Protođakon dr Ljubomir Ranković rešava jednu od najvećih dilema vernika - da li su intimni odnosi u braku dozvoljeni tokom posta, a njegove reči donose jasnoću, utehu i podsticaj majkama da žive pobožno i s ponosom neguju svoje potomstvo.
Različita tumačenja svetih knjiga na temu intimnih odnosa u braku tokom posta često izazivaju nedoumice, pa čak i zbunjenost među vernicima. Dok jedni veruju da je uzdržavanje neophodno, drugi smatraju da ljubav između supružnika nema ograničenja. Ova dilema može biti posebno teška za one koji se nađu u blagoslovenom stanju tokom posta.
Šálek Václav / ČTK / Profimedia
Vernica u blagoslovenom stanju
Na dilemu vernice koja je pitala šta da radi ako ostane u drugom stanju u toku posta, protođakon dr Ljubomir Ranković, svojim mudrim i produhovljenim rečima, donosi jasnoću i mir:
- Neka ste blagosloveni, draga sestro u Hristu, jer naš pobožni narod trudnoći naziva blagoslovenim stanjem. Crkva ne zabranjuje intimne odnose u toku posta. Osim po dogovoru supružnika, po savetu Svetog apostola Pavla, nekoliko dana pred pričešće.
Nosi, sestro. Neguj mladenca u sebi, sa ponosom. Živi pobožno i radosno u vreme trudnoći i posle trudnoće. Životom i primerom svojim svedoči svom detetu Hrista. Vaspitavaj svoje dete da bude pravi hrišćanin - rekao je protođakon Ljubomir Ranković na svom YouTube kanalu.
Privatna arhiva
Protođakon Ljubomir Ranković
Nastavljajući sa svojim savetima, otac Ljuba, kako ga vernici najčešće oslovljavaju, naglašava uzvišenost majčinstva:
- Bog ti je, majko, podario najuzvišenije priznanje pod suncem. Jer majka je vaspitač kog svako dete sledi. Više od 100 učitelja jedna dobra majka vredi. Rađaj, sestro. Rađajte, Srpkinje! Deca vam se rađala, Srbijo!
Otac Ljubomir Ranković rukopoložen je u čin đakona 21. marta 1975. godine, a činom protođakona odlikovan je 1982. godine. Tokom perioda od 1975. do 1989. bio je đakon i sekretar episkopa šabačko-valjevskog, blaženopočivšeg Jovana Velimirovića, kao i sekretar Crkvenog suda Eparhije šabačko-valjevske. Godine 1985. pokreće časopis i osniva izdavačku kuću Glas crkve, čiji je glavni i odgovorni urednik do danas. Autor je desetina knjiga koje su štampane u stotinama hiljada primeraka.
Vera u Hristovo ovaploćenje i Njegovu žrtvu oblikuje naš odnos prema drugima. Prava ljubav prema bližnjima podrazumeva spremnost da se žrtvujemo za njih. U tom kontekstu, svetitelj ističe važnost samoodricanja i unutrašnjeg preporoda – samo u Hristu čovek može postati nova tvar. Sveti Teofan jasno ukazuje da ljubav, vera i zajedništvo sa Hristom idu zajedno. Očekivati da se sačuva moralni poredak bez vere je uzaludno. Čovek se mora celokupno ostvariti kroz ljubav koja proističe iz duboke vere.
Ovim povodom, 9. oktobra u holu Bogoslovije Svetog Save u Beogradu biće otvorena izložba posvećena životu i delu ovog znamenitog vraćevšničkog duhovnika i prosvetnog dobrotvora.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Danas je započeo period uzdržanja i duhovnog uzdizanja kada vernici pravoslavne crkve tragaju za mirom. Sveštenik Novica Rakić podseća da post nije samo odricanje od hrane, već, pre svega, poziv na promenu životnog puta i usmerenje ka Hristu.
Iguman Manastira Fenek pojašnjava suštinsku prirodu posta, ističući važnost duhovnog uzdržanja koje prevazilazi telesno. Učenjem o postu kao sredstvu duhovne obnove poziva vernike na povratak Bogu kroz promenu srca i volje.
Vera u Hristovo ovaploćenje i Njegovu žrtvu oblikuje naš odnos prema drugima. Prava ljubav prema bližnjima podrazumeva spremnost da se žrtvujemo za njih. U tom kontekstu, svetitelj ističe važnost samoodricanja i unutrašnjeg preporoda – samo u Hristu čovek može postati nova tvar. Sveti Teofan jasno ukazuje da ljubav, vera i zajedništvo sa Hristom idu zajedno. Očekivati da se sačuva moralni poredak bez vere je uzaludno. Čovek se mora celokupno ostvariti kroz ljubav koja proističe iz duboke vere.
Ova praksa, iako duboko ukorenjena u narodu, često dovodi do zabune među vernicima. Protojerej Dejan Krstić nudi dublje razumevanje značaja molitve i paljenja sveća.
Bivši grčki ministar, general Alkivijadis Stefanis, želi da reši goruće probleme – od klimatske krize i prekomernog verskog turizma do višedecenijske pobune monaha Manastira Esfigmen i uticaja stranih sila.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Ovim povodom, 9. oktobra u holu Bogoslovije Svetog Save u Beogradu biće otvorena izložba posvećena životu i delu ovog znamenitog vraćevšničkog duhovnika i prosvetnog dobrotvora.
Kum je svedok pred Bogom, posrednik između živih i mrtvih predaka i neko, kao posrednik između čoveka i Gospoda, treba da vodi računa o duhovnom uzdignuću onoga koga krsti.
Proročanstva tri najveća pravoslavna oca, kada je u pitanju rat na Bliskom Istoku, se često povezuju sa konceptom "Poslednjih vremena“, koji se odnosi na situacije krize i duhovnog preporoda.
