U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Sestrinstvo Manastira Duljevo dočekalo je mitropolita Joanikija dan uoči njegovog imendana, priredivši svečani doček u miru i molitvi. Večernju prazničnu službu, navečerke Svetog Joanikija Velikog, mitropolit je služio s petohlebnicom, u prisustvu sveštenstva i vernika koji su pristigli da učestvuju u molitvenom slavlju.
Na sam praznik, koji je ujedno i njegov imendan, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Manastiru Duljevo, zadužbini Svetog kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz XIV veka.
Nakon liturgije i osveštavanja slavskog kolača, mitropolit se obratio prisutnima poučavajući o životu i svetosti Svetog Joanikija Velikog:
- Sveti Joanikije Veliki, koji je ranije bio vojnik kod romejskog cara, pokazao se kao hrabar junak u ratnim okršajima, ali kasnije je odlučio da postane vojnik Cara nebeskoga. Moleći se Bogu i čitajući Psaltir, često je dodavao stihove: "Nadanje je moje Otac, pribježište je moje Sin, pokrov moj je Duh Sveti. Trojice Sveta slava Tebi." Sav svoj život, svu svoju snagu i darove prinosio je Bogu živome na dar, a Gospod ga je obasipao svojom milošću, darivao mu snagu da izdrži velike podvige i postane veliki duhonosac - besedio je mitropolit.
Mitropolit Joanikije istakao je da je Sveti Joanikije imao veliki broj učenika i bio autoritet u Crkvi iako nije bio episkop, sveštenik ni iguman, već podvižnik i duhovnik čija su mudrost i moć čuda privlačile ljude da traže njegov savet.
- On je imao dar od Boga, koji retki podvižnici imaju: mogao je biti prisutan na nekom mestu, a oni koji su dostojni mogli su ga videti, dok ga oni koji nisu dostojni nisu videli. To se zaista retko sreće čak i u žitijima svetih - zaključio je mitropolit Joanikije.
Okupljeni vernici u Manastiru Duljevo slavili su imendan mitropolita u molitvi, svetlosti ikona i tišini predanja, potvrđujući da su svetitelji Božji večni primeri hrabrosti, molitve i neugasive ljubavi prema Bogu.
Na Preobraženje sa Bjelasice poslata snažna poruka o Hristovoj svetlosti, svetinjama i Njegoševom amanetu.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Pravoslavlje ne osuđuju upotrebu kafe ili alkohola, već zloupotrebu, odnosno trenutak kada čovek dopusti da ga navika ili poriv nadvladaju.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U jednom od najznačajnijih duhovnih centara Kosova i Metohije svečano je obeležen praznik posvećen Svetom Joanikiju Devičkom. Sabor arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda podsetio je na duboko značenje krsta, vaskrsenja i duhovne snage koja obnavlja svetinje i ljude, uprkos najtežim iskušenjima.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Vernici danas obnavljaju uspomenu na arhijereja koji je blagim, ali mudrim govorom i delima ostavio trag dublji od svakog naslova i svake epohe.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
