U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Josifov beg iz kuće Petefrijeve nije kukavičluk, već tiha pobeda koja se ne vidi odmah. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za 29. nedelju po Duhovima ovu biblijsku sliku uzima kao ključ za razumevanje sudbine pravednika: onoga koji ne uzvraća udarac, ne opravdava se i ne traži brzu pravdu, već ostaje veran Bogu dok prolazi kroz zavist, tamnicu i poniženje.
Ova beseda ne prati uspon jedne biblijske ličnosti, nego otkriva zakon duhovnog života u kome se nezlobivost i celomudrenost ne nagrađuju odmah, ali nikada ne ostaju zaboravljene.
I ostaviv (Josif) haljinu svoju u ruci njenoj pobježe i izađe van. (Postanja 39, 12)
Dva velika i teška iskušenja pretrpe i pobedi nezlobivi i celomudreni Josif: iskušenje zlobne zavisti od strane rođene braće i iskušenje bludne strasti od zavodljive žene Misirke. Zavist ga prodade kao roba, a bludna strast ga nevinog otera u tamnicu.
I u jednom i u drugom slučaju on vrati zlu dobrom: gladnoj braći dade hrane, i ustrašenom faraonu spase i život, i presto, i narod. Braća ga umisliše ubiti - Bog ga sačuva; bludna žena umisli ga uništiti - Bog ga sačuva.
Od roba i sužnja Bog ga uvenča slavom i vlašću neograničenom. I od onoga koga zlobna braća mogahu jednim udarcem ubiti, i koga moćna žena Petefrijeva mogaše jednim migom smrviti, učini Bog gospodarem neograničenim nad životom mnogih miliona ljudi i jedinim hraniteljem izgladnele braće njegove.
Tako je čudesna milost Božja s pravednicima. Tako zna Gospod da sačuva i proslavi nezlobive i celomudrene. U veličini sudbe Josifove mi vidimo veličinu milosti Božje. Jedno oko nikad ne spava, o braćo moja.
Držimo se Boga i ne bojmo se nikoga. Budimo nezlobivi i celomudreni i ne bojmo se ni zlobe, ni klevete, ni tamnice, ni poruge, ni bede. Naprotiv, radujmo se kad nas sve to snađe zbog nezlobivosti i celomudrenosti; radujmo se i s verom očekujmo pojavu Božjeg čuda s nama.
Očekujmo u svakoj buri grom Božje pravde i - tišinu.
O Gospode tajanstveni, koji pritajeno, no budno pratiš pravednika u ropstvu i u tamnici, javljaš milost Svoju u svoje vreme, pomozi nam biti nezlobivim i celomudrenim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Kroz priču o praocu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da je istinska snaga u postojanosti, hrabrosti i tihoj poslušnosti Božjoj volji.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru slave Svetog Elevterija, dok se po novom kalendaru obeležava uspomena na Svete 20.000 mučenika nikomidijskih. Katolici slave praznik Svete porodice, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Podsećajući na tajnu Nojevog opstanka, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pravednosti u svetu i kako istrajnost u Bogu oblikuje život.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
