Na putu ka svetinji desila se drama koja je potresla vernike – uznemirujuće informacije o pritiscima, hapšenjima i novim iskušenjima za srpski narod.
Na sveti dan Vidovdan, kada se srpski narod okuplja u molitvi i sećanju na svoje mučenike i junake, desilo se nešto što duboko pogađa srce pravoslavnog vernika. Grupa poklonika iz Crne Gore, koja je putovala da prisustvuje velikoj proslavi zavetnog praznika u svetom manastiru Gračanica, suočila se sa neočekivanim i teškim iskušenjem.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Vidovdan u manastiru Gračanica
Svedočanstvo protojereja Predraga Šćepanovića
Protojerej Predrag Šćepanović, arhijerejski namjesnik podgoričko-danilovgradski, koji je hrabro predvodio ovu grupu vernika, javio se sa puta ka kući sa važnim vestima i dubokom tugom u glasu:
- Sveta liturgija u suncem okupanoj Gračanici protekla je u miru, dok je nakon parastosa na Gazimestanu, oko 14 časova, privedeno nekoliko poklonika iz Crne Gore u stanicu Sjever u Prištini. Dobili smo informaciju da su oko 17 časova pušteni svi uhapšeni: Miloš Mitrović, Jovan Merdović, Nikola Golubović, Miloš Ajković i Marko Lakić i da se vraćaju kući - otkriva otac Predrag i dodaje:
- Sve vreme smo bili u kontaktu sa njima, angažovan je bio i advokat. Dvojica momaka su bila iz autobusa koji je na Kosovo i Metohiju išao u organizaciji 'Miholjskog zbora', jedan je bio iz našeg autobusa, dok je Miloš Ajković došao svojim automobilom, a jedan je bio iz kombija koji je vozio poklonike iz Danilovgrada.
Prota Predrag kaže da je za tri autobusa do Kule obezbeđena policijska pratnja i put protiče u najboljem redu.
- Ove godine bila je mnogo veća pažnja i pozornost, kao i pretresi na Gazimestanu, i jedna nova realnost na koju se navikavamo. Osim iz Crne Gore, uhapšen je jedan čovek iz Gnjilana, dok je i u Gračanici priveden jedan od organizatora pokloničkih putovanja - zaključuje otac Predrag, prenosi radio Svetigora.
Iskušenja i nada u teškim vremenima
Ove reči sveštenika Predraga odjekuju kao opomena, ali i kao svetionik nade za sve one koji čuvaju veru i tradiciju srpskog naroda u ovim teškim vremenima. Proslava Vidovdana, dan koji podseća na neizmernu žrtvu i veru u pravdu i slobodu, ni ovog puta nije prošla bez iskušenja.
FOTO TANJUG/ STR/ bg
Vidovdan u manastiru Gračanica
Snaga vere i molitve kao svetlost u tami
Međutim, vera je jaka i molitva postojana, jer se i u najmračnijim časovima rađa svetlost. Kao što su junaci sa Košara ostali nepokolebljivi, tako i ovi poklonici, vođeni svojom dubokom verom, nastavljaju da stoje čvrsto, noseći u srcu molitvu i ljubav prema svojoj svetinji.
Neka ova iskušenja budu podsećanje svima nama da je vera stub koji nikada ne sme pasti, a svaki pad i patnja – samo korak bliže vaskrsenju i pravdi Božjoj.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Na centralnom obeležavanju Vidovdana u manastiru Ravanici, patrijarh srpski poručio je vernicima da svetost Kosova nije prošlost već poziv za spasenje duše i život u Hristovoj ljubavi.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
U selu gde još odjekuju molitve predaka, pravoslavni vernici okupili su se oko igumana Save da pokažu kako crkva nije samo građevina, već zavet – i da će, ako zatreba, služiti i u šumi, kao u prvim hrišćanskim vremenima.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
