U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Tuga koja se ne povlači, unutrašnja težina koja ne traži objašnjenje nego razrešenje i misli koje se neprimetno pretvaraju u osećaj bezizlaznosti – to su stanja koja mnogi vernici opisuju kao duhovnu borbu tišine. U takvim trenucima, čovek često ostaje sam pred sopstvenim mislima, uveravajući sebe da je radost nedostižna, a nada tek privremena iluzija. Ipak, u pravoslavnom predanju postoji drugačiji pogled na ovu unutrašnju borbu, a jedan od najjasnijih odgovora dolazi kroz pouku starca Jefrema Arizonskog.
U njegovim rečima otkriva se duhovni pravac koji ne negira bol, ali ga preobražava – od mesta zatvaranja u sebe do prostora poverenja u Božiju milost. On podseća da očaj nije poslednja reč nad čovekom, već iskušenje koje traži odgovor u nadi i pokajanju.
- Zašto si sumoran i zašto te proždire bol? Duh bola zahteva da utešiš samog sebe, kako bi nadvladao pomisli očajanja koje dolaze od lukavoga. Ako poslušaš ijedan savet lukavoga duha bola, nikad nećeš biti u stanju da ugledaš radost nadanja.
Kada je mnogomilostivi Otac video povratak bludnog sina, pohitao je da ga prigrli i da ga nežno poljubi. Nije obraćao pažnju niti na njegovu prljavštinu niti na njegovo celokupno žalosno stanje, kako unutrašnje, tako i spoljašnje. Ko može opisati njegova očinska osećanja u trenutku kad je zagrlio ljubljeno čedo koje je smatrao mrtvim i izgubljenim, a zatim ugledao kako se vraća živ i pokajan? Njegova dela pokazala su njegova osećanja: istog časa ga je uzdigao na njegov prethodni položaj sina i naslednika.
Ako neko smrtno sagreši deset hiljada puta ali se svim silama primora na pokajanje, neće biti posramljen sve dotle dok se nada.
Za koga je Hristos stradao? Zar nije stradao za naše duše koje je zmaj ranio? I ti, smirena dušo, treba da se nadaš u najslađe milosrđe našeg Nebeskog Oca, koji nikada nikoga nije odbio niti se od njega odvratio. On prima svakoga, jer se beskonačno prostranstvo Njegovog milosrđa nikad ne može ispuniti. On je milosrdan prema prvima, ali ne isključuje ni poslednje, budući da sve podjednako prihvata usled Svoje velike dobrote.
Što je grešniji pokajnik, to je veća slava milosrđa Božijeg. "Slava milosrđu Tvome, slava domostroju Tvome, Čovekoljupče" - govorio je starac Jefrem Arizonski.
Zaključak ostaje jasan i jednostavan: gde prestaje razgovor sa očajanjem, počinje unutrašnji hod ka obnovi. U tom prelazu, kako podseća starac Jefrem Arizonski, nada nije osećanje koje dolazi i odlazi, već odluka da se čovek ne odrekne milosti ni onda kada mu se čini da je najdalja.
Čitanje Jevanđelja za petak 4. sedmice po Vaskrsu
Foto: SPC
Jevanđelje
Večernja
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 50 (1,1-12)
1. Jakov, sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena rasejanih po svetu. 2. Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različna iskušenja, 3. znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje: 4. a trpljenje neka usavršuje delo, da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka. 5. Ako li kome od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima daje jednostavno i bez karanja, i daće mu se. 6. Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski val što ga vetar podiže i vitla.
