U jednom od najznačajnijih duhovnih centara Kosova i Metohije svečano je obeležen praznik posvećen Svetom Joanikiju Devičkom. Sabor arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda podsetio je na duboko značenje krsta, vaskrsenja i duhovne snage koja obnavlja svetinje i ljude, uprkos najtežim iskušenjima.
Manastir Devič, dragulj svetosavske duhovnosti u srcu Drenice, svečano je obeležio slavu Svetog Joanikija Devičkog, ktitora manastira. Uz zvuke zvona i molitveni šapat, ova drevna svetinja okupila je verni narod iz svih krajeva Kosova i Metohije, kao i iz drugih delova pravoslavnog sveta, svedočeći o nepresušnoj ljubavi prema svojoj veri i tradiciji.
Foto: Eparhija mileševska
Episkop novobrdski Ilarion i mitropoliti mileševski Atanasije, crnogorsko-primorski Joanikije i raško-prizrenski Teodosije
Svetu Liturgiju služili su mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, mileševski Atanasije, raško-prizrenski Teodosije i episkop novobrski Ilarion, uz sasluženje monaštva, sveštenstva i sestrinstva Srpske pravoslavne crkve. Sabrani u molitvi, oni su posvedočili snagu krsta kao izvora spasenja, naročito na prostoru Kosova i Metohije, gde je stradanje neodvojivi deo života pravoslavnih hrišćana.
- Sa ljubavlju živimo na ovim prostorima i svaki krst Gospodnji nam je mio, nosimo ga uz Božiju pomoć i spasavamo se. Kosovo i Metohija je naše spasenje. To najbolje pokazuje vaša ljubav prema našim svetinjama koje nasleđujemo i ostavljamo svojoj deci.
Foto: Eparhija mileševska
Ktitorska slava u manastiru Devič
Podsećajući na stradanje manastira Devič u novijoj istoriji, mitropolit Joanikije istakao je njegovo čudakovato vaskrsenje:
- Nije prošlo mnogo vremena otkako su bezbožnici zapalili ovu svetinju i oskrnavili grob Svetog Joanikija. Ali je ona brzo vaskrsla iz pepela, molitvama Svetog Joanikija i trudom vladike Teodosija i matere igumanije Anastasije. Svetinja živi, daje snagu i obnavlja sve nas koji je ljubimo.
- Sveti Joanikije živeo je po drevnoj filosofiji otaca, svojim podvigom i molitvom postao je čudotvorac i iscelitelj. Kao što kaže sveti Grigorije Bogoslov, prvo se čovek mora sam osvetiti, pa druge privoditi svetosti. Narod je bogat onoliko koliko ima svetih ljudi, a oni nas približavaju Bogu.
Foto: Eparhija mileševska
Ktitorska slava u manastiru Devič
Posle liturgije, sabranje je nastavljeno u porti manastira. Verni narod je, uz posluženje i tradicionalne igre, u radosti i zahvalnosti Bogu proslavio slavu Svetog Joanikija, svedočeći o životu svetog mesta koje odoleva svim iskušenjima.
Manastir Devič, pod zaštitom Svetog Joanikija, ostaje simbol duhovne snage, vere i vaskrsenja, čuvajući vekovno predanje i veru srpskog naroda.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije služio je u Hramu Svetog Đorđa, gde su budući pastiri Crkve Hristove primili blagoslov za put koji ih vodi ka služenju Bogu i narodu, a profesor Stefan Nedeljković rukopoložen je u čin đakona.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Vernici iz Srbije, Crne Gore i rasejanja okupili su se u duhovno uzvišenoj atmosferi Visokih Dečana kako bi zajedno proslavili ktitorsku slavu u molitvenom prisustvu episkopa i mitropolita.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
