Počeo je Božićni post koji traje 40 dana, a na pitanje mnogih vernika da li uzdržanje mogu da nastave ukoliko se omrse, odgovor je dao Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka.
Božićni post je počeo 28. novembra i traje do 6. januara, odnosno 40 dana. Budući da će taj dug period vernici nastojati da uopšte ne konzumiraju mrsnu hranu, nije retkost to da će se mnogi slučajno omrsiti u tom podvigu. Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka pojašnjava da je to period uzdržavanja, budnosti nad sopstvenom dušom i sopstvenim postojanjem i intenzivan razgovor sa Bogom putem molitve.
- Post jeste dublji čin. I ako pogledamo, možemo da kažemo da je post zapravo način života koji praktikuje hrišćani. To znači da se kroz post mi uzdržavamo, kontrolišemo sve svoje potrebe, svoje nagone, svoje prohteve i kanališemo ih na taj način što ćemo uvek taj post vezivati za molitvu, za našu potrebu da se obraćamo Bogu.
Naravno, ta zajednica podrazumeva ne samo našu vezu sa Bogom, koju ostvarujemo kroz hrišćanski život, najpre kroz molitvu, kroz liturgiju i pričešće, nego i kroz naš odnos sa ljudima oko nas, sa najpre našim bližnjima, u našem najneposrednijem okruženju, a onda i ljudima koje srećemo u toku dana bez obzira da li smo sa njima nekad u dobrim ili malo lošim ili hladnim odnosima. Tako da možemo da kažemo da je post jedna vrsta stalne budnosti nad sopstvenom dušom i sopstvenim postojanjem - kaže otac Vladimir.
Otac Vladimir savetuje da, iako može doći do odstupanja tokom posta, to ne treba da nas obeshrabri da ga nastavimo. Iskušenja koja dolaze mogu nam pomoći da bolje razumemo svoja unutrašnja osećanja i misli, što je koristan proces samospoznaje.
- Pa nastaviti da postite. Nije to nikakav problem. To isto ljudi treba da imaju na umu. Time što ćemo slučajno, pa nekad možda i namerno prekršiti post, ne treba to da koristimo kao izgovor da prekršimo, da prekinemo. Bez obzira na to, nastavićemo da postimo.
To se može i tumačiti kao neko iskušenje. Možemo tako da kažemo da je jedna vrsta iskušenja, ali zapravo iskušenja su u principu dobra stvar jer mi kroz iskušenja najčešće dolazimo do nekakvog saznanja šta je to što je sadržaj unutra naših nekih osećaja, misli, razmišljanja, a da pre toga nismo bili svesni - savetuje otac Vladimir.
Sveštenik ističe da pre početka posta treba da procenimo trenutne mogućnosti, a na post gledamo kao pokazatelj našeg duhovonog stanja.
- To je motiv posta i da svi zajedno budemo podrška jedni drugima kao hrišćani, da to ne bude samo moj lični napor. Mi ćemo se u toku posta svako od nas negde orijentisati spram svojih prohteva, mogućnosti i tako dalje. Neko će strože da posti, neko će blaže da posti, neko će da posti jednu, dve, tri nedelje. Treba da procenimo neku našu situaciju i post nam služi vrlo često da kroz njega procenimo naše duhovno stanje. Čak i ako ono nije sjajno, to je dobro jer nam je bolje i verujemo. Ali je svakako početak rada na sebi, ako do sada nismo - rekao je otac Vladimir.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Uoči Božićnog posta, koji počinje 28. novembra, podsećamo se svetiteljevih reči o važnosti uzdržanja, koje nije samo odricanje od telesnih užitaka, već i pročišćavanje misli, dela i tela kroz ljubav i milostinju.
Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga... Iz toga proizilazi i bludni život, kaže otac Gojko.
Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
