Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
U savremenom crkvenom iskustvu često se postavlja pitanje koliko je pokajanje zaista duboko, a koliko ostaje na nivou spoljašnjeg čina. Vernik može da stoji u hramu, da izgovori reči kajanja i da se pokloni, ali da se već izvan svetinje ponovo vrati istim unutrašnjim obrascima, osuđivanju, ljutnji i neprijateljstvu. Upravo tu napetost između spoljašnjeg čina i unutrašnjeg stanja razotkriva jedna od pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova, koja jasno pokazuje da pokajanje nije završeno rečima, već tek počinje promenom srca i odnosa prema bližnjem.
“Kakva je korist od pokajanja, ako neki ničice padaju u hramu, moleći za oproštaj grehova, a izašavši iz hrama spremni su da gone svoje bližnje; ako ustima prinose pokajanje, a u srcu gaje zlobu i osvetoljubivost? Mole oproštaj od Gospoda, ne smirivši svoju gordost, ne uništivši svoje samoljublje i sujetu i ne izmolivši oproštaj od svoga ožalošćenog brata!
Onaj ko želi da njegovo raskajanje bude primljeno kao blagoprijatna žrtva Bogu, taj ne samo da treba od srca da oprosti sagrešenja bližnjemu svome, tako da ih i ne spominje, već je dužan da se potrudi da oraspoloži svoga bližnjeg na takvo isto opraštanje, da mu od neprijatelja postane brat, jednodušan i jednomislen sa njim. Bez ovoga, ma kako da nas duhovnik na ispovesti razreši, duh svezan neprijateljstvom se ne oslobađa i Otac Nebeski nam neće oprostiti naša sagrešenja - govorio je starac Kiril Pavlov.
Ove reči pomeraju fokus sa forme na suštinu: pokajanje nije samo liturgijski trenutak, već trajno stanje pomirenja sa Bogom i ljudima. Bez spremnosti da se oprosti i da se prekine unutrašnji krug ogorčenosti, svaka ispovest ostaje nedovršena, a duhovna sloboda nedostižna.
Dela svetih apostola, začalo 25 (10,21-33)
21. A Petar sišavši ljudima poslanim njemu od Kornilija reče: „Evo, ja sam taj koga tražite. Radi čega ste došli?" 22. A oni rekoše: „Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, na dobru glasu kod svega naroda judejskoga, primio je zapovest od anđela svetoga da te pozove u svoj dom i da čuje reči od tebe. 23. Onda ih pozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši pođe s njima, i neki od braće koja behu iz Jope pođoše s njim. 24. I sutradan uđoše u Kesariju. A Kornilije ih čekaše sazvavši rodbinu svoju i bliske prijatelje.
25. A kad Petar ulažaše, srete ga Kornilije, i padnuvši pred noge njegove pokloni se. 26. A Petar ga podiže govoreći: „Ustani, i ja sam samo čovek." 27. I s njim razgovarajući uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali, 28. I reče im: „Vi znate kako je zabranjeno čoveku Judejcu družiti se ili dolaziti inoplemeniku; ali meni Bog pokaza da ni jednoga čoveka ne treba zvati poganim ili nečistim. 29. Zato i dođoh bez pogovora čim sam pozvan. Pitam vas, dakle, radi čega ste me pozvali?"
30. A Kornilije reče: „Pre četiri dana ja postih do ovoga časa, i u deveti čas beh na molitvi u kući svojoj; i gle, čovek stade preda me u haljini sjajnoj, 31. i reče: 'Kornilije, uslišena je molitva tvoja i milostinje tvoje biše spomenute pred Bogom. 32. Pošalji, dakle, u Jopu i dozovi Simona koji je prozvan Petar; on gostuje u kući Simona kožara pored mora; kada on dođe, reći će ti.' 33. Onda odmah poslah tebi, i ti si dobro učinio što si došao. Sada, dakle, svi mi stojimo pred Bogom da čujemo sve što ti je od Boga zapoveđeno.
Jevanđelje po Jovanu, 25. zač. (7,1-13)
1. I posle toga hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, pošto tražahu Judejci da ga ubiju. 2. Beše pak blizu judejski praznik Senica. 3. Tada mu rekoše braća njegova: „Otidi odavde i idi u Judeju, da i učenici tvoji vide dela tvoja koja činiš; 4. jer niko ne čini nešto u tajnosti, a sam traži da je poznat. Kada tako što činiš, pokaži se svetu." 5. Jer ni braća njegova ne verovahu u njega. 6. Tada im reče Isus: „Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda spremno.
7. Ne može svet mrziti vas; a mene mrzi jer ja svedočim o njemu da su dela njegova zla. 8. Vi otidite na ovaj Praznik: ja još neću ići na ovaj Praznik, jer se moje vreme još nije ispunilo." 9. Rekavši im ovo, ostade u Galileji. 10. A kad otidoše braća njegova, tada i sam ode na Praznik, ne javno, nego kao u tajnosti. 11. A Judejci ga tražahu o Prazniku i govorahu: „Gde je onaj?" 12. I behu o njemu mnoge prepirke u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego vara narod. 13. Ali niko ne govoraše javno o njemu zbog straha od Judejaca.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
