojom se na Božić svi ukućani omrse. Ovaj običaj simbolično se povezuje sa događajem Hristovog rođenja u Vitlejemu. Sveto pismo, prema svedočenju svetog apostola i jevanđeliste Luke, govori o pastirima koji su se poklonili novorođenom Bogomladencu, dok Sveto predanje kazuje da su mu na dar doneli jagnje.
To jagnje u narodnoj tradiciji predstavlja "božićnjara“, koji se priprema na Tucindan, peče na Badnji dan, a jede na Božić.
Tucindan tako ostaje dan koji spaja narodnu tradiciju, crkveno predanje i pripremu za jedan od najvažnijih praznika u pravoslavnom kalendaru.
Jubilarni 10. Festival hrišćanske kulture i duhovno-dokumentarnog filma održaće se od 4. do 12. septembra.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
