ZAKLELA SE U ZDRAVLJE DETETA – DA LI JE TIME PRIZVALA NESREĆU: Otac Aleksandar otkriva zašto je zaklinjanje ozbiljan greh

U svakodnevnom govoru, naročito u Srbiji, a još izraženije u Crnoj Gori, zakletve su postale gotovo uobičajene uzrečice. Na ulici, u kafani, pa i među prijateljima, često se može čuti: „Zdravlja mi majčinog“, „Deteta mi“, „Majke mi“, „Bogom se kunem“...

Ljudi se zaklinju u ono što im je najmilije – u zdravlje roditelja, dece, bližnjih – a da ne trepnu, nesvesni da izgovaraju nešto što nije samo neozbiljno, već i duhovno opasno. Pravoslavlje nas vrlo jasno uči da takve reči nisu nimalo bezazlene, već duboko pogrešne.

Jedna vernica postavila je pitanje svešteniku:

– Lažno sam se zaklela zdravljem voljene osobe, a zakletvu sam prekršila. Može li se zbog toga toj osobi nešto loše dogoditi?

Odgovor sveštenika, protojereja Aleksandra Jermolina, jasan je i prožet duhovnim autoritetom:

– Sveto Pismo nas izričito poziva da se ne kunemo. Gospod naš Isus Hristos rekao je: „A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božiji; ni zemljom, jer je podnožje nogu Njegovih; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara; ni svojom glavom se ne kuni, jer ne možeš nijednu dlaku učiniti belom ili crnom. Neka vaša reč bude: da – da, ne – ne; a što je više od toga, od zloga je.“ (Mt 5, 34–37)

Printscreen/tatmitropolia.ru

 

U skladu s tim, kaže otac Aleksandar, zaklinjati se zdravljem ili bilo čim drugim nije samo teološki neispravno, već i detinjasto i naivno – nedostojno jednog pravoslavnog hrišćanina:

– Nemojte to više činiti. Takva praksa više pripada neznanju i sujeverju nego veri. Što se tiče veze između izgovorene zakletve i mogućih posledica po osobu čijim ste se zdravljem zakleli, to je koncept koji pripada paganskom svetonazoru. U takvom pogledu na svet, šaman izgovara bajalicu i „božanstvo“ je dužno da postupi po njegovim rečima. Ali u pravoslavlju nije tako. Bog nije mašina za ispunjavanje želja, niti je On neko ko reaguje na ljudsku magiju i manipulaciju.

Na pitanje da li bi se tom voljenom licu moglo dogoditi nešto loše samo zato što je pomenuto u zakletvi, sveštenik odgovara:

– Teško je zamisliti da ste se zakleli, pa zakletvu prekršili, i da se toj osobi automatski dogodi nešto loše. Bog ne postupa po „komandama“. Takva mehanička veza ne postoji. Ipak, ono što postoji jeste duhovna odgovornost onoga ko se zaklinje. Čoveku neće biti loše zbog vaših reči, ali vi ste duhovno oštećeni time što ste prekršili Božiju zapovest.

Zaključak je jednostavan, ali važan: Ne zaklinjite se, jer to nije samo prazna reč – to je duhovni promašaj. A u jeziku, kao i u veri, reči imaju snagu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara