Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
Trapave sedmice su oni retki periodi u crkvenom kalendaru kada se stroga pravila posta namerno povlače pred radošću praznika. Kao da Crkva, mudra i brižna majka, na trenutak skida težak plašt uzdržanja i kaže: sada je vreme da se praznik ne slavi samo u hramu nego i za trpezom, u susretu, u radosti koja se ne stidi svoje punoće.
U narodnom govoru često se čuje da su to "sedmice bez posta", ali iza te jednostavne formulacije stoji dublji smisao. Trapave sedmice nisu poziv na neumerenost, već na razumevanje da vera nije samo podvig, već i zahvalnost. One podsećaju da je hrišćanski život ritam – smenjivanje napora i utehe, tišine i pesme, suze i osmeha.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević u video-snimku koji je podelio na društvenim mrežama objašnjava taj poredak jednostavno i precizno:
- Prvi postni dan posle Badnjeg dana jeste Krstovdan, 18. januara. Ne posti se od Božića do Krstovdana. U sve dane ovog perioda dozvoljena je upotreba svih vrsta hrane. Trapave sedmice su periodi u kojima nas Crkva razrešava posta i na taj način se izražava praznični karakter ovih perioda - zaključuje Đurđević.
U toj rečenici sabrana je suština: razrešenje od posta nije ukidanje duhovne pažnje, nego njeno prevođenje u drugi oblik. Praznik se ne meri količinom jela, već dubinom zahvalnosti. Trapave sedmice su, zapravo, pedagoška pauza, predah koji nas uči da radost ima svoje mesto i da ona, kada je blagoslovena, ne udaljava od Boga nego Mu zahvalno prilazi.
Sve trapave sedmice u 2026. godini su:
• Od 7. januara do 17. januara - božićni dani, zaključno sa danom uoči Krstovdana. Svaka od ovih sedmica ima svoj teološki i liturgijski razlog, ali zajednička im je poruka: vera ne poznaje samo uzdržanje, već i darivanje. Kao što se post ne svodi na dijetu, tako se ni razrešenje ne svodi na jelovnik. U oba slučaja, u središtu je čovek koji uči da svoj život uskladi sa ritmom Crkve.
Trapave sedmice su zato podsetnik da je hrišćanska radost ozbiljna stvar - tiha, dostojanstvena i puna zahvalnosti. One nas uče da se praznik ne nosi samo u kalendaru, već u načinu na koji sedamo za sto, u rečima koje izgovaramo i u svesti da je svaka radost, ako je blagoslovena, već mali odsjaj Carstva nebeskog.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo? Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini"svetac razotkriva duboku duhovnu istinu o tome zašto samo fizičko uzdržavanje nije dovoljno da bi post bio prijatan Bogu, već da u njemu mora biti i pravde i ljubavi. Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Printscreen/Youtube/Republika News
Kada su trapave sedmice u 2026. godini
• Iza Nedelje o mitaru i fariseju - od 2. februara do 8. februara.
• Siropusna sedmica - od 16. februara do 22. februara (razrešeno na ribu, sir i jaja; meso se u toku ove sedmice ne jede).
• Svetla sedmica - od 13. aprila do 19. aprila.
• Duhovska sedmica - od 1. juna do 7. juna.
Duhovna riznica
14:54 | 06.03.2025
DUHOVNI VODIČ SVETIH OTACA KROZ VELIKI POST: Sveci nas uče kako da oslobodimo dušu kroz uzdržanje, borbu i pokajanje
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Duhovna riznica
05:00 | 09.04.2025
ZAŠTO BOG NE USLIŠAVA MOLITVE SVIMA KOJI POSTE: Sveti Teofan Zatvornik podseća na zaboravljenu snagu istinskog uzdržanja
Duhovna riznica
00:03 | 28.12.2025
KOJI POSTOVI SE POSTE JAVNO, A KOJI TAJNO: Starac Pajsije objašnjava kada post ne skrivamo, a kada o njemu nikome ne treba da govorimo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Počeo je Božićni post koji traje 40 dana, a na pitanje mnogih vernika da li uzdržanje mogu da nastave ukoliko se omrse, odgovor je dao Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
