U jednom od najznačajnijih duhovnih centara Kosova i Metohije svečano je obeležen praznik posvećen Svetom Joanikiju Devičkom. Sabor arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda podsetio je na duboko značenje krsta, vaskrsenja i duhovne snage koja obnavlja svetinje i ljude, uprkos najtežim iskušenjima.
Manastir Devič, dragulj svetosavske duhovnosti u srcu Drenice, svečano je obeležio slavu Svetog Joanikija Devičkog, ktitora manastira. Uz zvuke zvona i molitveni šapat, ova drevna svetinja okupila je verni narod iz svih krajeva Kosova i Metohije, kao i iz drugih delova pravoslavnog sveta, svedočeći o nepresušnoj ljubavi prema svojoj veri i tradiciji.
Foto: Eparhija mileševska
Episkop novobrdski Ilarion i mitropoliti mileševski Atanasije, crnogorsko-primorski Joanikije i raško-prizrenski Teodosije
Svetu Liturgiju služili su mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, mileševski Atanasije, raško-prizrenski Teodosije i episkop novobrski Ilarion, uz sasluženje monaštva, sveštenstva i sestrinstva Srpske pravoslavne crkve. Sabrani u molitvi, oni su posvedočili snagu krsta kao izvora spasenja, naročito na prostoru Kosova i Metohije, gde je stradanje neodvojivi deo života pravoslavnih hrišćana.
- Sa ljubavlju živimo na ovim prostorima i svaki krst Gospodnji nam je mio, nosimo ga uz Božiju pomoć i spasavamo se. Kosovo i Metohija je naše spasenje. To najbolje pokazuje vaša ljubav prema našim svetinjama koje nasleđujemo i ostavljamo svojoj deci.
Foto: Eparhija mileševska
Ktitorska slava u manastiru Devič
Podsećajući na stradanje manastira Devič u novijoj istoriji, mitropolit Joanikije istakao je njegovo čudakovato vaskrsenje:
- Nije prošlo mnogo vremena otkako su bezbožnici zapalili ovu svetinju i oskrnavili grob Svetog Joanikija. Ali je ona brzo vaskrsla iz pepela, molitvama Svetog Joanikija i trudom vladike Teodosija i matere igumanije Anastasije. Svetinja živi, daje snagu i obnavlja sve nas koji je ljubimo.
- Sveti Joanikije živeo je po drevnoj filosofiji otaca, svojim podvigom i molitvom postao je čudotvorac i iscelitelj. Kao što kaže sveti Grigorije Bogoslov, prvo se čovek mora sam osvetiti, pa druge privoditi svetosti. Narod je bogat onoliko koliko ima svetih ljudi, a oni nas približavaju Bogu.
Foto: Eparhija mileševska
Ktitorska slava u manastiru Devič
Posle liturgije, sabranje je nastavljeno u porti manastira. Verni narod je, uz posluženje i tradicionalne igre, u radosti i zahvalnosti Bogu proslavio slavu Svetog Joanikija, svedočeći o životu svetog mesta koje odoleva svim iskušenjima.
Manastir Devič, pod zaštitom Svetog Joanikija, ostaje simbol duhovne snage, vere i vaskrsenja, čuvajući vekovno predanje i veru srpskog naroda.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije služio je u Hramu Svetog Đorđa, gde su budući pastiri Crkve Hristove primili blagoslov za put koji ih vodi ka služenju Bogu i narodu, a profesor Stefan Nedeljković rukopoložen je u čin đakona.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Vernici iz Srbije, Crne Gore i rasejanja okupili su se u duhovno uzvišenoj atmosferi Visokih Dečana kako bi zajedno proslavili ktitorsku slavu u molitvenom prisustvu episkopa i mitropolita.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