7. Jer takav čovek neka ne misli da će primiti što od Gospoda. 8. Dvojedušan čovek nepostojan je u svima putevima svojim. 9. A ponizni brat neka se hvali visinom svojom; 10. a bogataš svojom poniznošću, jer će proći kao cvet travni. 11. Jer ogreja sunce sa žegom, i osuši travu, i cvet njezin otpade, i krasota lica njena propade; tako će i bogataš na putevima svojima uvenuti. 12. Blažen je čovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac života, koji Gospod obeća onima koji ga ljube.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 50,51 (1,13-27)
13. Nijedan kad je kušan da ne govori: „Bog me kuša;” jer Bog je neprijemčiv za kušanje zlom, i On ne iskušava nikoga, 14. nego svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara. 15. Tada želja zatrudnjevši rađa greh, a greh učinjen rađa smrt. 16. Ne varajte se, draga braćo moja. 17. Svaki dar dobri i svaki poklon savršeni odozgo je, silazi od Oca svetlosti, u kojega nema izmenljivosti ni senke promene. 18. Jer nas je dragovoljno rodio rečju istine, da budemo kao prvina od njegovih stvorenja.19. Zato, draga braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor gneviti se;
20. jer gnev čovekov ne tvori pravdu Božiju. 21. Zato odbacite svaku nečistotu i ostatak zlobe, i s krotošću primite usađenu reč koja može spasiti duše vaše. 22. Budite pak tvorci reči, a ne samo slušaoci, varajući sami sebe. 23. Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je sličan čoveku koji gleda lice tela svog u ogledalu;
24. jer se ogleda, pa otide, i odmah zaboravi kakav beše. 25. Ali ko pronikne u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne postane zaboravan slušalac nego tvorac dela, taj će biti blažen u delanju svom. 26. Ako ko od vas misli da je pobožan, a ne zauzdava jezika svog, nego vara srce svoje, njegova je pobožnost uzalud. 27. Pobožnost čista i neporočna pred Bogom i Ocem jeste ova: posećivati sirote i udovice u nevolji njihovoj, i čuvati sebe neopoganjena od sveta.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 52 (2,1-13)
1. Braćo moja, ne gledajući ko je ko, imajte veru u našega Gospoda slave Isusa Hrista. 2. Jer ako dođe na sabranje vaše čovek sa zlatnim prstenom i u svetloj haljini, a dođe i siromah u bednoj haljini, 3. i pogledate na onoga u svetloj haljini, i rečete mu: „Ti sedi ovde lepo”, a siromahu: „Ti stani onde, ili sedi ovde niže podnožja mog”; 4. zar time ne učiniste razliku u sebi i postadoste sudije sa zlim pomislima? 5. Čujte, draga braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovoga sveta da budu bogati verom, i naslednici Carstva koje obeća onima koji Njega ljube?
6. A vi poniziste siromaha. Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove? 7. Ne hule li oni na dobro Ime kojim ste nazvani? 8. No, ako vi zakon carski izvršujete po Pismu: „Ljubi bližnjega svojega kao samog sebe”, dobro činite; 9. ako li gledate ko je ko, greh činite, i zakon vas kara kao prestupnike. 10. Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve. 11. Jer Onaj koji je rekao: „Ne čini preljube!” rekao je i: „Ne ubij!” Ako, dakle, ne učiniš preljubu a ubiješ, postao si prestupnik zakona. 12. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni; 13. jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; a milost slavi pobedu nad sudom.
Jutrenja
Jevanđelje po Luki, začalo 50 (10,1-5)
1. A potom izabra Gospod i druge, sedamdesetoricu, i posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda nameravaše sam ići. 2. I reče im: „Žetve je mnogo, a poslenika malo: zato se molite gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. 3. Idite; evo ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. 4. Ne nosite kesu ni torbu ni obuću, i nikoga ne pozdravljajte na putu. 5. U koju god kuću uđete najpre kažite: „Mir domu ovome!"
Liturgija
Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Petra, začalo 63 (5,6-14)
6. Ponizite se, dakle, pod moćnu ruku Božiju, da vas uzvisi kad dođe vreme. 7. Sve svoje brige položite na Njega, jer se On stara za vas. 8. Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. 9. Njemu se protivite utvrđeni vjerom, znajući da se takva ista stradanja događaju vašem bratstvu po svetu. 10. A Bog svake blagodati, koji vas pozva u večnu svoju slavu u Hristu Isusu, neka vas On, pošto malo postradate, usavrši, utvrdi, ukrepi, utemelji;
11. Njemu slava i sila u vekove vekova. Amin. 12. Po Siluanu, vernom bratu, kao što mislim, napisah vam ovo malo, da posavetujem i posvedočim da je to istinita blagodat Božija, u kojoj vi stojite. 13. Pozdravlja vas Crkva u Vavilonu, izabrana kao i vi, i Marko sin moj. 14. Pozdravite jedni druge celivom ljubavi. Mir vam svima koji ste u Hristu Isusu. Amin.
Jevanđelje po Marku, začalo 23 (6,7-13)
7. I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim. 8. I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim štapa: ni torbe, ni hleba, ni novaca u pojasu; 9. Nego obuveni u sandale, i ne oblačiti dve haljine. 10. I reče im: „Gde uđete u dom, onde ostanite dok ne iziđete odande. 11. I ako vas koji ne prime i ne poslušaju vas, izlazeći odande otresite prah sa nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: Lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan Suda nego gradu onome.” 12. I otišavši propovedahu da se pokaju. 13. I demone mnoge izgonjahu; i pomazivahu uljem mnoge bolesnike, i isceljivahu.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Pouka pravoslavnog duhovnika 20. veka otkriva kako čovek može da izgubi put ka pokajanju i zašto ni očajanje ni uverenje da nema zbog čega da se menja nisu bezazleni.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
