Duhovna riznica 22.06.2025 | 12:15

OTAC ARSENIJE ISPRIČAO NEŠTO O ČEMU JE DUGO ĆUTAO: Majka mu je na samrti poručila jedenu stvar - ove reči neće nikad zaboraviti

Slika Autora
Izvor: religija,rs
Autor: Miloš Škrbić
0
OTAC ARSENIJE ISPRIČAO NEŠTO O ČEMU JE DUGO ĆUTAO: Majka mu je na samrti poručila jedenu stvar - ove reči neće nikad zaboraviti
Vladimir Lukić

Kako je iguman manastira Ribnica objasnio, njegova majka Nada je bila slabog zdravlja tokom čitavog života, a pred kraj se suočila sa izazovom.

Monah Arsenije govorio je o svojoj majci, koja je preminula 2021. godine, tokom pandemije korona virusa.

Kako je na početku objasnio, njegova majka Nada je bila slabog zdravlja tokom čitavog života, a pred kraj se suočila sa izazovom.

- Njen odlazak doživeo sam teško, teže nego što sam očekivao... Bila je bolešljiva i često se razboljevala. Nije bila hipohondar, već joj je zdravlje bilo krhko. Volela je život i naravno da nije želela da umre prerano. Volela je mene, radovala se mom monaštvu. Doživela je i da vidi da sam dobio da vodim manastir - započeo je priču o svojoj majci otac Arsenije.

Pročitajte još...

youtube/printscreen/Dok anđeli spavaju
 

Objašnjava da joj je tokom života pričao da ne treba da se brine, da će njena smrt biti u stare dane i da će umreti u snu.

- Govorio sam joj da se ne brine, da će joj Gospod dati duboku starost i da će se upokojiti u snu... Međutim, Gospod je želeo drugačije. Nije se mnogo mučila, ali nije bilo onako kako sam ja zamišljao... Mislio sam da imam neki "kredit“ pred Bogom i da mogu da izmolim tu blagodat za nju.

Međutim, otac Arsenije objašnjava da svako od nas ima odgovornost pred sopstvenim gresima, koji nas na kraju sačekaju.

- I ona je imala svoju mladost, a mladost često nosi greh, ne veliki, ali dovoljan da, po Božijoj pravdi, malo propati pred kraj. Zarazila se koronom sa 88 godina. Bila je u bolnici "Dr Dragiša Mišović". Tada sam pomislio da je to kraj, da se neće izvući. Međutim, nije bilo tako. Preživela je - kao feniks se digla iz postelje i izbegla smrt.

Vladimir Lukić
Otac Arsenije

 

Objašnjava da je nakon oporavka njegove majke sve upućivalo na to da je period bolesti iza nje.

- Mnogo puta je bila bolesna, ali se uvek dizala. Vratila se u manastir, oporavila se, bila je radosna. Išli smo zajedno i na putovanja. Ali kako je ta bolest bila teška, posle korone su joj se na venama pojavili trombovi - kao grozdovi. Šest meseci nakon bolesti, počela je da ponovo oboleva, puls joj je skočio... Odveo sam je u Valjevo kod lekara, bila je slaba, u bolovima. Tamo sam je ostavio, a doktor mi je rekao da stanje nije dobro.

- Dobio sam preporuku da je prevezem u Beograd. Tamo me je sačekala bolna i tužna scena- ležala je u krevetu, bez zuba, bez slušnog aparata i kontaktnih sočiva... Gušila se. Kada sam je zagrlio, obradovala se. Lekar mi je kasnije rekao da je celu noć pitala za mene.

Kaže da kao da je njegova majka čekala da ga vidi, kako bi na miru mogla da umre.

- Odbila je da uzme lekove. Rekla je da ne želi: "Neću lek, život je prošao..." A onda je tiho rekla: "Malo se pomeri..." I izdahnula. Upokojila se na mojim rukama.

Kako dalje navodi otac Arsenije sahranjena je ispred manastira i to vidi kao Božiju blagodet.

- Sahranjena je kod nas, u manastiru. Iznad manastira je malo seosko groblje, gde sam hteo da je sahranim. Te večeri, kada su sveštenici došli da odsluže prvi pomen, namesnik mi je dozvolio da je sahranimo ispred crkve. Dobio sam blagoslov. Meštani su napravili grobnicu kao za episkopa - tako da je sahranjena ispred manastira. I verujem da je to Božiji blagoslov za nju.

Ko je otac Arsenije?

 Monah Arsenije je iguman manastira Ribnica kod Mionice. Na stranici manastira se mogu naći sledeći podaci:

"Monah Arsenije, civilno ime Aleksandar Jovanović, rođen  je u Beogradu 1960. godine od roditelja prosvetnih radnika, medicinske struke. U rodnom gradu završava osnovnu školu, Treću beogradsku gimnaziju. Od samog detinjstva neprestano se bavi crtanjem, keramikom i skulpturom. Tokom studija upisuje i pohađa školu u Šumatovačkoj ulici, na odseku za vajarstvo, kod profesora Vave Stankovića, tadašnjeg predsednika ULUS-a.

