Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
U životu svakog čoveka postoje trenuci kada se, makar i nakratko, zapita o smislu svog postojanja, o prolaznosti i o onome što dolazi posle. U pravoslavnom učenju, smrt nije kraj, već prelazak iz jednog oblika postojanja u drugi - susret s istinom koju smo tokom života često potiskivali ili zaboravljali.
Zato se vernik poziva na budnost, pokajanje i stalno preispitivanje sopstvenog života.
Sveti oci Crkve kroz vekove opominju da je najvažnije ono što čovek nosi u svojoj duši. Ni bogatstvo, ni slava, ni prolazne radosti ne mogu pomoći u času kada duša napušta telo.
Tada ostaje samo ono što smo činili - svaka misao, svaka reč i svako delo. Upravo zbog toga pravoslavna tradicija naglašava značaj ispovesti, molitve i dobrih dela jer se kroz njih čovek priprema za susret sa večnošću.
U narodu je oduvek postojalo duboko poštovanje prema poslednjim trenucima čovekovog života. Ti trenuci smatraju se svetim jer tada, prema učenju Crkve, čovek jasno sagledava istinu o sebi. Suze koje se tada pojavljuju nisu samo znak tuge ili bola, već dubokog unutrašnjeg iskustva koje prevazilazi ovozemaljsko razumevanje.
Zato vernici nastoje da žive tako da ih taj susret ne zatekne nespremne. Molitva, post, milosrđe i praštanje nisu samo pravila, već način života koji čoveka vodi ka smirenju i duhovnoj jasnoći. Jer, kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
O tome snažno svedoči i pouka starca Jefrema Arizonskog:
- Vidimo kako u trenutku ishoda duše iz čovekovih očiju teku suze. Šta to znači? To znači da čovek vidi istinu, da pored sebe vidi i svetle i mračne anđele. Vidi mračne anđele (tj. demone) koji mu pokazuju tablice sa njegovim grehovima, plaše ga njima i navode ga na očajanje: Zar ćeš ti da se spaseš?!
U takvom stanju beznađa, on vidi i anđela; anđeo se približava, čovek hita prema njemu i moli za spasenje. Ovu prozbu i molitvu prate suze, zbog čega ih i vidimo na očima umirućeg. Sve to će se neminovno desiti svakome od nas, bez izuzetka!
Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Prva stvar koju treba da shvatite jeste da Bog brine o vama, bez obzira gde radite.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
Sveti oci često ističu da je vezivanje za snove duhovno opasno, jer može voditi u prelest
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Starac nas podseća da je nada u Boga oružje koje razara svaku đavolsku zamku, jer nada rađa poverenje i smirenje.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
