U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Tuga koja se ne povlači, unutrašnja težina koja ne traži objašnjenje nego razrešenje i misli koje se neprimetno pretvaraju u osećaj bezizlaznosti – to su stanja koja mnogi vernici opisuju kao duhovnu borbu tišine. U takvim trenucima, čovek često ostaje sam pred sopstvenim mislima, uveravajući sebe da je radost nedostižna, a nada tek privremena iluzija. Ipak, u pravoslavnom predanju postoji drugačiji pogled na ovu unutrašnju borbu, a jedan od najjasnijih odgovora dolazi kroz pouku starca Jefrema Arizonskog.
U njegovim rečima otkriva se duhovni pravac koji ne negira bol, ali ga preobražava – od mesta zatvaranja u sebe do prostora poverenja u Božiju milost. On podseća da očaj nije poslednja reč nad čovekom, već iskušenje koje traži odgovor u nadi i pokajanju.
- Zašto si sumoran i zašto te proždire bol? Duh bola zahteva da utešiš samog sebe, kako bi nadvladao pomisli očajanja koje dolaze od lukavoga. Ako poslušaš ijedan savet lukavoga duha bola, nikad nećeš biti u stanju da ugledaš radost nadanja.
Kada je mnogomilostivi Otac video povratak bludnog sina, pohitao je da ga prigrli i da ga nežno poljubi. Nije obraćao pažnju niti na njegovu prljavštinu niti na njegovo celokupno žalosno stanje, kako unutrašnje, tako i spoljašnje. Ko može opisati njegova očinska osećanja u trenutku kad je zagrlio ljubljeno čedo koje je smatrao mrtvim i izgubljenim, a zatim ugledao kako se vraća živ i pokajan? Njegova dela pokazala su njegova osećanja: istog časa ga je uzdigao na njegov prethodni položaj sina i naslednika.
Ako neko smrtno sagreši deset hiljada puta ali se svim silama primora na pokajanje, neće biti posramljen sve dotle dok se nada.
Za koga je Hristos stradao? Zar nije stradao za naše duše koje je zmaj ranio? I ti, smirena dušo, treba da se nadaš u najslađe milosrđe našeg Nebeskog Oca, koji nikada nikoga nije odbio niti se od njega odvratio. On prima svakoga, jer se beskonačno prostranstvo Njegovog milosrđa nikad ne može ispuniti. On je milosrdan prema prvima, ali ne isključuje ni poslednje, budući da sve podjednako prihvata usled Svoje velike dobrote.
Zaključak ostaje jasan i jednostavan: gde prestaje razgovor sa očajanjem, počinje unutrašnji hod ka obnovi. U tom prelazu, kako podseća starac Jefrem Arizonski, nada nije osećanje koje dolazi i odlazi, već odluka da se čovek ne odrekne milosti ni onda kada mu se čini da je najdalja.
Večernja
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 50 (1,1-12)
1. Jakov, sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena rasejanih po svetu. 2. Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različna iskušenja, 3. znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje: 4. a trpljenje neka usavršuje delo, da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka. 5. Ako li kome od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima daje jednostavno i bez karanja, i daće mu se. 6. Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski val što ga vetar podiže i vitla.
