U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Nakon raspada Austro-Ugarske monarhije i nove političke preraspodele snaga na istočnoj obali Jadrana, deo stanovništva na ostrvu Vis suočio se sa neizvesnošću u pogledu budućeg državnog okvira. Posebno je bila izražena bojazan da bi ostrva mogla ući u sastav Italije. U tom kontekstu, među delom stanovništva javila se ideja da se politička i nacionalna sigurnost može pronaći u približavanju Kraljevini Srbiji, koja je izašla kao pobednik iz Velikog rata.
U takvoj atmosferi, jedan broj stanovnika Visa odlučuje da pređe u pravoslavlje. Prema dostupnim podacima, taj proces nije sprovođen pod pritiskom, već je bio rezultat lične i zajedničke odluke dela lokalnog stanovništva. Motivacija je bila pre svega politička i identitetska, a ne isključivo verska.
Ove promene izazvale su reakcije u delu tadašnje javnosti u Hrvatskoj, naročito u Zagrebu, gde su se pojavile kritike usmerene ka organizatorima i predvodnicima prelaska. Među njima se izdvajao Ivan Ruljančić, koji je osporavao takve ocene. Zabeleženo je njegovo objašnjenje da se „uvek dičio hrvatskim imenom, ali priznavao i čeznuo za braćom Srbima”. U nekim zapisima pojavljuje se i citat čija verodostojnost nije do kraja potvrđena, a koji glasi: „Nećemo jednom nogom stajati na Visu, a drugom u Rimu, prirodnije je jednom nogom na Visu, a drugom u Beogradu”.
Na Visu, koji je geografski najbliži italijanskoj obali, pravoslavlje je prihvatilo više stotina stanovnika. Pominje se podatak o oko 180 porodica koje su prešle u pravoslavlje, dok je Katolička crkva iznosila drugačije brojke i navodila 289 osoba.
Srpska pravoslavna parohija na Visu osnovana je 1. jula 1926. godine. Pošto u početku nije postojala crkvena zgrada, bogosluženja su obavljana u podrumu kuće Dragošević. Kasnije, 1931. godine, počela je izgradnja hrama, koji je osveštan 1933. godine. Projekat je radio arhitekta Momir Korunović, a crkva je pripadala srpsko-vizantijskom arhitektonskom stilu.
O događaju je izveštavala i "Politika", uz ocenu da on prevazilazi okvire verskog okupljanja i da „naši Primorci daju dokaz svoje nacionalne svesti i rodoljublja”. Crkvu je osveštao dalmatinski episkop Irinej Đorđević, uz prisustvo mostarskog episkopa i 37 pravoslavnih sveštenika. Za zaštitnike hrama proglašeni su Ćirilo i Metodije.
Već krajem tridesetih godina dolazi do pogoršanja položaja pravoslavne zajednice. Godine 1937. zabeležen je incident kada je delegacija Češke pravoslavne crkve pokušala posetu Visu, ali je lokalno stanovništvo sprečilo pristajanje broda. Nakon toga se položaj pravoslavaca dodatno pogoršava, a sa jačanjem političkih tenzija zajednica počinje da se smanjuje. Poslednja bogosluženja obavljena su 1941. godine.
Tokom Drugog svetskog rata, deo pravoslavnog stanovništva ostaje na ostrvu, a deo učestvuje u partizanskom pokretu. U Splitu je 1944. godine streljan prota Sergije Urukalo, uz navode o saradnji sa četničkim pokretom, što dodatno komplikuje odnose unutar zajednice.
Posle rata, pravoslavna infrastruktura na Visu ostaje bez sveštenika i organizovanog crkvenog života. Sinod Srpske pravoslavne crkve 1947. godine obavešten je o mogućnosti rušenja hrama i njegovog zamenjivanja spomenikom. Ivan Ruljančić je tada pokušavao da okupi preostale vernike i uputi žalbu državnom vrhu, pozivajući se i na porodice stradalih u Narodnooslobodilačkoj borbi.
Godine 1959. lokalne vlasti traže rušenje crkve, uz podatke o smanjenju broja pravoslavaca na ostrvu. Kao razlog se navodi da je deo stanovništva umro, deo se iselio, a deo promenio veroispovest. Uprkos protivljenju dela crkvene hijerarhije, proces rušenja nastavljen je nakon dogovora iz 1963. godine između opštinskih vlasti i crkvenih predstavnika.
Hram je porušen u jesen 1963. godine, a građevinski materijal je delimično prenet u Knin za obnovu tamošnje crkve. Na mestu bivšeg hrama kasnije je zasađen park, dok je u blizini podignut spomenik sa porukom „Tuđe nećemo – svoje ne damo”. Time je i formalno završen period organizovanog pravoslavnog života na Visu.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku. Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji. U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta. Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada. Budi deo Religija.rs zajednice.
Wikipedia
Početak povlačenja zajednice i pritisci koji su usledili
Posleratni sporovi i odluka o sudbini hrama
DVOJICA AMERIČKIH VOJNIKA NA KOSOVU I METOHIJI PREŠLI U PRAVOSLAVLJE: Krstio ih vladika Ilarion, vikar patrijarha srpskog Porfirija (VIDEO)
VIŠE OD 250 BRITANACA PREŠLO U PRAVOSLAVLJE: Masovna krštenja koja su iznenadila čak i sveštenstvo
TRINAEST LATINOAMERIKANACA PREŠLO U PRAVOSLAVLJE U SRPSKOJ CRKVI: Vaskršnja radost u dalekoj Argentini
DRŽAVLJANKA TURSKE PREŠLA U PRAVOSLAVLJE U SRPSKOM MANASTIRU: Durden juče na krštenju dobila ime Biserka, danas se prvi put pričestila
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Brak u pravoslavnoj crkvi ima mnogo dublje značenje od samog ozvaničenja ljubavne veze.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News