U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Vladika Nikolaj Velimirović nas u besedi za 23. subotu po Duhovima poziva da zastanemo pred Božjom večnom voljom, gde je svaki čovek pozvan na svetost još pre postanja sveta.
U Hristu se otvara put spasenja i zajedništva s Bogom, pozivajući nas da slobodnom voljom i svakodnevnim trudom ostvarujemo pravdu i ljubav u svojem životu.
Kao što nas izabra kroz Njega prije postanja svijeta, da budemo sveti i pravedni pred njim u ljubavi. (Ef. 1, 4)
Jedina Crkva uči i pokazuje da je najpre bio plan sveta, pa je onda stvoren svet. Taj plan je bio u mudrosti i volji i sili Božjoj. U tome smo planu i mi hrišćani kao Crkva Božja.
Bog nas, prema tome planu, izabra pre postanja sveta na svetost i pravdu u ljubavi. Izabra nas Bog unapred i posini kroz Njega – kroz koga? Kroz Gospoda Isusa Hrista. Jer sve što smo mi Bogu, sve smo Mu to kroz Isusa Hrista. I mimo Isusa Hrista čovek nema nikakve veze, nikakva odnosa, nikakva srodstva s Bogom.
Naše izbranje i posinovljenje, dakle, bilo je kroz Gospoda našeg Isusa Hrista. Izabra nas, Crkvu Svoju svetu, po ugodnosti volje Svoje, kao što je nekada izabrao Izrailja između svih naroda na zemlji.
Neka niko ne kaže: ovo izbranje Božje uništava slobodnu volju čovekovu, te niti hrišćanin ima zasluge što je hrišćanin, niti je neznabožac za osudu što je neznabožac. Ne; to je sasvim pogrešno tumačenje.
Jer izabra Bog i Izrailja nekada, pa neki u Izrailju propadoše, a neki se spasoše. Izabra On i Crkvu Svoju svetu, pozivajući u Nju sve narode i sve ljude. No da li će se i koji će se od izabranih i prizvanih spasti, to ne zavisi samo od Božjeg izbora, nego i od čovečje volje i truda.
O Bože večni, Stvoritelju naš, koji si nas izabrao na spasenje pre nego si nas stvorio bio, pomiluj nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Darija je toliko bi istrajna u mukama, da su i neznabošci vikali: "Darija je boginja!"
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Kakvi ćemo postati, zavisi isključivo od okruženja u kojem smo odrasli odnosno od porodice.
Bez mleka, jaja i ulja, ova brza poslastica kombinuje jabuke, bademe i citrusne note u savršenom ukusu posta.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Kakvi ćemo postati, zavisi isključivo od okruženja u kojem smo odrasli odnosno od porodice.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
