Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
U mnogim porodicama danas može se čuti uzdah: – Dete nam se lepo rodilo, bilo mirno, pametno, poslušno... Ne znamo šta mu se desilo. – Naizgled, dete je od početka imalo sve: čistu odeću, tople obroke, igračke, školu. Ali, uprkos tome, nešto je pošlo po zlu. Gde se izgubio mir? Kada se ugasila svetlost u detetovim očima? Zašto se dete koje je normalno rođeno pretvorilo u tinejdžera punog gneva, tuge ili praznine?
Odgovor na ovo bolno pitanje nalazimo u rečima Svetog Pajsija Svetogorca, čija mudrost neprestano nadahnjuje i razotkriva duhovne uzroke savremenih porodičnih problema. Starac je govorio ono što savremeni svet sve ređe želi da čuje, a upravo to nas najdublje pogađa – jer dira u srž porodice.
– Majka je bolje da se posveti vaspitanju dece, nego da se pedantno bavi domaćinstvom i neživim stvarima – govorio je Sveti Pajsije. Mnoge majke, u želji da sve u kući bude savršeno čisto, zategnuto i pod konac, stavljaju red ispred radosti, pravila ispred nežnosti. Dete koje ne sme da pomeri jastuk ili stolicu, koje hoda po kući kao po staklu, ubrzo počinje da živi u tihoj, unutrašnjoj teskobi. Red koji se nameće iz straha, a ne iz ljubavi, ostavlja rane koje se često otvore tek kasnije – u pubertetu, pa i u odraslom dobu.
– Neke majke uvode vojničku disciplinu, i tako, iako se deca rađaju normalna, nažalost, odrastaju oštećena – upozorava svetac. I zaista, kada se duša deteta stegne poput uštirkane posteljine, ono spolja deluje mirno, ali iznutra vri. Poslušnost iz straha nije vrlina – to je tiha patnja.
Starac Pajsije nije govorio iz teorije, već iz života, iz posmatranja i molitve. On je znao da prava snaga porodice ne dolazi iz savršenog rasporeda nameštaja, već iz duhovne topline.
– Neka majka govori deci o Hristu, neka im čita živote svetih. Istovremeno, neka se trudi da očisti svoju dušu od duhovne prašine, da bi duhovno svetlela – savetovao je. Jer, kako je naglašavao, majčina molitva, njeno smirenje i njena tišina osveštavaju dom, nečujno preobražavajući duše njene dece.
U vremenima kada je teško preživeti od jedne plate, sve češće i majke moraju da rade. Sveti Pajsije je bio svestan toga, ali je i tada podsećao:
– Ako žena ima decu, bolje je da ostane kod kuće... Kada rade oboje, navodno zato što im novac nije dovoljan, porodica se rasipa i gubi svoje pravo značenje.
On ne osuđuje, ali opominje: kada nema ko da duhovno nadgleda decu, ni sigurnost, ni toplina, ni blagost ne dolaze same od sebe.
Zato, kad sledeći put neko pita: – Zašto nam se dete promenilo? – možda je vreme da pogledamo ne samo šta smo mu dali, već i šta mu nismo dali. Jesmo li mu darovali Hrista? Jesmo li u njega ugradili mir, molitvu, priču o svecima, majčinu blagost i očevu postojanost? Jesmo li mu pokazali da dom nije muzej urednosti, već mala crkva ljubavi?
Jer, kako je rekao Sveti Pajsije:
– Duhovni život majke nečujno će pomoći i dušama njene dece. Tako će i deca živeti radosno, a i ona će biti srećna, jer će u sebi nositi Hrista.
I zato, nije kasno da se podsetimo – deca ne traže savršenu kuću, već duhovno utočište. Tamo gde majka molitveno sija, i deca se ogrevaju. Tamo gde vlada ljubav i smirenje, i duša deteta raste zdravo. A to je ono što nikakav novac, ni red, ni ambiciozan raspored ne mogu da kupe.
Deca žude za direktnim kontaktom sa roditeljima, a ne za mobilnim telefonima ili crtaćima... I ono što je važno, deca ne smeju da budu pritiskana nikad, kaže iguman Petar.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Deca do sedme godine nisu duhovno zrela i prema učenju crkve, nisu sposobna da razlikuju dobro i zlo.
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vidovdan i spomen Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika po starom i Prenos moštiju Svetih mučenika Kira i Jovana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ireneja Lionskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