7. Jer takav čovek neka ne misli da će primiti što od Gospoda. 8. Dvojedušan čovek nepostojan je u svima putevima svojim. 9. A ponizni brat neka se hvali visinom svojom; 10. a bogataš svojom poniznošću, jer će proći kao cvet travni. 11. Jer ogreja sunce sa žegom, i osuši travu, i cvet njezin otpade, i krasota lica njena propade; tako će i bogataš na putevima svojima uvenuti. 12. Blažen je čovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac života, koji Gospod obeća onima koji ga ljube.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 50,51 (1,13-27)
13. Nijedan kad je kušan da ne govori: „Bog me kuša;” jer Bog je neprijemčiv za kušanje zlom, i On ne iskušava nikoga, 14. nego svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara. 15. Tada želja zatrudnjevši rađa greh, a greh učinjen rađa smrt. 16. Ne varajte se, draga braćo moja. 17. Svaki dar dobri i svaki poklon savršeni odozgo je, silazi od Oca svetlosti, u kojega nema izmenljivosti ni senke promene. 18. Jer nas je dragovoljno rodio rečju istine, da budemo kao prvina od njegovih stvorenja.19. Zato, draga braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor gneviti se;
20. jer gnev čovekov ne tvori pravdu Božiju. 21. Zato odbacite svaku nečistotu i ostatak zlobe, i s krotošću primite usađenu reč koja može spasiti duše vaše. 22. Budite pak tvorci reči, a ne samo slušaoci, varajući sami sebe. 23. Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je sličan čoveku koji gleda lice tela svog u ogledalu;
24. jer se ogleda, pa otide, i odmah zaboravi kakav beše. 25. Ali ko pronikne u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne postane zaboravan slušalac nego tvorac dela, taj će biti blažen u delanju svom. 26. Ako ko od vas misli da je pobožan, a ne zauzdava jezika svog, nego vara srce svoje, njegova je pobožnost uzalud. 27. Pobožnost čista i neporočna pred Bogom i Ocem jeste ova: posećivati sirote i udovice u nevolji njihovoj, i čuvati sebe neopoganjena od sveta.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 52 (2,1-13)
1. Braćo moja, ne gledajući ko je ko, imajte veru u našega Gospoda slave Isusa Hrista. 2. Jer ako dođe na sabranje vaše čovek sa zlatnim prstenom i u svetloj haljini, a dođe i siromah u bednoj haljini, 3. i pogledate na onoga u svetloj haljini, i rečete mu: „Ti sedi ovde lepo”, a siromahu: „Ti stani onde, ili sedi ovde niže podnožja mog”; 4. zar time ne učiniste razliku u sebi i postadoste sudije sa zlim pomislima? 5. Čujte, draga braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovoga sveta da budu bogati verom, i naslednici Carstva koje obeća onima koji Njega ljube?
6. A vi poniziste siromaha. Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove? 7. Ne hule li oni na dobro Ime kojim ste nazvani? 8. No, ako vi zakon carski izvršujete po Pismu: „Ljubi bližnjega svojega kao samog sebe”, dobro činite; 9. ako li gledate ko je ko, greh činite, i zakon vas kara kao prestupnike. 10. Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve. 11. Jer Onaj koji je rekao: „Ne čini preljube!” rekao je i: „Ne ubij!” Ako, dakle, ne učiniš preljubu a ubiješ, postao si prestupnik zakona. 12. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni; 13. jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; a milost slavi pobedu nad sudom.
Jutrenja
Jevanđelje po Luki, začalo 50 (10,1-5)
1. A potom izabra Gospod i druge, sedamdesetoricu, i posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda nameravaše sam ići. 2. I reče im: „Žetve je mnogo, a poslenika malo: zato se molite gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. 3. Idite; evo ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. 4. Ne nosite kesu ni torbu ni obuću, i nikoga ne pozdravljajte na putu. 5. U koju god kuću uđete najpre kažite: „Mir domu ovome!"
Liturgija
Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Petra, začalo 63 (5,6-14)
6. Ponizite se, dakle, pod moćnu ruku Božiju, da vas uzvisi kad dođe vreme. 7. Sve svoje brige položite na Njega, jer se On stara za vas. 8. Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. 9. Njemu se protivite utvrđeni vjerom, znajući da se takva ista stradanja događaju vašem bratstvu po svetu. 10. A Bog svake blagodati, koji vas pozva u večnu svoju slavu u Hristu Isusu, neka vas On, pošto malo postradate, usavrši, utvrdi, ukrepi, utemelji;
11. Njemu slava i sila u vekove vekova. Amin. 12. Po Siluanu, vernom bratu, kao što mislim, napisah vam ovo malo, da posavetujem i posvedočim da je to istinita blagodat Božija, u kojoj vi stojite. 13. Pozdravlja vas Crkva u Vavilonu, izabrana kao i vi, i Marko sin moj. 14. Pozdravite jedni druge celivom ljubavi. Mir vam svima koji ste u Hristu Isusu. Amin.
Jevanđelje po Marku, začalo 23 (6,7-13)
7. I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim. 8. I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim štapa: ni torbe, ni hleba, ni novaca u pojasu; 9. Nego obuveni u sandale, i ne oblačiti dve haljine. 10. I reče im: „Gde uđete u dom, onde ostanite dok ne iziđete odande. 11. I ako vas koji ne prime i ne poslušaju vas, izlazeći odande otresite prah sa nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: Lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan Suda nego gradu onome.” 12. I otišavši propovedahu da se pokaju. 13. I demone mnoge izgonjahu; i pomazivahu uljem mnoge bolesnike, i isceljivahu.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
