U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Sestrinstvo Manastira Duljevo dočekalo je mitropolita Joanikija dan uoči njegovog imendana, priredivši svečani doček u miru i molitvi. Večernju prazničnu službu, navečerke Svetog Joanikija Velikog, mitropolit je služio s petohlebnicom, u prisustvu sveštenstva i vernika koji su pristigli da učestvuju u molitvenom slavlju.
Na sam praznik, koji je ujedno i njegov imendan, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Manastiru Duljevo, zadužbini Svetog kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz XIV veka.
Nakon liturgije i osveštavanja slavskog kolača, mitropolit se obratio prisutnima poučavajući o životu i svetosti Svetog Joanikija Velikog:
- Sveti Joanikije Veliki, koji je ranije bio vojnik kod romejskog cara, pokazao se kao hrabar junak u ratnim okršajima, ali kasnije je odlučio da postane vojnik Cara nebeskoga. Moleći se Bogu i čitajući Psaltir, često je dodavao stihove: "Nadanje je moje Otac, pribježište je moje Sin, pokrov moj je Duh Sveti. Trojice Sveta slava Tebi." Sav svoj život, svu svoju snagu i darove prinosio je Bogu živome na dar, a Gospod ga je obasipao svojom milošću, darivao mu snagu da izdrži velike podvige i postane veliki duhonosac - besedio je mitropolit.
Mitropolit Joanikije istakao je da je Sveti Joanikije imao veliki broj učenika i bio autoritet u Crkvi iako nije bio episkop, sveštenik ni iguman, već podvižnik i duhovnik čija su mudrost i moć čuda privlačile ljude da traže njegov savet.
- On je imao dar od Boga, koji retki podvižnici imaju: mogao je biti prisutan na nekom mestu, a oni koji su dostojni mogli su ga videti, dok ga oni koji nisu dostojni nisu videli. To se zaista retko sreće čak i u žitijima svetih - zaključio je mitropolit Joanikije.
Okupljeni vernici u Manastiru Duljevo slavili su imendan mitropolita u molitvi, svetlosti ikona i tišini predanja, potvrđujući da su svetitelji Božji večni primeri hrabrosti, molitve i neugasive ljubavi prema Bogu.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Na predavanju u Kosovskom Pomoravlju episkop novobrdski naglasio dvostruko značenje ispovesti – pokajanje i slavljenje Boga i objasnio kako ona čisti savest i jača veze unutar crkvene zajednice.
Kada je sudija video koliko je lepa, poželeo je da mu ona bude žena, što je ona kategorički odbila.
Potresna priča sa duhovne tribine razotkriva zašto ogorčenost zatvara vrata Svetinje i kako bol može postati prepreka, a ne put.
Iza slavnih imena krije se zajednički predak iz Like čija loza otkriva fascinantnu povezanost naučnika koji je oblikovao svet i žene koja je stajala pored Josipa Broza Tita.
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U jednom od najznačajnijih duhovnih centara Kosova i Metohije svečano je obeležen praznik posvećen Svetom Joanikiju Devičkom. Sabor arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda podsetio je na duboko značenje krsta, vaskrsenja i duhovne snage koja obnavlja svetinje i ljude, uprkos najtežim iskušenjima.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zapis iz starog "Srbskog kuvara" donosi slatkiš od svega nekoliko osnovnih sastojaka, bez aditiva i trikova, ali sa ukusom koji pamte i deca i odrasli.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračeniju dušu, donoseći život i mir.
U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
