U jednom od najznačajnijih duhovnih centara Kosova i Metohije svečano je obeležen praznik posvećen Svetom Joanikiju Devičkom. Sabor arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda podsetio je na duboko značenje krsta, vaskrsenja i duhovne snage koja obnavlja svetinje i ljude, uprkos najtežim iskušenjima.
Manastir Devič, dragulj svetosavske duhovnosti u srcu Drenice, svečano je obeležio slavu Svetog Joanikija Devičkog, ktitora manastira. Uz zvuke zvona i molitveni šapat, ova drevna svetinja okupila je verni narod iz svih krajeva Kosova i Metohije, kao i iz drugih delova pravoslavnog sveta, svedočeći o nepresušnoj ljubavi prema svojoj veri i tradiciji.
Foto: Eparhija mileševska
Episkop novobrdski Ilarion i mitropoliti mileševski Atanasije, crnogorsko-primorski Joanikije i raško-prizrenski Teodosije
Svetu Liturgiju služili su mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, mileševski Atanasije, raško-prizrenski Teodosije i episkop novobrski Ilarion, uz sasluženje monaštva, sveštenstva i sestrinstva Srpske pravoslavne crkve. Sabrani u molitvi, oni su posvedočili snagu krsta kao izvora spasenja, naročito na prostoru Kosova i Metohije, gde je stradanje neodvojivi deo života pravoslavnih hrišćana.
- Sa ljubavlju živimo na ovim prostorima i svaki krst Gospodnji nam je mio, nosimo ga uz Božiju pomoć i spasavamo se. Kosovo i Metohija je naše spasenje. To najbolje pokazuje vaša ljubav prema našim svetinjama koje nasleđujemo i ostavljamo svojoj deci.
Foto: Eparhija mileševska
Ktitorska slava u manastiru Devič
Podsećajući na stradanje manastira Devič u novijoj istoriji, mitropolit Joanikije istakao je njegovo čudakovato vaskrsenje:
- Nije prošlo mnogo vremena otkako su bezbožnici zapalili ovu svetinju i oskrnavili grob Svetog Joanikija. Ali je ona brzo vaskrsla iz pepela, molitvama Svetog Joanikija i trudom vladike Teodosija i matere igumanije Anastasije. Svetinja živi, daje snagu i obnavlja sve nas koji je ljubimo.
- Sveti Joanikije živeo je po drevnoj filosofiji otaca, svojim podvigom i molitvom postao je čudotvorac i iscelitelj. Kao što kaže sveti Grigorije Bogoslov, prvo se čovek mora sam osvetiti, pa druge privoditi svetosti. Narod je bogat onoliko koliko ima svetih ljudi, a oni nas približavaju Bogu.
Foto: Eparhija mileševska
Ktitorska slava u manastiru Devič
Posle liturgije, sabranje je nastavljeno u porti manastira. Verni narod je, uz posluženje i tradicionalne igre, u radosti i zahvalnosti Bogu proslavio slavu Svetog Joanikija, svedočeći o životu svetog mesta koje odoleva svim iskušenjima.
Manastir Devič, pod zaštitom Svetog Joanikija, ostaje simbol duhovne snage, vere i vaskrsenja, čuvajući vekovno predanje i veru srpskog naroda.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije služio je u Hramu Svetog Đorđa, gde su budući pastiri Crkve Hristove primili blagoslov za put koji ih vodi ka služenju Bogu i narodu, a profesor Stefan Nedeljković rukopoložen je u čin đakona.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Vernici iz Srbije, Crne Gore i rasejanja okupili su se u duhovno uzvišenoj atmosferi Visokih Dečana kako bi zajedno proslavili ktitorsku slavu u molitvenom prisustvu episkopa i mitropolita.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
