Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
U Kaoni, selu dragačevskog kraja, gde se uspomene čuvaju kroz priče i svakodnevne susrete, jedna ulica odnedavno nosi ime vladike Firmilijana Ocokoljića. To nije samo naziv na tabli, već jasan znak da je sećanje na njega i dalje živo među ljudima njegovog rodnog kraja.
Odluka Skupštine opštine Lučani da prihvati predlog Udruženja „Naše Dragačevo“ dočekana je sa odobravanjem. Meštani su i do sada govorili o svom vladici sa poštovanjem i zahvalnošću, pa je imenovanje ulice doživljeno kao prirodan nastavak tog odnosa. Time je na dostojan način obeležen njegov život i rad.
Vladika Firmilijan rođen je 25. decembra 1909. godine u Vlasteljicama, u svešteničkoj porodici. Njegov otac, prota Uroš Ocokoljić, službovao je u crkvi u Kaoni, dok je majka Darinka brinula o domaćinstvu. Još kao dete pokazivao je zrelost i sklonost ka učenju. Školovao se u Čačku, a potom u Bogosloviji u Sarajevu, koju je završio 1931. godine.
Svešteničku službu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi započeo je kao kapelan uz svog oca u Kaoni. Posle toga odlazi u Kragujevac, ali ga tamo pogađa težak lični gubitak – smrt supruge i novorođenog deteta. Taj događaj menja njegov životni put. Odlazi u Beograd, gde radi kao veroučitelj i završava Teološki fakultet. Monaštvo prima 1939. godine u manastiru Ostrog i tada dobija ime Firmilijan.
Već 1940. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde započinje službu među srpskim iseljenicima. Tokom Drugog svetskog rata boravi u Engleskoj kao dvorski sveštenik kralja Petra II Karađorđevića i 1944. godine venčava ga. Posle rata vraća se u Ameriku, gde nastavlja rad i usavršavanje. Doktorirao je 1963. godine na Univerzitetu u Čikagu, baveći se Zakonikom cara Dušana.
Kao episkop srednjezapadnoamerički i kasnije administrator istočnoameričko-kanadske eparhije, radio je na jačanju crkvenog života među Srbima u dijaspori. U vreme podela unutar Crkve zalagao se za jedinstvo i mirno rešavanje sporova. Istovremeno je podsticao očuvanje identiteta: organizovao je proslave, podržavao izdavaštvo i učestvovao u pokretanju obrazovnih programa, među kojima je i Hilandarsko odeljenje na Univerzitetu u Ohaju.
Iako je živeo daleko, nije zaboravio svoj kraj. Pomagao je crkve i manastire u Dragačevu, naročito hram u Kaoni, gde je služio njegov otac, kao i crkvu Svetog arhangela Gavrila u Guči, gde je upisan kao veliki dobrotvor. Njegova pomoć bila je stalna i nenametljiva.
Kada je 1967. godine ponovo došao u svoj kraj, posle dugog vremena, susret sa porodicom i zavičajem imao je poseban značaj. Veza koju je održavao godinama tada je dobila i svoj vidljivi oblik.
Poslednje godine života proveo je narušenog zdravlja. Zbog bolesti razrešen je episkopske dužnosti 1987. godine. Preminuo je 2. novembra 1992. u Libertvilu, gde je i sahranjen. Vest o njegovoj smrti duboko je odjeknula među Srbima u Americi.
Danas, kada jedna ulica u Kaoni nosi njegovo ime, to je pre svega znak zahvalnosti. Njegov život i delo ostali su upamćeni među ljudima njegovog kraja, kao primer vere, odgovornosti i trajne povezanosti sa sopstvenim narodom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve i američki izaslanik Paolo Zampoli otvorili su teme poverenja, identiteta i buduće saradnje, u razgovoru koji je spojio dve perspektive i dva pristupa savremenim odnosima. Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
SPC
Nije zaboravio zavičaj: Pomoć crkvama i narodu koja se pamti
Aktuelno iz SPC
23:53 | 22.04.2026
Patrijarh srpski Porfirije razgovarao sa visokim predstavnikom američke administracije
Aktuelno iz SPC
11:36 | 29.04.2026
VAŽAN RAZGOVOR U PATRIJARŠIJSKOM DVORU: Utvrđen zajednički pristup Crkve i države prema Srbima u dijaspori
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
