Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Vesti iz manastira ne stižu često kao udarne, ali kada se objave, nose težinu koja se ne meri samo informacijom već i odnosom između pastira i vernika. Ovoga puta, obraćanje jeromonaha Arsenija, igumana Manastira Ribnica, nije bilo samo obaveštenje o rasporedu bogosluženja već i tiha, ljudska poruka o krhkosti tela i snazi zajednice.
Otac Arsenije obratio se vernicima jednostavno i neposredno.
- Imao sam malo ozbiljniju hiruršku intervenciju na nozi, tako da neću moći da služim liturgiju jedno vreme. Međutim, da znate da ćemo crvenim slovom i nedeljom svakako imati liturgiju ovde kod nas u Manastiru Ribnica. Ako ne budem mogao ja da služim, služiće neko od sveštenika iz ovog kraja, koga odredi arhijerejski namesnik - kazao je iguman Arsenije i dodao da učestalih liturgijskih bogosluženja u Ribnici neće biti do daljeg:
- Utorkom, četvrtkom i subotom nećemo imati liturgiju za sada u Manastiru Ribnica, dok se malo ne oporavim. Daće Bog da to uskoro prođe. U svakom slučaju, u sredu na Đurđevdan imaćemo liturgiju, kao i u nedelji koja sledi. Vidimo se uskoro u staroj postavi.
Čak i kada iguman nije u mogućnosti da lično služi, bogoslužbeni život svetinje ne prekida se. Liturgija, kao središte pravoslavnog života, nastavlja se jer nije vezana za jednog čoveka, već za zajednicu i blagoslov koji dolazi kroz poslušanje i poredak.
Odluka da se bogosluženja nedeljom i praznicima ne prekidaju govori o kontinuitetu koji nadilazi lične okolnosti. Ujedno, privremeno obustavljanje liturgija radnim danima pokazuje meru i odgovornost, prema sopstvenom zdravlju, ali i prema poretku služenja.
Posebno mesto u obraćanju zauzima najava đurđevdanske liturgije. Taj praznik, duboko ukorenjen u narodu, i ove godine će u Ribnici biti obeležen saborno, uz molitvu i prisustvo vernih, bez obzira na iskušenje kroz koje prolazi njihov iguman.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Kako je iguman manastira Ribnica objasnio, njegova majka Nada je bila slabog zdravlja tokom čitavog života, a pred kraj se suočila sa izazovom.
Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
U tišini manastirskih zidina otkrio kako je pronašao put ka duhovnom prosvetljenju i izlečenju duše.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
