Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
U bogatoj riznici pravoslavne duhovnosti i srpske tradicije, hrana zauzima posebno mesto kao blagoslov i dar Božji, kroz koji se neguju i telo i duh. Posebno u srpskom narodu, a naročito u manastirima, hleb se smatra svetinjom i ne baca se, jer je simbol Hristovog Tela i duhovnog života. Upravo iz ovog dubokog poštovanja prema hlebu nastao je recept za kim čorbu — jednostavno i hranljivo jelo sačinjeno kako bi se iskoristio stari hleb.
Ovaj recept, zabeležen u „Srbskom kuvaru“ jeromonaha Jerotija Draganovića iz manastira Krušedola, koji je štampan davne 1855. godine u Novom Sadu, sačuvao je duh autentične srpske kuhinje i posta, podsećajući nas da se u jednostavnosti krije duboka snaga i blagodat, naročito kada je hrana ukorenjena u molitvi i postu.
Sastojci:
Kašičica kima,
Priprema:
Napravite svetlu zapršku na ulju, a pri kraju dodajte kim i propržite ga kratko. Sipajte hladnu vodu, posolite i kuvajte oko 15 minuta. Za to vreme, na tavi sa vrlo malo masnoće, propržite hleb sečen na kockice dok ne postane rumen (može ostati i u tankim kriškama, a vrlo su dobre i prepolovljene stare zemičke). Pre nego što sipate čorbu u tanjir, stavite prepržen hleb ili zemičke i prelijte ključalom čorbom. (Čorba može biti i gušća ako dodate više brašna i masnoće, a ako nije post, u ključalu čorbu može se umutiti i po jedno jaje.)
Na trpezi atonskih monaha nema raskoši, ali ima nečeg mnogo vrednijeg - smirenja, duhovnog poretka i ukusa koji nose pečat molitve. Isprobajte kako izgleda posna gozba, po meri vere. U manastiru gde post ima ukus mira, mati Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci, uz molitvu i blagoslov, postaju trpeza dostojna praznika — donosimo vam recept iz knjige Srpski posni kuvar koji se ne zaboravlja. Pripremljeno po uputstvima svetogorca iz skita Milopotamos, ovo jelo nije samo obrok – to je put ka tišini, blagosti i blagodati trpeze. Jednostavno, a bogato jelo od ribe i krompira u domaćem paradajz-sosu, po receptu koji monasi ne menjaju vekovima, a koji sada možete pripremiti i u svom domu. U svetogorskim manastirima vekovima se pripremaju ove nežne sarmice u patlidžanu, a sada recept stiže i do vaše trpeze – spoj jednostavnosti, duhovnog mira i bogatstva ukusa koji prevazilazi sva očekivanja. Brz, jednostavan i bogat hranljivim sastojcima, ovaj kremasti namaz bez ulja, sa tahinijem i semenkama, idealan je za dane posta na vodi – pravo malo čudo iz duhovne svakodnevice.
pola kašike ulja,
pola kašike brašna,
litar vode,
so,
prepržen stari hleb.
shutterstock.com/MariaKovaleva
Posni recepti
09:24 | 16.06.2025
JEDNOSTAVAN SVETOGORSKI RECEPT ZA UKUSAN JEFTIN DORUČAK ILI VEČERU: Uštipci sa začinskim biljem i jednim tajnim sastojkom okrepljuju dušu i telo
Posni recepti
09:13 | 19.06.2025
TAJNA OČARAVAJUĆEG UKUSA POSNIH ŠNICLI IZ RUKUMIJE: Recept mati Atanasije koji hrani dušu, a ne samo telo
Posni recepti
09:47 | 21.06.2025
NAJUKUSNIJI MANASTIRSKI OBROK SA SVETE GORE: Boranija sa pastrmkom po receptu monaha Epifaniosa oduševiće i one koji ne poste
Posni recepti
09:48 | 22.06.2025
UKUS SA SVETE GORE KOJI SE NE ZABORAVLJA: Posna gozba po receptu iz srca svetootačke tradicije
Posni recepti
09:34 | 24.06.2025
OTKRIJTE TAJNU UKUSA MANASTIRSKIH SARMICA: Savršen, jednostavan letnji obrok – melem za dušu
Posni recepti
09:48 | 26.06.2025
ZDRAVLJE NA KAŠIČICI IZ MANASTIRSKE KUHINJE: Recept monahinja koji oduševljava – posni obrok na vodi gotov za 10 minuta
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
