Molitve sabranih odzvanjaju kroz vekove – podsećajući da se ljubav prema otadžbini ne gasi ni pred najvećim iskušenjima.
Dok je iznad Kosova i Metohije rađala prva svetlost vidovdanskog jutra, manastir Gračanica ponovo je zaživeo kao tihi, ali nepokolebljivi čuvar našeg naroda i vere. Ta sveta tvrđava, koju vekovima krasi nepokolebljiva duhovnost i neugasli plamen tradicije, i ove godine okupila je vernike iz svih krajeva Srbije i dijaspore na svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, uz sasluženje drugih visokih dostojanstvenika Srpske pravoslavne crkve.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Ulaz u portu manastira Gračanica
Gračanica nije samo manastir. To je srce koje kuca u ritmu naše istorije i stradanja, duša koja se ne predaje niti posustaje, čak i onda kada izgleda da je sve protiv nas. Na ovaj Vidovdan, dok se sećamo onih koji su pod Kosovski boj krenuli sa neugaslom verom i ljubavlju prema otadžbini, liturgija u Gračanici odjeknula je snažno kao molitva, ali i kao glas kojim poručujemo da nas nema bez Kosova i Metohije.
Vidovdan – dan krvave slave i večne nade
Za Srbe, Vidovdan nije običan dan. To je dan koji kruni sve naše tuge i sve naše snove. Dan koji nas podseća na kneza Lazara, na junake Kosovskog boja, ali i na vekove borbe za pravdu i slobodu. Vidovdan je naše neraskidivo zajedništvo i svetinja koja nas čuva od zaborava. Na Kosovu i Metohiji, tamo gde je zemlja natopljena krvlju predaka, ovaj dan ima poseban, gotovo mitski značaj.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
Svaka liturgija, svaki parastos, svaki zvuk crkvenih zvona i svaka svetiljka koja gori u Gračanici donose toplinu i snagu onima koji u teškim okolnostima i nepravdama čuvaju srpsku zastavu i veru. Uprkos nedavnim odlukama Prištine da se zabrani isticanje srpskih simbola, upravo u porti ovog manastira vijore se zastave kao da šalju poruku – Srbi na Kosovu i Metohiji ne odustaju. Ne odustaju od svog identiteta, vere i zemlje.
Sveti čin u teškim vremenima
Liturgija u Gračanici počela je u 9 sati, ispunjavajući prostor tišinom molitve i pesmom nebeskih glasova. Mitropolit Joanikije, kao pastir vernog stada, zajedno sa episkopima i mitropolitima, predvodio je svetu službu prizivajući Božiji blagoslov za narod, za Kosovo i Metohiju, za one koji su ostali i za one koji će doći.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgiju je služio mitropolit Joanikije
U liturgijskoj molitvi ogledala se nada – nada da će kroz molitvu doći i sloboda, da će bol i patnja dobiti smisao u vaskrsenju, kao što je vaskrsao i narodni duh kroz vekove. Vernici, među kojima su bili i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske liste i lokalnih samouprava, zajednički su učestvovali u ovom duhovnom okupljanju koje prevazilazi običan ritual – to je obnova snage i zajedništva.
Ordeni majkama i večna zahvalnost junacima
Nakon liturgije, u porti manastira uručen je orden „Majka devet Jugovića“ – najdublji znak poštovanja i zahvalnosti ženama koje su, poput legendardnih majki, kroz vekove rađale i odgajale potomke spremne da brane i sačuvaju svoj narod. Taj orden nije samo metal i ukras – to je simbol neprekinutog lanca života, ljubavi i žrtve.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
U 13 časova, sa Gazimestana, mesta najveće srpske tragedije, ali i večne slave, služen je parastos kosovskim junacima. To je bio čas kada se srce svakog Srbina stegnulo, ali i ispunilo odlučnošću da se sećanje na njih ne ugasi, već da se prenese budućim generacijama.
Pesničko bdenije – duhovni glas u tami vremena
Veče pre liturgije, u porti Gračanice održano je 35. Pesničko bdenije, književno veče i dodela nagrada „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Gračanička povelja“, „Kondir Kosovke devojke“ i „Pero Despota Stefana Lazarevića“. Ovaj susret reči i duše pokazao je da tradicija nije samo sećanje, već i stvaralaštvo koje će nadživeti prepreke i nemire.
Pesnici, književnici i umetnici ovim manifestacijama poslali su jasnu poruku: Kosovski zavet živi i diše kroz stihove i reči, kroz snagu duha i lepotu jezika.
Nepokolebljivi Srbi na Kosovu i Metohiji
Sve vreme Srbi na Kosovu i Metohiji žive pod pritiskom. Sud u Prištini, zabrane isticanja zastava, hapšenja, optužnice… Sve su to pokušaji da se naruši naša veza sa ovim svetim mestom. Ali uprkos svemu, Gračanica i ove godine svetli kao svetionik naše duhovnosti, simbol otpora i nade.
Ne samo manastir, već svaki Srbin koji sa sobom nosi plamen vere i sećanja čuva Kosovo u srcu. Ovde nije u pitanju samo zemlja, već naš identitet, naša istorija, naši koreni.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
Zakletva večnosti
Nakon što je liturgija završena, a molitve za junake odjeknule sa Gazimestana, srce svakog pravoslavnog Srbina zna – borba za Kosovo nije samo politička, ona je i duhovna. Kao što su naši preci položili živote za slobodu i veru, i mi smo danas pozvani da ih čuvamo, da se molimo i verujemo.
Gračanica i Vidovdan, zajedno, jesu svetlost u tami, nada u beznađu, glas koji ne prestaje da govori: Kosovo je srce Srbije, a srce ne prestaje da kuca ni kad sve drugo posustane.
Ovaj Vidovdan, liturgija u Gračanici nije bila samo obred. Bila je jeka kroz vekove, poruka sveta, molitva za naš narod. Jer koliko god da nas tlače, koliko god da pokušavaju da ugase naš glas, Srbi sa Kosova i Metohije ostaju nepokolebljivi – sa Bogom i sa svojom zemljom, do večnosti.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Od Ravanice do Gračanice, od Hrama Svetog Save do srpskih crkava u Americi i Kanadi, praznična obeležavanja podsećaju na kneza Lazara, Kosovo i večnu snagu narodne vere
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U crkvi Lazarici, iz koje je srpska vojska krenula ka Kosovu, služena je liturgija, a pomen svim stradalim junacima i litija do Spomenika kosovskim vitezovima sabrali su arhijereje, monahe, vojnike, državnike i verni narod.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
