Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na Malu Gospojinu, u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice u francuskom mestu Bua Saler, vernici iz raznih krajeva Evrope sabrali su se oko oltara u liturgijskom jedinstvu i molitvenoj radosti.
Svetu liturgiju je, uz sasluženje brojnih sveštenika iz više pravoslavnih crkava, služio njegovo preosveštenstvo episkop pariski i zapadnoevropski Justin, dok je načalstvovao i episkop Simeon, vikar arhiepiskopa Jovana – poglavara Arhiepiskopije parohija ruske tradicije u Zapadnoj Evropi. Prisutni su bili i sveštenici iz Grčke, Rusije, Srbije i drugih pravoslavnih naroda, što je ovom prazniku dalo još snažniji duh saborne Crkve Hristove.
Praznično svetkovanje otpočelo je još uoči praznika svečanim večernjim bogosluženjem i bdenijem, u kojem su se uz pesmu, tamjan i molitvu pripremala srca za liturgiju.
Jedan od najlepših trenutaka slavskog dana bilo je osvećenje novog freskopisa u manastirskoj crkvi, koji je tokom ove godine u potpunosti završen uz pomoć vernika i darodavaca. Novi freskopis, oslikan u duhu vizantijske tradicije, prikazuje ključne momente iz života Presvete Bogorodice, kao i Hristove praznike i svetitelje, služeći kao tihi propovednici večne istine svima koji u crkvu uđu.
Episkop Justin je u besedi naglasio da freskopis nije samo ukras hrama, već i „ikona Carstva Božijeg“ i poziv svima da pogled usmere ne samo na zidove, već i na dubinu svoga srca.
– Neka ove freske budu podsetnik da nas Bog nikada ne ostavlja, i da nas sveti Njegovi vode molitvama ka spasenju – poručio je vladika, pozivajući vernike da ne zaborave da je svaka crkva, pa i ova u Francuskoj, deo istog tela Hristovog.
Po završetku liturgije, osvećeni su slavski kolač i žito, uz pesmu i molitvu, a zatim je usledila trpeza ljubavi, koju su sa radošću pripremili kumovi slave i sestre manastira. Bratska atmosfera i duhovno zajedništvo pretočili su se u razgovore, pesmu i osmehe – svedočanstvo istinske vere i ljubavi koja prevazilazi granice jezika i nacija.
Manastir Rođenja Presvete Bogorodice u Bua Saleru postao je prepoznatljivo mesto duhovnog okupljanja pravoslavnih vernika iz Zapadne Evrope. Praznik Male Gospojine još jednom je potvrdio značaj ovakvih svetilišta kao prostora molitve, zajedništva i vere koja se živi i prenosi, ne samo kao tradicija, već kao svakodnevna potreba savremenog čoveka.
Istog dana osvećenjem slavskog kolača i svetosavskom priredbom molitveno je proslavljen Sveti Sava, slava đaka Srpske dopunske škole u Marseju.
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
