U besedi za 30. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da prava veličina dolazi iz predanosti i krotkosti pred Bogom.
U tišini pustinje, među mukom i neizvesnošću, rađa se snaga koja ne dolazi od čoveka, već iz Božjeg prisustva. U besedi za 30. ponedeljak po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović nas podseća na Mojseja, čoveka krotkog, koji je u svojoj moći ostao sav u Bogu.
Njegova veličina nije u čudesima koja je činio, niti u zakonima koje je dao, već u potpunom predanju volji Božjoj, u stalnom traženju i osluškivanju Njegovog glasa. Kroz ovaj primer, beseda nas vodi ka razumevanju prave snage – snage koja ne uzdiže ego, već dušu, i koja u skrušenosti otvara vrata slave Božje.
A Mojsej (beše) čovek krotak vrlo mimo sve ljude na zemlji. (IV Mojsej 12, Z)
Muž izabrani, čudotvorac veliki, praobraz Gospoda Isusa Hrista u čudotvorstvu, pobedilac u Misiru, pobedilac u pustinji, vođ naroda – kako da se ne pogordi! No da se pogordio, Mojsej ne bi bio sve ono što je bio.
Gorde se oni koji misle da svoje delo čine u ovome svetu, a ne Božje, i koji misle da svojom silom delaju, a ne Božjom. A veliki Mojsej znao je da je on delatelj Božjeg dela, i da je sila kojom je delovao bila sila Božja, a ne njegova. Zato se nije pogordio ni strašnim čudesima koja učini, ni velikim pobedama koje zadobi, ni mudrim zakonima koje dade narodu.
"Sila je moja i pesma je moja, Gospode", reče Mojsej (II Mojs. 15,2). Od celoga zbora Izrailjevog u pustinji niko nije osećao toliku sopstvenu nemoć kao ovaj najveći u tom zboru.
U svakom poslu, na svakom mestu i u svakom trenutku on je očekivao pomoć samo od Boga. "Šta ću činiti?" pitao je on Boga s vapijanjem i neprestano osluškivao odgovor Božji i silu Božju.
Krotak – mimo sve ljude na zemlji. Jer svi drugi držali su nešto na sebe, uzdali se u nešto svoje, a on – ništa. On je bio sav upijen u Boga, sav skrušen pred Bogom.
Je li trebalo narod hraniti i pojiti, on se obraćao Bogu; ili je trebalo s neprijateljima boriti se, on je dizao ruke k nebu; ili je trebalo bunu u narodu utišavati, on je vapijao Bogu.
Krotki, prekrotki Mojsej! I Bog nagradi slugu Svog vernog slavom velikom. I udostoji ga Bog da se javi na Tavoru sa Ilijom pored Gospoda Spasitelja.
O Gospode, Bože krotkih, Pastiru dobrih, učini i nas krotkim, slično Mojseju i apostolima. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Kroz priču o praocu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da je istinska snaga u postojanosti, hrabrosti i tihoj poslušnosti Božjoj volji.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Podsećajući na tajnu Nojevog opstanka, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pravednosti u svetu i kako istrajnost u Bogu oblikuje život.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
