Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
U savremenom crkvenom iskustvu često se postavlja pitanje koliko je pokajanje zaista duboko, a koliko ostaje na nivou spoljašnjeg čina. Vernik može da stoji u hramu, da izgovori reči kajanja i da se pokloni, ali da se već izvan svetinje ponovo vrati istim unutrašnjim obrascima, osuđivanju, ljutnji i neprijateljstvu. Upravo tu napetost između spoljašnjeg čina i unutrašnjeg stanja razotkriva jedna od pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova, koja jasno pokazuje da pokajanje nije završeno rečima, već tek počinje promenom srca i odnosa prema bližnjem.
“Kakva je korist od pokajanja, ako neki ničice padaju u hramu, moleći za oproštaj grehova, a izašavši iz hrama spremni su da gone svoje bližnje; ako ustima prinose pokajanje, a u srcu gaje zlobu i osvetoljubivost? Mole oproštaj od Gospoda, ne smirivši svoju gordost, ne uništivši svoje samoljublje i sujetu i ne izmolivši oproštaj od svoga ožalošćenog brata!
Onaj ko želi da njegovo raskajanje bude primljeno kao blagoprijatna žrtva Bogu, taj ne samo da treba od srca da oprosti sagrešenja bližnjemu svome, tako da ih i ne spominje, već je dužan da se potrudi da oraspoloži svoga bližnjeg na takvo isto opraštanje, da mu od neprijatelja postane brat, jednodušan i jednomislen sa njim. Bez ovoga, ma kako da nas duhovnik na ispovesti razreši, duh svezan neprijateljstvom se ne oslobađa i Otac Nebeski nam neće oprostiti naša sagrešenja - govorio je starac Kiril Pavlov.
Ove reči pomeraju fokus sa forme na suštinu: pokajanje nije samo liturgijski trenutak, već trajno stanje pomirenja sa Bogom i ljudima. Bez spremnosti da se oprosti i da se prekine unutrašnji krug ogorčenosti, svaka ispovest ostaje nedovršena, a duhovna sloboda nedostižna.
Dela svetih apostola, začalo 25 (10,21-33)
21. A Petar sišavši ljudima poslanim njemu od Kornilija reče: „Evo, ja sam taj koga tražite. Radi čega ste došli?" 22. A oni rekoše: „Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, na dobru glasu kod svega naroda judejskoga, primio je zapovest od anđela svetoga da te pozove u svoj dom i da čuje reči od tebe. 23. Onda ih pozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši pođe s njima, i neki od braće koja behu iz Jope pođoše s njim. 24. I sutradan uđoše u Kesariju. A Kornilije ih čekaše sazvavši rodbinu svoju i bliske prijatelje.
25. A kad Petar ulažaše, srete ga Kornilije, i padnuvši pred noge njegove pokloni se. 26. A Petar ga podiže govoreći: „Ustani, i ja sam samo čovek." 27. I s njim razgovarajući uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali, 28. I reče im: „Vi znate kako je zabranjeno čoveku Judejcu družiti se ili dolaziti inoplemeniku; ali meni Bog pokaza da ni jednoga čoveka ne treba zvati poganim ili nečistim. 29. Zato i dođoh bez pogovora čim sam pozvan. Pitam vas, dakle, radi čega ste me pozvali?"
30. A Kornilije reče: „Pre četiri dana ja postih do ovoga časa, i u deveti čas beh na molitvi u kući svojoj; i gle, čovek stade preda me u haljini sjajnoj, 31. i reče: 'Kornilije, uslišena je molitva tvoja i milostinje tvoje biše spomenute pred Bogom. 32. Pošalji, dakle, u Jopu i dozovi Simona koji je prozvan Petar; on gostuje u kući Simona kožara pored mora; kada on dođe, reći će ti.' 33. Onda odmah poslah tebi, i ti si dobro učinio što si došao. Sada, dakle, svi mi stojimo pred Bogom da čujemo sve što ti je od Boga zapoveđeno.
Jevanđelje po Jovanu, 25. zač. (7,1-13)
1. I posle toga hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, pošto tražahu Judejci da ga ubiju. 2. Beše pak blizu judejski praznik Senica. 3. Tada mu rekoše braća njegova: „Otidi odavde i idi u Judeju, da i učenici tvoji vide dela tvoja koja činiš; 4. jer niko ne čini nešto u tajnosti, a sam traži da je poznat. Kada tako što činiš, pokaži se svetu." 5. Jer ni braća njegova ne verovahu u njega. 6. Tada im reče Isus: „Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda spremno.
7. Ne može svet mrziti vas; a mene mrzi jer ja svedočim o njemu da su dela njegova zla. 8. Vi otidite na ovaj Praznik: ja još neću ići na ovaj Praznik, jer se moje vreme još nije ispunilo." 9. Rekavši im ovo, ostade u Galileji. 10. A kad otidoše braća njegova, tada i sam ode na Praznik, ne javno, nego kao u tajnosti. 11. A Judejci ga tražahu o Prazniku i govorahu: „Gde je onaj?" 12. I behu o njemu mnoge prepirke u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego vara narod. 13. Ali niko ne govoraše javno o njemu zbog straha od Judejaca.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja.
Obojica su mučenički stradali.
Preslava se u praksi slavi jednostavnije od krsne slave, naglasio je otac Dejan.
Sveti oci učili su da čovek ne može istinski voleti Gospoda ako ostaje ravnodušan prema nevolji drugoga.
Iz starih zapisa pronađenih u manastiru Dragović stigao je recept za neobičnu poslasticu koja otkriva kako su se nekada od jednostavnih sastojaka stvarali ukusi dostojni svečane trpeze.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Jedna od najdubljih pouka ruskog svetitelja otkriva da krst svakog čoveka nije samo simbol stradanja.
U vremenu u kojem se sve češće gubi osećaj za meru, pouka ruskog svetitelja nas podseća da izbor društva nije nevažna odluka, već duhovna prekretnica koja može čoveka voditi ka uzdizanju ili ka postepenom unutrašnjem padu.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja.
Preslava se u praksi slavi jednostavnije od krsne slave, naglasio je otac Dejan.
Sveti oci učili su da čovek ne može istinski voleti Gospoda ako ostaje ravnodušan prema nevolji drugoga.
Podnaslov: Nastala kao venčani dar 1902. godine, decenijama je bila nepoznata javnosti, a sada prvi put otkriva deo istorije Srba u Sentandreji i rada velikog srpskog umetnika.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U besedi zasnovanoj na knjizi Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se strah i želja ne završavaju u čovekovoj unutrašnjosti, već se vraćaju kao iskustvo koje oblikuje njegov život i sudbinu.
Podnaslov: Nastala kao venčani dar 1902. godine, decenijama je bila nepoznata javnosti, a sada prvi put otkriva deo istorije Srba u Sentandreji i rada velikog srpskog umetnika.
Probajte pohovane paprike po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte Molitvu Svetog Filareta Moskovskog i kratku pouku Svetog Vasilija Velikog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
