Molitve sabranih odzvanjaju kroz vekove – podsećajući da se ljubav prema otadžbini ne gasi ni pred najvećim iskušenjima.
Dok je iznad Kosova i Metohije rađala prva svetlost vidovdanskog jutra, manastir Gračanica ponovo je zaživeo kao tihi, ali nepokolebljivi čuvar našeg naroda i vere. Ta sveta tvrđava, koju vekovima krasi nepokolebljiva duhovnost i neugasli plamen tradicije, i ove godine okupila je vernike iz svih krajeva Srbije i dijaspore na svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, uz sasluženje drugih visokih dostojanstvenika Srpske pravoslavne crkve.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Ulaz u portu manastira Gračanica
Gračanica nije samo manastir. To je srce koje kuca u ritmu naše istorije i stradanja, duša koja se ne predaje niti posustaje, čak i onda kada izgleda da je sve protiv nas. Na ovaj Vidovdan, dok se sećamo onih koji su pod Kosovski boj krenuli sa neugaslom verom i ljubavlju prema otadžbini, liturgija u Gračanici odjeknula je snažno kao molitva, ali i kao glas kojim poručujemo da nas nema bez Kosova i Metohije.
Vidovdan – dan krvave slave i večne nade
Za Srbe, Vidovdan nije običan dan. To je dan koji kruni sve naše tuge i sve naše snove. Dan koji nas podseća na kneza Lazara, na junake Kosovskog boja, ali i na vekove borbe za pravdu i slobodu. Vidovdan je naše neraskidivo zajedništvo i svetinja koja nas čuva od zaborava. Na Kosovu i Metohiji, tamo gde je zemlja natopljena krvlju predaka, ovaj dan ima poseban, gotovo mitski značaj.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
Svaka liturgija, svaki parastos, svaki zvuk crkvenih zvona i svaka svetiljka koja gori u Gračanici donose toplinu i snagu onima koji u teškim okolnostima i nepravdama čuvaju srpsku zastavu i veru. Uprkos nedavnim odlukama Prištine da se zabrani isticanje srpskih simbola, upravo u porti ovog manastira vijore se zastave kao da šalju poruku – Srbi na Kosovu i Metohiji ne odustaju. Ne odustaju od svog identiteta, vere i zemlje.
Sveti čin u teškim vremenima
Liturgija u Gračanici počela je u 9 sati, ispunjavajući prostor tišinom molitve i pesmom nebeskih glasova. Mitropolit Joanikije, kao pastir vernog stada, zajedno sa episkopima i mitropolitima, predvodio je svetu službu prizivajući Božiji blagoslov za narod, za Kosovo i Metohiju, za one koji su ostali i za one koji će doći.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgiju je služio mitropolit Joanikije
U liturgijskoj molitvi ogledala se nada – nada da će kroz molitvu doći i sloboda, da će bol i patnja dobiti smisao u vaskrsenju, kao što je vaskrsao i narodni duh kroz vekove. Vernici, među kojima su bili i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske liste i lokalnih samouprava, zajednički su učestvovali u ovom duhovnom okupljanju koje prevazilazi običan ritual – to je obnova snage i zajedništva.
Ordeni majkama i večna zahvalnost junacima
Nakon liturgije, u porti manastira uručen je orden „Majka devet Jugovića“ – najdublji znak poštovanja i zahvalnosti ženama koje su, poput legendardnih majki, kroz vekove rađale i odgajale potomke spremne da brane i sačuvaju svoj narod. Taj orden nije samo metal i ukras – to je simbol neprekinutog lanca života, ljubavi i žrtve.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
U 13 časova, sa Gazimestana, mesta najveće srpske tragedije, ali i večne slave, služen je parastos kosovskim junacima. To je bio čas kada se srce svakog Srbina stegnulo, ali i ispunilo odlučnošću da se sećanje na njih ne ugasi, već da se prenese budućim generacijama.
Pesničko bdenije – duhovni glas u tami vremena
Veče pre liturgije, u porti Gračanice održano je 35. Pesničko bdenije, književno veče i dodela nagrada „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Gračanička povelja“, „Kondir Kosovke devojke“ i „Pero Despota Stefana Lazarevića“. Ovaj susret reči i duše pokazao je da tradicija nije samo sećanje, već i stvaralaštvo koje će nadživeti prepreke i nemire.
Pesnici, književnici i umetnici ovim manifestacijama poslali su jasnu poruku: Kosovski zavet živi i diše kroz stihove i reči, kroz snagu duha i lepotu jezika.
Nepokolebljivi Srbi na Kosovu i Metohiji
Sve vreme Srbi na Kosovu i Metohiji žive pod pritiskom. Sud u Prištini, zabrane isticanja zastava, hapšenja, optužnice… Sve su to pokušaji da se naruši naša veza sa ovim svetim mestom. Ali uprkos svemu, Gračanica i ove godine svetli kao svetionik naše duhovnosti, simbol otpora i nade.
Ne samo manastir, već svaki Srbin koji sa sobom nosi plamen vere i sećanja čuva Kosovo u srcu. Ovde nije u pitanju samo zemlja, već naš identitet, naša istorija, naši koreni.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
Zakletva večnosti
Nakon što je liturgija završena, a molitve za junake odjeknule sa Gazimestana, srce svakog pravoslavnog Srbina zna – borba za Kosovo nije samo politička, ona je i duhovna. Kao što su naši preci položili živote za slobodu i veru, i mi smo danas pozvani da ih čuvamo, da se molimo i verujemo.
Gračanica i Vidovdan, zajedno, jesu svetlost u tami, nada u beznađu, glas koji ne prestaje da govori: Kosovo je srce Srbije, a srce ne prestaje da kuca ni kad sve drugo posustane.
Ovaj Vidovdan, liturgija u Gračanici nije bila samo obred. Bila je jeka kroz vekove, poruka sveta, molitva za naš narod. Jer koliko god da nas tlače, koliko god da pokušavaju da ugase naš glas, Srbi sa Kosova i Metohije ostaju nepokolebljivi – sa Bogom i sa svojom zemljom, do večnosti.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Od Ravanice do Gračanice, od Hrama Svetog Save do srpskih crkava u Americi i Kanadi, praznična obeležavanja podsećaju na kneza Lazara, Kosovo i večnu snagu narodne vere
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po novom i Prepodobnog Pahomija Velikog po starom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Izidora, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Izgradnja monaškog konaka iskorišćena je za optužbe protiv Srpske pravoslavne crkve i opštine Gračanica, uz narativ o "zaštiti kulturnog nasleđa" koji dolazi iz sredine u kojoj su crkve paljene.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
