U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Sestrinstvo Manastira Duljevo dočekalo je mitropolita Joanikija dan uoči njegovog imendana, priredivši svečani doček u miru i molitvi. Večernju prazničnu službu, navečerke Svetog Joanikija Velikog, mitropolit je služio s petohlebnicom, u prisustvu sveštenstva i vernika koji su pristigli da učestvuju u molitvenom slavlju.
Na sam praznik, koji je ujedno i njegov imendan, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Manastiru Duljevo, zadužbini Svetog kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz XIV veka.
Nakon liturgije i osveštavanja slavskog kolača, mitropolit se obratio prisutnima poučavajući o životu i svetosti Svetog Joanikija Velikog:
- Sveti Joanikije Veliki, koji je ranije bio vojnik kod romejskog cara, pokazao se kao hrabar junak u ratnim okršajima, ali kasnije je odlučio da postane vojnik Cara nebeskoga. Moleći se Bogu i čitajući Psaltir, često je dodavao stihove: "Nadanje je moje Otac, pribježište je moje Sin, pokrov moj je Duh Sveti. Trojice Sveta slava Tebi." Sav svoj život, svu svoju snagu i darove prinosio je Bogu živome na dar, a Gospod ga je obasipao svojom milošću, darivao mu snagu da izdrži velike podvige i postane veliki duhonosac - besedio je mitropolit.
Mitropolit Joanikije istakao je da je Sveti Joanikije imao veliki broj učenika i bio autoritet u Crkvi iako nije bio episkop, sveštenik ni iguman, već podvižnik i duhovnik čija su mudrost i moć čuda privlačile ljude da traže njegov savet.
- On je imao dar od Boga, koji retki podvižnici imaju: mogao je biti prisutan na nekom mestu, a oni koji su dostojni mogli su ga videti, dok ga oni koji nisu dostojni nisu videli. To se zaista retko sreće čak i u žitijima svetih - zaključio je mitropolit Joanikije.
Okupljeni vernici u Manastiru Duljevo slavili su imendan mitropolita u molitvi, svetlosti ikona i tišini predanja, potvrđujući da su svetitelji Božji večni primeri hrabrosti, molitve i neugasive ljubavi prema Bogu.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U jednom od najznačajnijih duhovnih centara Kosova i Metohije svečano je obeležen praznik posvećen Svetom Joanikiju Devičkom. Sabor arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda podsetio je na duboko značenje krsta, vaskrsenja i duhovne snage koja obnavlja svetinje i ljude, uprkos najtežim iskušenjima.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
