Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
U mnogim porodicama danas može se čuti uzdah: – Dete nam se lepo rodilo, bilo mirno, pametno, poslušno... Ne znamo šta mu se desilo. – Naizgled, dete je od početka imalo sve: čistu odeću, tople obroke, igračke, školu. Ali, uprkos tome, nešto je pošlo po zlu. Gde se izgubio mir? Kada se ugasila svetlost u detetovim očima? Zašto se dete koje je normalno rođeno pretvorilo u tinejdžera punog gneva, tuge ili praznine?
Odgovor na ovo bolno pitanje nalazimo u rečima Svetog Pajsija Svetogorca, čija mudrost neprestano nadahnjuje i razotkriva duhovne uzroke savremenih porodičnih problema. Starac je govorio ono što savremeni svet sve ređe želi da čuje, a upravo to nas najdublje pogađa – jer dira u srž porodice.
– Majka je bolje da se posveti vaspitanju dece, nego da se pedantno bavi domaćinstvom i neživim stvarima – govorio je Sveti Pajsije. Mnoge majke, u želji da sve u kući bude savršeno čisto, zategnuto i pod konac, stavljaju red ispred radosti, pravila ispred nežnosti. Dete koje ne sme da pomeri jastuk ili stolicu, koje hoda po kući kao po staklu, ubrzo počinje da živi u tihoj, unutrašnjoj teskobi. Red koji se nameće iz straha, a ne iz ljubavi, ostavlja rane koje se često otvore tek kasnije – u pubertetu, pa i u odraslom dobu.
– Neke majke uvode vojničku disciplinu, i tako, iako se deca rađaju normalna, nažalost, odrastaju oštećena – upozorava svetac. I zaista, kada se duša deteta stegne poput uštirkane posteljine, ono spolja deluje mirno, ali iznutra vri. Poslušnost iz straha nije vrlina – to je tiha patnja.
Starac Pajsije nije govorio iz teorije, već iz života, iz posmatranja i molitve. On je znao da prava snaga porodice ne dolazi iz savršenog rasporeda nameštaja, već iz duhovne topline.
– Neka majka govori deci o Hristu, neka im čita živote svetih. Istovremeno, neka se trudi da očisti svoju dušu od duhovne prašine, da bi duhovno svetlela – savetovao je. Jer, kako je naglašavao, majčina molitva, njeno smirenje i njena tišina osveštavaju dom, nečujno preobražavajući duše njene dece.
U vremenima kada je teško preživeti od jedne plate, sve češće i majke moraju da rade. Sveti Pajsije je bio svestan toga, ali je i tada podsećao:
– Ako žena ima decu, bolje je da ostane kod kuće... Kada rade oboje, navodno zato što im novac nije dovoljan, porodica se rasipa i gubi svoje pravo značenje.
On ne osuđuje, ali opominje: kada nema ko da duhovno nadgleda decu, ni sigurnost, ni toplina, ni blagost ne dolaze same od sebe.
Zato, kad sledeći put neko pita: – Zašto nam se dete promenilo? – možda je vreme da pogledamo ne samo šta smo mu dali, već i šta mu nismo dali. Jesmo li mu darovali Hrista? Jesmo li u njega ugradili mir, molitvu, priču o svecima, majčinu blagost i očevu postojanost? Jesmo li mu pokazali da dom nije muzej urednosti, već mala crkva ljubavi?
Jer, kako je rekao Sveti Pajsije:
– Duhovni život majke nečujno će pomoći i dušama njene dece. Tako će i deca živeti radosno, a i ona će biti srećna, jer će u sebi nositi Hrista.
I zato, nije kasno da se podsetimo – deca ne traže savršenu kuću, već duhovno utočište. Tamo gde majka molitveno sija, i deca se ogrevaju. Tamo gde vlada ljubav i smirenje, i duša deteta raste zdravo. A to je ono što nikakav novac, ni red, ni ambiciozan raspored ne mogu da kupe.
Deca žude za direktnim kontaktom sa roditeljima, a ne za mobilnim telefonima ili crtaćima... I ono što je važno, deca ne smeju da budu pritiskana nikad, kaže iguman Petar.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Deca do sedme godine nisu duhovno zrela i prema učenju crkve, nisu sposobna da razlikuju dobro i zlo.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Kao revnosni hrišćanin, postavljen je za episkopa u Nikomidiji i to u vreme najgoreg gonjenja hrišćana pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom.
U Narodnom pozorištu u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao narod da kroz ljubav, odgovornost i veru u Svetog Savu i Hrista sačuva unutrašnju slobodu i povezanost sa bližnjima.
Pomoćni biskup Astane, prestonice Kazahstana, oštro osudio pokloničko okupljanje LGBT zajednice u bazilici Svetog Petra i pozvao papu Lava XIV da otvoreno prizna grešku, osudi događaje i učini čin pokajanja pred Bogom.
U besedi igumana rukumijskog otkriva se dramatična istina – pripremne godine za pojavu antihrista već su počele, a jedino pokajanje i vera mogu da odlože njegovo vreme i zaštite duše od strašnog iskušenja.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća - putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
Prilikom intervjua, u emisiji "Dok anđeli spavaju", ovaj duhovnjak je ispričao neverovatnu uspomenu iz detinjstva, koja ga je odvela do još neobičinjeg saznanja - da anđeli govore kroz decu.
Kada je izgubila dete, očajna majka je potražila utehu kod gruzijskog monaha, starca Gavrila, svetitelja našeg vremena. Njegova priča o Božijoj promisli dotakla je srce ove nesrećne žene, ali i hiljade vernika širom sveta.
U besedi igumana rukumijskog otkriva se dramatična istina – pripremne godine za pojavu antihrista već su počele, a jedino pokajanje i vera mogu da odlože njegovo vreme i zaštite duše od strašnog iskušenja.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća - putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
Život nas neprestano suočava s ljudima koji nas povrede - rečima, postupcima, izdajom poverenja ili ravnodušnošću.
Za razliku od mnogih naroda koji proslavljaju i rođendane i imendane, Srbi imaju duhovni porodični rođendan - krsnu slavu, objasnio je otac Dušan.
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Portal Religija.rs posetio je paraklis, podignut pored pri hramu Svete Trojice, izgrađen pre nešto više od deset godina, a koji danas danas predstavlja jedini molitveni prostor u Srbiji posvećen upravo Svetoj Kseniji.
Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Na južnim padinama Venčaca, manastir Brezovac, osnovan pre više od pet vekova, postao je dom novog hrama posvećenog Presvetoj Bogorodici, a ceo kraj proslavio istorijski događaj.
Kako prihvatiti nepravdu, izbeći osvetu i pronaći unutrašnju snagu - saznajte kroz pouke jednog od najvećih učitelja Crkve.
