Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U pravoslavnoj tradiciji znak krsta nije samo spoljašnji pokret rukom već vidljivo ispovedanje vere i jedan od najsnažnijih simbola hrišćanskog života.
Od prvih vekova Crkve vernici su se osenjivali krsnim znakom prizivajući zaštitu Božiju, svedočeći pripadnost Hristu i podsećajući sebe na Njegovu žrtvu na Golgoti.
Kada se hrišćanin prekrsti s verom, pažnjom i pobožnošću, on ispoveda najveću tajnu svoje vere - da je Sin Božiji postradao na krstu radi spasenja sveta, pobedio smrt i otvorio ljudima put u večni život. Zato se krsni znak stavlja prilikom molitve, ulaska u hram, pred putovanje, u trenucima iskušenja, straha, bolesti i svake potrebe za Božijom pomoći.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla. Njime vernik osvećuje sebe, svoje misli i dela, tražeći da ga Gospod vodi putem spasenja.
Međutim, upozoravali su i da krstiti se treba sa strahopoštovanjem, a ne nemarno i mehanički. Krsni znak dobija svoju punu snagu onda kada je praćen iskrenom verom, molitvom i pouzdanjem u Boga.
U vremenu kada mnogi ljudi svoju veru skrivaju iz straha od osude, podsmehа ili želje da se uklope u duh sveta, svetitelji su podsećali da hrišćanin ne treba da se stidi Hrista. Naprotiv, pozvan je da Ga ispoveda svojim životom, rečima i delima, sećajući se da je upravo kroz krst došlo vaskrsenje i pobeda nad smrću.
O značaju krsnog znaka govorio je i veliki ruski svetitelj Sveti Serafim Sarovski:
- Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas anđeo Hristov čuva i štiti. Đavo beži od krsnog znaka, a anđeo nam na krsni znak prilazi. Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, koji je raspet na krstu! A tebe je, međutim, ponekad stid da se prekrstiš! Znaš li ti kakav greh time činiš? To znači da se stidiš što si hrišćanin, stidiš se što pripadaš Hristu, što u Hrista veruješ, u Hrista se nadaš, Hrista poštuješ i voliš!
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ili se nemoj krstiti nikako, ili to čini kako dolikuje, govorio je Sveti Serafim.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
