Počeo je Božićni post koji traje 40 dana, a na pitanje mnogih vernika da li uzdržanje mogu da nastave ukoliko se omrse, odgovor je dao Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka.
Božićni post je počeo 28. novembra i traje do 6. januara, odnosno 40 dana. Budući da će taj dug period vernici nastojati da uopšte ne konzumiraju mrsnu hranu, nije retkost to da će se mnogi slučajno omrsiti u tom podvigu. Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka pojašnjava da je to period uzdržavanja, budnosti nad sopstvenom dušom i sopstvenim postojanjem i intenzivan razgovor sa Bogom putem molitve.
- Post jeste dublji čin. I ako pogledamo, možemo da kažemo da je post zapravo način života koji praktikuje hrišćani. To znači da se kroz post mi uzdržavamo, kontrolišemo sve svoje potrebe, svoje nagone, svoje prohteve i kanališemo ih na taj način što ćemo uvek taj post vezivati za molitvu, za našu potrebu da se obraćamo Bogu.
Naravno, ta zajednica podrazumeva ne samo našu vezu sa Bogom, koju ostvarujemo kroz hrišćanski život, najpre kroz molitvu, kroz liturgiju i pričešće, nego i kroz naš odnos sa ljudima oko nas, sa najpre našim bližnjima, u našem najneposrednijem okruženju, a onda i ljudima koje srećemo u toku dana bez obzira da li smo sa njima nekad u dobrim ili malo lošim ili hladnim odnosima. Tako da možemo da kažemo da je post jedna vrsta stalne budnosti nad sopstvenom dušom i sopstvenim postojanjem - kaže otac Vladimir.
Otac Vladimir savetuje da, iako može doći do odstupanja tokom posta, to ne treba da nas obeshrabri da ga nastavimo. Iskušenja koja dolaze mogu nam pomoći da bolje razumemo svoja unutrašnja osećanja i misli, što je koristan proces samospoznaje.
- Pa nastaviti da postite. Nije to nikakav problem. To isto ljudi treba da imaju na umu. Time što ćemo slučajno, pa nekad možda i namerno prekršiti post, ne treba to da koristimo kao izgovor da prekršimo, da prekinemo. Bez obzira na to, nastavićemo da postimo.
To se može i tumačiti kao neko iskušenje. Možemo tako da kažemo da je jedna vrsta iskušenja, ali zapravo iskušenja su u principu dobra stvar jer mi kroz iskušenja najčešće dolazimo do nekakvog saznanja šta je to što je sadržaj unutra naših nekih osećaja, misli, razmišljanja, a da pre toga nismo bili svesni - savetuje otac Vladimir.
Sveštenik ističe da pre početka posta treba da procenimo trenutne mogućnosti, a na post gledamo kao pokazatelj našeg duhovonog stanja.
- To je motiv posta i da svi zajedno budemo podrška jedni drugima kao hrišćani, da to ne bude samo moj lični napor. Mi ćemo se u toku posta svako od nas negde orijentisati spram svojih prohteva, mogućnosti i tako dalje. Neko će strože da posti, neko će blaže da posti, neko će da posti jednu, dve, tri nedelje. Treba da procenimo neku našu situaciju i post nam služi vrlo često da kroz njega procenimo naše duhovno stanje. Čak i ako ono nije sjajno, to je dobro jer nam je bolje i verujemo. Ali je svakako početak rada na sebi, ako do sada nismo - rekao je otac Vladimir.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Uoči Božićnog posta, koji počinje 28. novembra, podsećamo se svetiteljevih reči o važnosti uzdržanja, koje nije samo odricanje od telesnih užitaka, već i pročišćavanje misli, dela i tela kroz ljubav i milostinju.
Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga... Iz toga proizilazi i bludni život, kaže otac Gojko.
Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
