Kroz sudbinu pravednog Jova, beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog otvara pitanje lične odgovornosti pred Bogom u času kada nema kome da se čovek požali.
Kada se čoveku u jednom danu oduzme sve na šta se oslanjao, ostaje samo pitanje kome pripada njegovo poverenje. Upravo na toj granici stoji beseda vladike Nikolaja Velimirovića za 30. nedelju po Duhovima, oslonjena na lik pravednog Jova. Bez ulepšavanja i bez popuštanja pred bolom, ova reč podseća da vera ne počinje onda kada je život miran, već se pokazuje u času kada se zahvalnost izgovara i nad pepelom.
Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje. (Jov. 1, 21)
Neka se ne boji ničega pravednik, braćo, sve će dobro s njim biti. Celo Sveto Pismo pokazuje nam da Bog ne ostavlja pravednika do kraja. Primer Jova pokazuje nam to jasno kao sunce.
Imaše Jov sedam sinova i tri kćeri, imaše bogatstvo i poštovanje među ljudima i prijatelje. I sve to on izgubi za jedan dan. On ne zaropta na Boga, nego pade na zemlju i pokloni se, i reče: go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se vratiti onamo.
Tada izgubi Jov i zdravlje, poslednje što imaše, a celo mu telo, od temena do peta, pokriše rane i gnoj. I seđaše Jov na pepelu i uzdizaše hvalu Bogu. A žena ga nagovaraše da se odrekne Boga svoga. Reče joj Jov pravedni: kad smo dobro primali od Boga, zar zlo da ne primimo?
Prijatelji ga ukorevahu da je grešan i gorđahu se svojom pameću i pravednošću pred njim, no Jov se smerno moljaše Bogu i trpeljivo podnošaše rane svoje i nesreću svoju. I danas biva kao i onda: kad nas snađe neka beda, susedi naši prave se pametniji i pravedniji od nas.
No Bog Svemudri pusti sve ove bede na Jova da kuša ne samo Jova, slugu Svoga, nego i srodnike i prijatelje njegove. Pa kad se svak pokaza kakav je, kad svak položi ispit pred Bogom, tada Bog svesilnom desnicom Svojom povrati Jovu i zdravlje i dvojinom onoliko bogatstva koliko mu beše uzeo, i dade mu opet sedam sinova i tri kćeri.
Ko ima jaku veru, braćo, taj ima i jasan vid duhovni, da može videti prst Božji i u svom blagovanju i u svom stradanju. Ko ima jaku veru, ima i veliku trpeljivost u stradanju. Kad mu Bog daje, on blagodari; kad mu Bog uzima, on blagosilja: da je blagosloveno ime Gospodnje.
Gospode Bože Jova mnogostradalnoga i trpeljivoga, nauči i nas blagosiljati ime Tvoje u stradanju našem. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 30. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da prava veličina dolazi iz predanosti i krotkosti pred Bogom.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
U besedi za 30. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako revnost i vera jednog smrtnika mogu otkriti Božju silu i čuda koja i danas nadilaze razum.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
Svi su bili ugledni i časni građani, najbolji među najboljim.
Naziv Tucindan potiče iz starog običaja da se pečenica nekada nije klala na uobičajen način, već se "tukla" – krupicom soli ili ušicama od sekire, nakon čega se pripremala za pečenje.
Jurnjava švajcarskim putevima okončana je kod stepenica crkve Nojdorf, gde je dvadesetosmogodišnji vozač izgubio kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
Proročanstvo Isaije, koje sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači u svojoj besedi za 13. sredu po Duhovima, otkriva Hrista kao temelj bez koga nema ni spasenja, ni smisla ljudskog postojanja.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
Jurnjava švajcarskim putevima okončana je kod stepenica crkve Nojdorf, gde je dvadesetosmogodišnji vozač izgubio kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu.
Čajkanović naglašava da pečenica nikada nije bila "obično jelo".
Kao dečaku, kasnije mladiću, pa i zrelom čoveku, trebao mi je celog života, istakao je otac Stefan o svom ocu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U Nedelju Svetih Otaca, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Božijoj prisutnosti i jedinstvu – a mladom jereju ukazano je posebno poverenje i blagoslov.
Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.
Mališanima stigle hiljade poklona iz Verskog dobrotvornog starateljstva i humanitarne organizacije „Naši Srbi“ iz Čikaga, uz podsećanje na ljubav i dar života kroz pravoslavne vrednosti.
