Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Tišina u kojoj niko nikoga nije uvredio, prevario ili povredio deluje bezazleno samo spolja — jer ispod nje može da ključa ono što se ne vidi.
Upravo tu nevidljivu ravan čovekovog bića, mesto gde se greh rađa pre nego što dobije oblik reči ili dela, Vladika Nikolaj Velimirović razotkriva u besedi za petak Sedmice bludnoga sina. Njegove reči ne optužuju postupke, već pomisli; ne sude spoljašnjem ponašanju, već unutrašnjem stanju srca, gde se tiho odlučuje o svemu što ćemo kasnije izgovoriti ili učiniti.
Zašto zlo mislite u srcima svojijem? (Mt. 9, 4)
Kada je Gospod izvoleo uputiti ukor farisejima i književnicima, ovi nisu bili u tom času nikoga ni ubili, ni prevarili, ni poharali. I ne samo to, nego u tom času oni nisu bili nikoga ni rečima uvredili. Zašto ih, dakle, Gospod ukori, kada oni ne bejahu učinili nikakav greh, ni delom, ni rečju? Zato što pomisliše zlo.
I zla pomisao je greh. To je velika novost, koju Hristos donese u svet. Upravo zla pomisao je izvorni greh svakoga greha, jer pre nego što čovek nešto kaže ili učini grešno, on pomisli grešno. Pomisao je uzročni greh, ostali gresi su samo sledstveni gresi. Ko želi uništiti ove druge, mora iskoreniti one prve. Ko želi zaustaviti tokove vode, mora prvo isušiti izvore.
Neka se niko, dakle, ne pravda: „Ja nisam grešan, jer nisam nikoga ubio, ni opljačkao, ni oskvrnio, ni slagao.“ Gle, mi smo puni misli ubilačkih, pljačkaških, skvrnavnih i prevarnih! Ako li nismo delom učinili greh, to je samo stvar milosti Božje i spoljašnjih prilika. Da je Bog popustio i da su prilike podesne bile, mi bismo učinili sve one grehe koje smo i pomislili. Nije zmija otrovna samo onda kada ujede, nego i kada ne ujede, jer nosi otrov u sebi.
Ne samo, dakle, da je pomisao greh, nego je ona izvor greha, početak greha, seme i koren greha. Eto zašto Gospod, svevideći i sveznajući, ukori one koji pomisliše zlo. Zašto zlo mislite u srcima svojima?
O Gospode, svevideći i sveznajući, pomozi nam očistiti srce i um naš od pomisli zlih, da bi tako i reči i dela naša bila čista. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Kseniju Petrogradsku po starom i Svetog Fotija Velikog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Pavla Mikija i drugove mučenike, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
U besedi za ponedeljak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća kako svetlost istine i pravde može promeniti život svakog čoveka.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Ruski monah iz Pskovsko-pečerske pustinje nas podstiče da preispitamo naš odnos prema telu, lekarima i veri, i otvara temu o kojoj se retko govori javno — da li se isceljenje uopšte uvek meri nestankom bola.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Mitropolit kruševački David rukopoložio je đakona Ivana Petronijevića u sveštenički čin.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
