Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
Fotografija na kojoj se vidi izraelski vojnik kako stavlja cigaretu u usta statue Device Marije u južnom Libanu izazvala je snažne reakcije i ogorčenje na društvenim mrežama. Prema navodima, snimak je nastao u pretežno hrišćanskom selu Dibil, nedaleko od granice sa Izraelom, a potom su ga, kako se tvrdi, sami pripadnici izraelske vojske objavili na mrežama.
Ovaj prizor, u kome je verski simbol prikazan na način koji mnogi doživljavaju kao ponižavanje, izazvao je burne reakcije vernika i javnosti. Za hrišćanske zajednice u regionu reč je o posebno osetljivom pitanju, jer se ovakav postupak tumači kao direktno nepoštovanje svetinja.
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su za RT internešenel da incident shvataju „ozbiljno“ i da ponašanje vojnika „u potpunosti odstupa od njihovih vrednosti“. U saopštenju je navedeno da je fotografija nastala pre nekoliko nedelja, kao i da će nakon interne istrage uslediti „komandne mere“. Iz IDF-a poručuju i da poštuju sva sveta mesta i verske simbole, piše portal rt.rs.
Ipak, u javnosti se ovaj događaj ne posmatra izolovano, već kao deo šireg niza incidenata koji poslednjih godina izazivaju zabrinutost među hrišćanima u Libanu i regionu.
U aprilu se pojavio i snimak iz istog sela na kojem se vidi izraelski vojnik kako maljem razbija statuu Isusa Hrista tokom kopnene operacije na jugu Libana. Nakon što je snimak dospeo u javnost, izraelska vojska je potvrdila da su dvojica vojnika uklonjena sa borbenih dužnosti i kažnjena zatvorskom kaznom od 30 dana.
Nedavno je na društvenim mrežama objavljen i snimak izraelskog doseljenika koji pljuje na jermensku crkvu u Jerusalimu, što je dodatno podgrejalo tenzije i zabrinutost verskih zajednica.ž
“ZASTRAŠUJUĆE - PLJUVALI SU NAS NA ULICAMA JERUSALIMA”: Mitropolit Hrizostom otvoreno progovorio o gorkom iskustvu (VIDEO)
Hrišćanske zajednice u više navrata su ukazivale na niz incidenata u kojima su, prema njihovim navodima, oštećivani ili skrnavljeni verski objekti na teritorijama pogođenim sukobima.
Podseća se i da je 2023. godine izraelski vazdušni napad u Gazi pogodio objekat u blizini pravoslavne crkve Svetog Porfirija, jednog od najstarijih hrišćanskih svetilišta u enklavi, pri čemu je stradalo najmanje 18 ljudi. Dve godine kasnije, 2025. godine, šrapneli iz tenkovske granate oštetili su crkvu Svete porodice u Gazi, jedinu katoličku parohiju na toj teritoriji, kada su poginule tri osobe.
Dodatnu zabrinutost izazvao je i slučaj iz prošlog meseca, kada je katolička monahinja napadnuta usred dana u Jerusalimu, što su crkveni zvaničnici opisali kao deo šireg obrasca pritisaka i uznemiravanja hrišćana u Svetoj zemlji.
U međuvremenu, vlasti u Libanu navode da je od početka intenzivnih operacija u martu ubijeno više od 2.700 ljudi, dok je oko 1,2 miliona stanovnika raseljeno. Iako je primirje stupilo na snagu 16. aprila i kasnije produženo, prema navodima lokalnih izvora, izraelske trupe su nastavile operacije severno od reke Litani, uz proširenje bezbednosne zone duboko na libansku teritoriju.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
