Na putu ka svetinji desila se drama koja je potresla vernike – uznemirujuće informacije o pritiscima, hapšenjima i novim iskušenjima za srpski narod.
Na sveti dan Vidovdan, kada se srpski narod okuplja u molitvi i sećanju na svoje mučenike i junake, desilo se nešto što duboko pogađa srce pravoslavnog vernika. Grupa poklonika iz Crne Gore, koja je putovala da prisustvuje velikoj proslavi zavetnog praznika u svetom manastiru Gračanica, suočila se sa neočekivanim i teškim iskušenjem.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Vidovdan u manastiru Gračanica
Svedočanstvo protojereja Predraga Šćepanovića
Protojerej Predrag Šćepanović, arhijerejski namjesnik podgoričko-danilovgradski, koji je hrabro predvodio ovu grupu vernika, javio se sa puta ka kući sa važnim vestima i dubokom tugom u glasu:
- Sveta liturgija u suncem okupanoj Gračanici protekla je u miru, dok je nakon parastosa na Gazimestanu, oko 14 časova, privedeno nekoliko poklonika iz Crne Gore u stanicu Sjever u Prištini. Dobili smo informaciju da su oko 17 časova pušteni svi uhapšeni: Miloš Mitrović, Jovan Merdović, Nikola Golubović, Miloš Ajković i Marko Lakić i da se vraćaju kući - otkriva otac Predrag i dodaje:
- Sve vreme smo bili u kontaktu sa njima, angažovan je bio i advokat. Dvojica momaka su bila iz autobusa koji je na Kosovo i Metohiju išao u organizaciji 'Miholjskog zbora', jedan je bio iz našeg autobusa, dok je Miloš Ajković došao svojim automobilom, a jedan je bio iz kombija koji je vozio poklonike iz Danilovgrada.
Prota Predrag kaže da je za tri autobusa do Kule obezbeđena policijska pratnja i put protiče u najboljem redu.
- Ove godine bila je mnogo veća pažnja i pozornost, kao i pretresi na Gazimestanu, i jedna nova realnost na koju se navikavamo. Osim iz Crne Gore, uhapšen je jedan čovek iz Gnjilana, dok je i u Gračanici priveden jedan od organizatora pokloničkih putovanja - zaključuje otac Predrag, prenosi radio Svetigora.
Iskušenja i nada u teškim vremenima
Ove reči sveštenika Predraga odjekuju kao opomena, ali i kao svetionik nade za sve one koji čuvaju veru i tradiciju srpskog naroda u ovim teškim vremenima. Proslava Vidovdana, dan koji podseća na neizmernu žrtvu i veru u pravdu i slobodu, ni ovog puta nije prošla bez iskušenja.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Vidovdan u manastiru Gračanica
Snaga vere i molitve kao svetlost u tami
Međutim, vera je jaka i molitva postojana, jer se i u najmračnijim časovima rađa svetlost. Kao što su junaci sa Košara ostali nepokolebljivi, tako i ovi poklonici, vođeni svojom dubokom verom, nastavljaju da stoje čvrsto, noseći u srcu molitvu i ljubav prema svojoj svetinji.
Neka ova iskušenja budu podsećanje svima nama da je vera stub koji nikada ne sme pasti, a svaki pad i patnja – samo korak bliže vaskrsenju i pravdi Božjoj.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Na centralnom obeležavanju Vidovdana u manastiru Ravanici, patrijarh srpski poručio je vernicima da svetost Kosova nije prošlost već poziv za spasenje duše i život u Hristovoj ljubavi.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
U selu gde još odjekuju molitve predaka, pravoslavni vernici okupili su se oko igumana Save da pokažu kako crkva nije samo građevina, već zavet – i da će, ako zatreba, služiti i u šumi, kao u prvim hrišćanskim vremenima.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
