MONAHU ODSEKLI GLAVU, A TELO BACILI U JAMU: Navršilo se 26 godina od kada je otac Stefan otišao po hleb da nahrani gladni narod Kosova i nikad se nije vratio
Pre više od četvrt veka jeromonah Stefan Purić je nestao, ali njegova molitva i žrtva i dalje žive u tišini manastira Budisavci.
U zabačenom kraju kod Kline, gde su rat i strah razorili sve što je nekada bilo dom, manastir Budisavci ostao je utočište za srpske starce, žene i decu. Tamo, među zidinama svetinje, borio se da pruži nadu i hranu jeromonah Stefan Purić, monah metoha Pećke patrijaršije. Njegova tiha, ali nepokolebljiva posvećenost narodu i veri bila je svetionik u danima kada je tama pretila da proguta i poslednje zrno dobra.
U leto 1999. godine, kada su posledice rata i nasilja bile najsurovije, otac Stefan nije oklevao. Sa nastavnikom Vujadinom Vujevićem je 19. jula krenuo je da obezbedi hranu za one koji su ostali zarobljeni u strahu i gladi. Verovao je u mir na tom putu, u tišinu koju je sam često pominjao. Njegove reči monahinja iz manastira Budisavci i danas čuvaju kao dragocenu uspomenu:
– Kako neću, mati, peške ako treba. Tamo je mirno, tamo je tišina.
Ali tišina koja ga je dočekala nije bila od Boga. Prema svedočenjima, njih su presreli pripadnici tzv. OVK. U prisustvu nemoćnih posmatrača, Stefanu i Vujadinu su okrutno odsečene glave, a tela bačena u obližnju jamu. Tišina smrti. Narednog dana, 20. jula prijavljen je njego nestanak.
Mitropolija crnogorsko-primorska
Jeromonah Stefan
Ova tragedija ostala je duboko urezana u sećanja onih koji su ga poznavali. Monahinje su opisivale oca Stefana kao čoveka izuzetne dobrote i pobožnosti, koji je u teškim danima ostao uz svoj narod do poslednjeg daha.
– On je toliko bio dobar da smo mi bile srećne što je on tu došao. Kod nas je bio dobar, dobar i samo dobar. I neka mu je večna pament. – priseća se jedna od njih, prenosi sajt mitropolija.com.
Njegova žrtva nije bila usamljena. Otac Stefan jedno je od dva sveštena lica koja su nestala i stradala na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratnih sukoba devedesetih. Drugi je otac Hariton iz manastira Crna Reka. O njihovom stradanju Radio Goraždevac snimio je potresnu dokumentarnu priču u kojoj su sačuvana svedočenja i memorije zajednice.
Danas, 26 godina kasnije, dok se prisećamo njegove sudbine, ostaju pitanja na koja nema odgovora i rana koja ne zaceljuje. Ipak, ime jeromonaha Stefana živi kao simbol neuništive vere i ljudske dobrote, kao podsećanje da je u najmračnijim trenucima moguće biti svetlo.
Njegov put nije bio samo put ka tišini smrti, već i put ka večnosti, put kojim su hodili oni koji ne gube veru ni u trenucima najteže nepravde.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
