U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Ima arhijpastirskih i pastirskih beseda koje se ne slušaju i ne čitaju kao tumačenje, već kao putokaz. Jedna od takvih jeste i beseda vladike Nikolaja Velimirovića za 30. utorak po Duhovima, u kojoj se ne zadržava na priči o drevnim bitkama i čudima, već kroz lik Isusa Navina pokazuje kakav je čovek koji ide ispred naroda, a stoji iza Boga.
To je govor o odlučnosti koja ne pregovara sa strahom, o poslušnosti koja ne traži prečice i o veri koja ne računa na sopstvenu snagu. Reč koja sledi ne pripada prošlosti, već svakome ko se pita kuda ide i po čijoj se volji kreće.
Ne odstupaj (od zapovijesti) ni na desno ni na levo… Ne boj se i ne straši se, jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ideš. (Is. Nav. 1, 7, 9)
Isus Navin je u svemu do kraja poslušao Gospoda, ne odstupajući ni desno ni levo od zapovesti Gospodnjih. Velikim užasima i strahotama bivao je on okružen, vodeći narod kroz zemlju nepoznatu i kroz guste redove neprijatelja, no on se nije ni ubojao ni ustrašio.
On je smatrao sebe oruđem Božjim, i ratove svoje ratovima Božjim. Kao što veran vojnik sluša zapovesti vojvode svoga, tako je on osluškivao i slušao volju Boga živoga. Sebi nije pripisivao nikakvo dobro, nikakvu silu, nikakvu zaslugu, no sve Bogu, i samo Bogu.
U svoju vojsku i u svoje oružje i u svoju mudrost nije se pouzdavao ni najmanje, no u Boga, i samo u Boga svesilnoga i svemudroga. Vidite, braćo, s kakvim ljudima Bog hodi.
O, kad bi hrišćanski vladari i vojvode videli ovo i naučili se od Isusa, sluge Božjeg, kako se služi Bogu! O, kad bi svi oni jednom razumeli da se najbolje služi narodu kada se služi Bogu, i da se ne može služiti narodu a da se ne služi Bogu!
Gospod Bog je ispunio obećanje Svoje i bio je sa Isusom Navinom do kraja rada i života njegova. A da je Gospod bio s njim, to pokazuju čudesa velika i strašna koja Gospod pokaza kroz ovoga vernog slugu Svoga.
Bog razdvoji Jordan, te narod bez mosta pređe po suhu; Bog učini te padoše zidovi jerusalimski na glas trube; Bog otvori oči Isusu da vidi velikog Arhangela s mačem u ruci; Bog predade silne neprijatelje u ruke Izrailjaca; Bog zaustavi sunce nad Gavaonom i mesec nad dolinom Elonskom.
Vaistinu, nikad i nigde Bog ne ostavi slugu Svog Isusa, jer i Isus ne ostavi neispunjenu nijednu zapovest Božju. Svedok živoga Boga i praobraz Svetitelja sveta, kada beše star i vremenit, pouči narod svoj, kao što Njega Bog u početku pouči: ne odstupajte ni na desno ni na lijevo, nego se držite Gospoda Boga svojega (gl. 23).
O Gospode Isuse, Sine Božji, koji si predivna čudesa pokazao kroz Isusa Navina, vernog slugu Tvoga, ukrepi nas i ohrabri nas da ne odstupimo od Tebe ni na desno ni na levo, radi slave Tvoje i spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 26. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se verom otkriva prisustvo koje preobražava srce i otvara neiscrpnu širinu Božje dobrote, iskustvo koje nadmašuje svaku ljudsku predstavu.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
U besedi za 27. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako jedinstvo vere, smirenje i predanje Hristu otvaraju put ka unutrašnjoj punini i oblikovanju zrele duše.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 30. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da prava veličina dolazi iz predanosti i krotkosti pred Bogom.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Kroz priču o praocu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da je istinska snaga u postojanosti, hrabrosti i tihoj poslušnosti Božjoj volji.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
