Molitve sabranih odzvanjaju kroz vekove – podsećajući da se ljubav prema otadžbini ne gasi ni pred najvećim iskušenjima.
Dok je iznad Kosova i Metohije rađala prva svetlost vidovdanskog jutra, manastir Gračanica ponovo je zaživeo kao tihi, ali nepokolebljivi čuvar našeg naroda i vere. Ta sveta tvrđava, koju vekovima krasi nepokolebljiva duhovnost i neugasli plamen tradicije, i ove godine okupila je vernike iz svih krajeva Srbije i dijaspore na svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, uz sasluženje drugih visokih dostojanstvenika Srpske pravoslavne crkve.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Ulaz u portu manastira Gračanica
Gračanica nije samo manastir. To je srce koje kuca u ritmu naše istorije i stradanja, duša koja se ne predaje niti posustaje, čak i onda kada izgleda da je sve protiv nas. Na ovaj Vidovdan, dok se sećamo onih koji su pod Kosovski boj krenuli sa neugaslom verom i ljubavlju prema otadžbini, liturgija u Gračanici odjeknula je snažno kao molitva, ali i kao glas kojim poručujemo da nas nema bez Kosova i Metohije.
Vidovdan – dan krvave slave i večne nade
Za Srbe, Vidovdan nije običan dan. To je dan koji kruni sve naše tuge i sve naše snove. Dan koji nas podseća na kneza Lazara, na junake Kosovskog boja, ali i na vekove borbe za pravdu i slobodu. Vidovdan je naše neraskidivo zajedništvo i svetinja koja nas čuva od zaborava. Na Kosovu i Metohiji, tamo gde je zemlja natopljena krvlju predaka, ovaj dan ima poseban, gotovo mitski značaj.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
Svaka liturgija, svaki parastos, svaki zvuk crkvenih zvona i svaka svetiljka koja gori u Gračanici donose toplinu i snagu onima koji u teškim okolnostima i nepravdama čuvaju srpsku zastavu i veru. Uprkos nedavnim odlukama Prištine da se zabrani isticanje srpskih simbola, upravo u porti ovog manastira vijore se zastave kao da šalju poruku – Srbi na Kosovu i Metohiji ne odustaju. Ne odustaju od svog identiteta, vere i zemlje.
Sveti čin u teškim vremenima
Liturgija u Gračanici počela je u 9 sati, ispunjavajući prostor tišinom molitve i pesmom nebeskih glasova. Mitropolit Joanikije, kao pastir vernog stada, zajedno sa episkopima i mitropolitima, predvodio je svetu službu prizivajući Božiji blagoslov za narod, za Kosovo i Metohiju, za one koji su ostali i za one koji će doći.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgiju je služio mitropolit Joanikije
U liturgijskoj molitvi ogledala se nada – nada da će kroz molitvu doći i sloboda, da će bol i patnja dobiti smisao u vaskrsenju, kao što je vaskrsao i narodni duh kroz vekove. Vernici, među kojima su bili i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske liste i lokalnih samouprava, zajednički su učestvovali u ovom duhovnom okupljanju koje prevazilazi običan ritual – to je obnova snage i zajedništva.
Ordeni majkama i večna zahvalnost junacima
Nakon liturgije, u porti manastira uručen je orden „Majka devet Jugovića“ – najdublji znak poštovanja i zahvalnosti ženama koje su, poput legendardnih majki, kroz vekove rađale i odgajale potomke spremne da brane i sačuvaju svoj narod. Taj orden nije samo metal i ukras – to je simbol neprekinutog lanca života, ljubavi i žrtve.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
U 13 časova, sa Gazimestana, mesta najveće srpske tragedije, ali i večne slave, služen je parastos kosovskim junacima. To je bio čas kada se srce svakog Srbina stegnulo, ali i ispunilo odlučnošću da se sećanje na njih ne ugasi, već da se prenese budućim generacijama.
Pesničko bdenije – duhovni glas u tami vremena
Veče pre liturgije, u porti Gračanice održano je 35. Pesničko bdenije, književno veče i dodela nagrada „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Gračanička povelja“, „Kondir Kosovke devojke“ i „Pero Despota Stefana Lazarevića“. Ovaj susret reči i duše pokazao je da tradicija nije samo sećanje, već i stvaralaštvo koje će nadživeti prepreke i nemire.
Pesnici, književnici i umetnici ovim manifestacijama poslali su jasnu poruku: Kosovski zavet živi i diše kroz stihove i reči, kroz snagu duha i lepotu jezika.
Nepokolebljivi Srbi na Kosovu i Metohiji
Sve vreme Srbi na Kosovu i Metohiji žive pod pritiskom. Sud u Prištini, zabrane isticanja zastava, hapšenja, optužnice… Sve su to pokušaji da se naruši naša veza sa ovim svetim mestom. Ali uprkos svemu, Gračanica i ove godine svetli kao svetionik naše duhovnosti, simbol otpora i nade.
Ne samo manastir, već svaki Srbin koji sa sobom nosi plamen vere i sećanja čuva Kosovo u srcu. Ovde nije u pitanju samo zemlja, već naš identitet, naša istorija, naši koreni.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Liturgija na Vidovdan u manastiru Gračanica
Zakletva večnosti
Nakon što je liturgija završena, a molitve za junake odjeknule sa Gazimestana, srce svakog pravoslavnog Srbina zna – borba za Kosovo nije samo politička, ona je i duhovna. Kao što su naši preci položili živote za slobodu i veru, i mi smo danas pozvani da ih čuvamo, da se molimo i verujemo.
Gračanica i Vidovdan, zajedno, jesu svetlost u tami, nada u beznađu, glas koji ne prestaje da govori: Kosovo je srce Srbije, a srce ne prestaje da kuca ni kad sve drugo posustane.
Ovaj Vidovdan, liturgija u Gračanici nije bila samo obred. Bila je jeka kroz vekove, poruka sveta, molitva za naš narod. Jer koliko god da nas tlače, koliko god da pokušavaju da ugase naš glas, Srbi sa Kosova i Metohije ostaju nepokolebljivi – sa Bogom i sa svojom zemljom, do večnosti.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Od Ravanice do Gračanice, od Hrama Svetog Save do srpskih crkava u Americi i Kanadi, praznična obeležavanja podsećaju na kneza Lazara, Kosovo i večnu snagu narodne vere
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Izgradnja monaškog konaka iskorišćena je za optužbe protiv Srpske pravoslavne crkve i opštine Gračanica, uz narativ o "zaštiti kulturnog nasleđa" koji dolazi iz sredine u kojoj su crkve paljene.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
