Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
U mnogim porodicama danas može se čuti uzdah: – Dete nam se lepo rodilo, bilo mirno, pametno, poslušno... Ne znamo šta mu se desilo. – Naizgled, dete je od početka imalo sve: čistu odeću, tople obroke, igračke, školu. Ali, uprkos tome, nešto je pošlo po zlu. Gde se izgubio mir? Kada se ugasila svetlost u detetovim očima? Zašto se dete koje je normalno rođeno pretvorilo u tinejdžera punog gneva, tuge ili praznine?
Odgovor na ovo bolno pitanje nalazimo u rečima Svetog Pajsija Svetogorca, čija mudrost neprestano nadahnjuje i razotkriva duhovne uzroke savremenih porodičnih problema. Starac je govorio ono što savremeni svet sve ređe želi da čuje, a upravo to nas najdublje pogađa – jer dira u srž porodice.
– Majka je bolje da se posveti vaspitanju dece, nego da se pedantno bavi domaćinstvom i neživim stvarima – govorio je Sveti Pajsije. Mnoge majke, u želji da sve u kući bude savršeno čisto, zategnuto i pod konac, stavljaju red ispred radosti, pravila ispred nežnosti. Dete koje ne sme da pomeri jastuk ili stolicu, koje hoda po kući kao po staklu, ubrzo počinje da živi u tihoj, unutrašnjoj teskobi. Red koji se nameće iz straha, a ne iz ljubavi, ostavlja rane koje se često otvore tek kasnije – u pubertetu, pa i u odraslom dobu.
– Neke majke uvode vojničku disciplinu, i tako, iako se deca rađaju normalna, nažalost, odrastaju oštećena – upozorava svetac. I zaista, kada se duša deteta stegne poput uštirkane posteljine, ono spolja deluje mirno, ali iznutra vri. Poslušnost iz straha nije vrlina – to je tiha patnja.
Starac Pajsije nije govorio iz teorije, već iz života, iz posmatranja i molitve. On je znao da prava snaga porodice ne dolazi iz savršenog rasporeda nameštaja, već iz duhovne topline.
– Neka majka govori deci o Hristu, neka im čita živote svetih. Istovremeno, neka se trudi da očisti svoju dušu od duhovne prašine, da bi duhovno svetlela – savetovao je. Jer, kako je naglašavao, majčina molitva, njeno smirenje i njena tišina osveštavaju dom, nečujno preobražavajući duše njene dece.
U vremenima kada je teško preživeti od jedne plate, sve češće i majke moraju da rade. Sveti Pajsije je bio svestan toga, ali je i tada podsećao:
– Ako žena ima decu, bolje je da ostane kod kuće... Kada rade oboje, navodno zato što im novac nije dovoljan, porodica se rasipa i gubi svoje pravo značenje.
On ne osuđuje, ali opominje: kada nema ko da duhovno nadgleda decu, ni sigurnost, ni toplina, ni blagost ne dolaze same od sebe.
Zato, kad sledeći put neko pita: – Zašto nam se dete promenilo? – možda je vreme da pogledamo ne samo šta smo mu dali, već i šta mu nismo dali. Jesmo li mu darovali Hrista? Jesmo li u njega ugradili mir, molitvu, priču o svecima, majčinu blagost i očevu postojanost? Jesmo li mu pokazali da dom nije muzej urednosti, već mala crkva ljubavi?
Jer, kako je rekao Sveti Pajsije:
– Duhovni život majke nečujno će pomoći i dušama njene dece. Tako će i deca živeti radosno, a i ona će biti srećna, jer će u sebi nositi Hrista.
I zato, nije kasno da se podsetimo – deca ne traže savršenu kuću, već duhovno utočište. Tamo gde majka molitveno sija, i deca se ogrevaju. Tamo gde vlada ljubav i smirenje, i duša deteta raste zdravo. A to je ono što nikakav novac, ni red, ni ambiciozan raspored ne mogu da kupe.
Deca žude za direktnim kontaktom sa roditeljima, a ne za mobilnim telefonima ili crtaćima... I ono što je važno, deca ne smeju da budu pritiskana nikad, kaže iguman Petar.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Deca do sedme godine nisu duhovno zrela i prema učenju crkve, nisu sposobna da razlikuju dobro i zlo.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
Prepodobni Gerasim, prema predanju, za vreme časnog posta nije jeo ništa osim što se pričešćivao.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
U poruci punoj poštovanja istaknuta je njegova predanost pastirskom služenju i očuvanju duhovnog jedinstva crkve.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
Veruje se da mošti Svetog Vasilija imaju isceliteljsku moć, a postoje i brojne priče ljudi, koje o tome svedoče.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Na Krstopoklonu nedelju vikarni episkop novobrdski služio je svetu liturgiju u manastiru Rakovici, a poseban trenutak bogosluženja bilo je rukopoloženje.
Pravoslavno učenje podseća da niko nije savršen i da svi ljudi nose u sebi tragove slabosti.
Čak i u domovima gde tempo diktira brze obroke, ovaj recept vraća miris i ljubav u svaki zalogaj.