Pohađao je i nižu muzičku školu, odsek za klavir, ali je ubrzo napušta. Ostaje zauvek zaljubljenik u klavijaturu. Od svoje dvadeset četvrte godine počinje samouko da se bavi i ručnom izradom modne obuće, uglavnom čizama od zmijske kože, koju kupuju i nose na beogradskoj rok sceni. Kratko učestvuje, kao prateći vokal, u grupi „Via Talas", sa basistom Bojanom Pečarom, kasnije članom EKV-a, i Miškom Plavim, nekadašnjim članom mnogih beogradskih rok sastava, danas poznatim solistom na harmonici.

U svojoj dvadeset sedmoj godini u Beogradu završava Stomatološki fakultet. Odbija ponudu profesora Stankovića da upiše vajarstvo i, sa grupom prijatelja muzičara i umetnika, pred rat u Jugoslaviji, odlazi u Ameriku. Nastanjuje se u Njujorku, gde donosi odluku da neće biti stomatolog i posvećuje se umetnosti. Bavio se dizajnom tekstila, dekorativnim slikarstvom, temperom i primenjenom skulpturom.

Međutim, ne uspeva da se izrazitije plasira na Njujorškoj sceni, jer je morao da radi prizemnije poslove da bi se opstao u velikom gradu. Budući da je oduvek tragao za dubljim smislom života i istine, od rane mladosti se bavi meditacijom i zenbudizmom, dok konačno, na Menhetnu, ne otkriva Pravoslavlje i vraća se u okrilje vere svojih predaka. Po povratku u Pravoslavlje, upoznaje akademskog slikara i ikonopisca iz Brazila Danijela Brena, koji je ikonopis učio u poznatoj školi za ruski vizantijski ikonopis u Parizu, kod čuvenog ikonografa i teoretičara Leonida Uspenskog. Gospodin Breno postaje Aleksandru učitelj ikonografije. 

Vladimir Lukić
 

Monaški život

Zahvaljujući korenitom preokretu u duhovnom i umetničkom izrazu, Aleksandar postaje pravoslavni ikonopisac. Godine 1991. Aleksandar konačno odlučuje da napusti svet i posveti se monaškom životu, kao iskušenik u rusko-američkom manastiru Svetog Tihona Zadonskog u Pensilvaniji. Tamo se još više posvećuje molitvi i ikonopisu.

Posle godinu i po dana rešava da se vrati na stari kontinent i pristupa manastiru Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji. Tu godine 1994. prima monaški postrig i postaje monah Arsenije. Posle par godina osniva Dečanski ikonografski atelje i školu.

U manastiru Visoki dečani nastavlja lično duhovno usavršavanje. Ikonopisu i pozlati podučava dečansku bratiju, kao druge monahe i civile. Takođe, izučava srpsko crkveno pojanje, kao i vizantijski melos, i postaje vodeći pojac. Posle dvanaest godina dobija blagoslov da se povuče u isposnicu i provodi pet godina u samoći, u planini iznad manastira Crna Reka, u ibarskom Kolašinu.

Sve to vreme slika ikone i od toga se izdržava. Piše knjigu Bog i rokenrol, koja postiže zapažen uspeh. Zbog narušenog zdravlja napušta pustinju i odlazi u Crnu Goru, gde 2011. godine postaje sabrat u manastiru Ostrog. Tamo ponovo osniva svoj atelje i sada, posle dve decenije, vraća se autorskom slikarstvu i skulpturi. Svoj novi opus monah Arsenije naziva Nova Vizantija, a sam stilski izraz „ikonografski nadrealni simbolizam".

U Crnoj Gori radi na crkvenom radiju „Svetigora", gde vodi tri autorske emisije, a u Ostrogu osniva Ostroški TV studio i emisiju „Ostroški Svetionik". Po blagoslovu Mitropolita Amfilohija, počinje da se bavi duhovnim rukovođenjem vernog naroda i pravoslavnom psiho-terapijom. Naporedo drži duhovna predavanja u otadžbini i rasejanju.

Iguman manastira u Ribnici

Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
 

Godine 2017. u novembru Monah Arsenije se vraća u Srbiju, gde u decembru postaje starešina malog napuštenog manastira Ribnica, kod Mionice, gde i danas živi i bavi se obnovom. Namera mu je da tu i ostane i formira monaški, duhovni i umetnički centar, podaci su sa sajta Manastir Ribnica.

BONUS VIDEO: Monah Arsenije: Božija ljubav je nešto najbolje od svega što sam okusio!

Povezane vesti

Tagovi:

Otac Arsenije Monah Arsenije iguman Arsenije Jovanović Majka Bolest Smrt Ispovest Manastir Ribnica Mionica

Ostavite komentar

0 Komentara