Knez Miloš se surovo obračunavao sa svakim ko bi mogao da mu ugrozi vlast, a jedna od prvih žrtava bio je ugledni i izuzetno obrazovani episkop užičko-šabački Melentije.
Već se uhvatilo povečerje kada se vladika Melentije Nikšić, episkop užičko-šabački, povukao u svoju keliju vladičanskog dvora u Šapcu da bi se noćnim molitvama pripremio za počinak. U molitvenom tihovanju prekinula ga je larma koja je dopirala iz crkvene porte. Nije mu trebalo dugo da shvati da mu se smrt primiče. Nije požurio da vidi kako se krvave ruke kneževog plaćenog ubice Marka Štitarca obračunavaju u dvorištu s nevinim dečacima-iskušenicima Mitom i Miletom. Jedino je znao da je on sledeći.
U samrtnom strahu pokušao je da se spase u sobnom odžaku, ali od surovog dželata nije mogao da se sakrije. Nakon brojnih uboda nožem, naposletku ga je i preklao. Bio je 16. jun 1816, dan kada je Srbija izgubila prvog izabranog vladiku nakon ukidanja Pećke patrijaršije. A izgubila ga je samo zato što je neko pomislio da bi tako popularan u narodu, pritom obrazovan i bogat, mogao da mu ugrozi vlast, jedinu svetinju do koje mu je bilo stalo.
Melentije Simeonović Nikšić rođen je u selu Brezova, nadomak Studenice. Imao je samo 20 godina kada je u predvečerje 18. veka postao jeromonah. Imao je značajnu ulogu tokom Prvog srpskog ustanka, ali je s njegovim slomom, 1813, kao i većina drugih starešina i narodnih glavara, prebegao preko Save u Austriju. Jedno vreme je činodejstvovao u Manastiru Fenek, da bi se ubrzo vratio u Srbiju.
Isprva se dobro slagao s knezom Milošem, koji ga je, zajedno s knezom Aksentijem, poslao za Carigrad, gde je hirotonisan za episkopa šabačkog. Kao da su time obojici porasle ambicije – knjazu Milošu da se učvrsti na narodnom tronu, a vladici Melentiju da ga s tog mesta smeni.
Ovom drugom ambicija je došla glave jer se vođa Drugog srpskog ustanka surovo obračunavao sa svakim ko bi mogao da ga ugrozi. A vladika užičko-valjevsko-rudnički i arhiepiskop šabački, kako se potpisivao, bio je više nego izvesna pretnja. Knjaz Miloš je zazirao od ovog uglednog, izuzetno pismenog, bogatog i ambicioznog vladike, pa je odlučio da ga preventivno ukloni. I, naravno, da nije bio jedini na spisku za odstrel.
Sudbina vladike Melentija zadesila je i druge velikane srpske revolucije, počev od vožda Karađorđa, preko kneza Sime Markovića, vojvode Mladena Milovanovića, Petra Nikolajevića Molera, Pavla Cukića, Tome Vučića-Perišića, Stojana Čupića zvanog Zmaj od Noćaja...
Jedna od prvih žrtava bio je knez Sima Marković. Jedan od najznačajnijih vojvoda u Prvom srpskom ustanku, predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta i prvi ministar finansija u Srbiji bio je oštra opozicija knjazu Milošu. Zajedno s Pavlom Cukićem organizovao je i ustanak protiv njegove autorativne vlasti, ali je ona ugušena, Sima je uhapšen i predat Turcima. Beogradskom veziru Marašli Ali-paši predstavljeno je da se bunio isključivo protiv turske vlasti, te ga je on pogubio na Kalemegdanu, krajem marta 1817.
Praksa da Turci pogubljuju srpske glavešine, a da, pritom, protiv njih, nisu imali ništa, odnosno da samo ispunjavaju želje nemilosrdnog knjaza, potvrdila se i u slučaju Petra Nikolajevića Molera. Vojvoda Sokolske nahije tokom Prvog srpskog ustanka i predsednik Narodne kancelarije zamerio se Obrenoviću stavom da Srbija ne bi trebalo da ima jednog neprikosnovenog vođu, već da bi njome trebalo da upravlja telo u kojem bi, pored Miloša i njega, bili još i Pavle Cukić i prota Mateja Nenadović.
Protivljenje ovakvom stavu Obrenović iskazao je tako što ih je obojicu ubio, i Molera i Cukića. Zapravo, Moleru je takođe presudio turski vezir, ponovo na insistiranje knjaza Miloša, dok su Pavla Cukića knjaževi momci ubili u Rogači, na obroncima Kosmaja.
Prota Mateja Nenadović pripadao je jednoj od najuglednijih, najbogatijih i najuticajnijih srpskih porodica, pa knjaz, očigledno, nije smeo da se i s njim otvoreno obračuna. Ali ga je zato javno ponizio i uvredio. Naime, prota je bio udovac i svešteno lice, a knjaz ga je primorao da se ponovo oženi, što je bilo zabranjeno i suprotno crkvenim zakonima.
Knjaz Miloš je strahovao i od srpske emigracije koju su mahom činili ustanici iz Prvog srpskog ustanka, u narodu poštovaniji i popularniji od njega. S toga je pratio i osluškivao šta se dešava u inostranstvu. Kad god bi čuo da se neko vratio u Srbiju, po pravilu, poslao bi "odbor za doček", koji bi povratnika preko noći skratio za glavu.
Jedan od najpoznatijih povratnika iz emigracije bio je i vojvoda Mladen Milovanović, predsednik Sovjeta i Karađorđeva desna ruka. Za razliku od ostalih, on se odmah javio Milošu s jasnim zahtevom: ili da ga pusti da živi u Srbiji ili da ga odmah pogubi. Miloš je odglumio iznenađenje, primio ga je s najvećim počastima, ali ga je samo nekoliko meseci kasnije uputio ka Crnoj Gori. Kao pratnju mu je dodelio zlatiborskog serdara Jovana Mićića, kome je poručio da vojvoda ne sme da stigne "ni tamo ni ovamo".
Nema dokaza, ali Miloš Obrenović je, po svemu sudeći, stajao i iza ubistava Stojana Čupića, zvanog Zmaj od Noćaja, ali i njegovog Rudničanina Arsenija Lome. Obojica su stekla veliki ugled tokom Prvog srpskog ustanka i, kao takvi, predstavljali su veliku pretnju za njegove interese.
U narodu kažu, kako seješ tako i žanješ. Ne znamo da li se to odnosi na knjaza Miloša, ali je činjenica da je u braku s kneginjom Ljubicom izrodio desetoro dece. Nadživelo ga je samo troje, a samo osam godina nakon njegove smrti, s ubistvom kneza Mihaila, ugasila se i njegova loza.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Vidovdan, praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika, poklapa se sa spomenom Svetog proroka Amosa.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Sve je transparentno i od neprocenjivih predmeta vas deli nekoliko milimetara stakla.
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
