Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
Prema pravoslavnom pogledu na svet, svako začeće i svako rođenje doživljava se kao sveti dar - trenutak u kojem Bog poverava čoveku da postane saučesnik u stvaranju života.
Žena koja nosi dete ne nosi samo novi život u sebi već i tajnu Božje promisli jer svako dete u sebi nosi lik i pečat Tvorca.
Drevna crkvena predanja i savremena psihologija saglasna su u jednom: duhovno i emotivno stanje majke ostavlja dubok trag na dete još dok je u utrobi.
Schutterstock/Mircea Moira Schutterstock/maxim ibragimov
Veoma je za bebu važno da majka bude radosna u trudnoći
Zbog toga Crkva uvek savetuje trudnicama da se mole, raduju, da se čuvaju uznemirenja i tuge jer svaka njihova misao i osećanje, svaka radost i briga dopiru do malog bića koje tek stasava.
U porodici u kojoj vlada mir i međusobna ljubav već se stvaraju temelji zdravog i spokojnog deteta. Otac i majka zajedno učestvuju u tom čudu - ne samo telom već i duhom, molitvom, strpljenjem i zahvalnošću.
Na tajnu povezanosti majke i deteta, kao i na duboku važnost majčine radosti dok u utrobi nosi svoje čedo, ukazivao je i upokojeni psihijatar i profesor Bogoslovskog fakulteta Vladeta Jerotić:
- Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali fetus sve pamti. Vrlo je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, s radošću. Naravno, i otac je veoma važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta, dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna, ono se penje prema srcu. To su snimali naučnici.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
