Brz, jednostavan i bogat hranljivim sastojcima, ovaj kremasti namaz bez ulja, sa tahinijem i semenkama, idealan je za dane posta na vodi – pravo malo čudo iz duhovne svakodnevice.
U tišini manastirskih kuhinja, gde se svaka namirnica koristi sa zahvalnošću, često nastaju najjednostavnija, a najblagotvornija jela – ona koja hrane i telo i dušu. Upravo takav je i ovaj skromni, ali izuzetno hranljiv namaz od leblebija, sa dodatkom semenki bundeve i suncokreta. Brz za pripremu, gotov za svega desetak minuta, ovaj posni recept bez ulja savršeno odgovara pravilima posta na vodi, a zahvaljujući bogatstvu biljnih proteina i zdravih masti iz semenki, predstavlja istinsku snagu na trpezi postača. U njemu se ukrštaju jednostavnost, duhovna disciplina i mudrost monaške ishrane – tiho, ali moćno.
Sastojci:
200 g kuvane leblebije (ili iz konzerve od 400 g, dobro isprane)
Priprema:
Semenke bundeve i suncokreta možete kratko potopiti u toplu vodu (10 minuta), kako bi bile mekše i lakše svarljive – ili ih ostavite sirove, radi očuvanja hranljivih vrednosti.
U blender ili secko stavite leblebiju, dodajte semenke, tahini, limunov sok, beli luk i so. Sipajte malo hladne vode (oko 2–3 kašike), pa blendajte dok ne dobijete kremastu masu. Po potrebi dodajte još vode, kašiku po kašiku, da biste postigli željenu gustinu.
Začinite po ukusu. Ako želite izraženiji ukus, dodajte malo kurkume ili kima, a ako volite dimljeni ton – mrvicu dimljene paprike.
Savet:
Ovaj zdrav i posni namaz idealan je za doručak, večeru ili kao proteinski dodatak uz postni ručak. Poslužite ga uz integralni hleb, projice bez ulja, posni kreker ili sveže povrće.
Iz zbirke recepata arhimandrita Onufrija Hilandarca donosimo vam manastirsku spanakopitu – hranljivu, mirisnu i pripremljenu po drevnim monaškim pravilima.
U trenucima kada ponestaje ideja za jela bez ulja, ovo lagano i aromatično jelo od spanaća, pečurki, tahini paste i soja sosa donosi pravo osveženje i podseća nas da i vreme posta može biti ispunjeno kulinarskom radošću.
Čorba od sočiva sa neobičnim dodatkom koji menja sve – bez ijedne kapi ulja, a bogata ukusom i duhovnim smirenjem, ovo jelo se prenosi s kolena na koleno među podvižnicima.
Bez aditiva, veštačkih boja i pojačivača ukusa – uz pomoć blagodetnog sremuša pripremite jednostavan, ukusan i lekovit zalogaj koji jača organizam i okrepljuje dušu.
U ovom jednostavnom, a bogatom jelu sa Svete gore, nema žurbe ni viška – samo mir, zahvalnost i miris svežeg povrća koje pamti sunce.
Na trpezi atonskih monaha nema raskoši, ali ima nečeg mnogo vrednijeg - smirenja, duhovnog poretka i ukusa koji nose pečat molitve. Isprobajte kako izgleda posna gozba, po meri vere.
U vreme kad su mučene i ubijene, Vera je imala 12, Nada 10, a Ljubav 9 godina.
Drama oko odluke bivše glumice Natalije Lionaki da postane monahinja Fevronija i dalje potresa grčku javnost.
Od Hrama Svetog Save do Manastira Hilandar - trojica policajaca kreću u humanu misiju da bi prikupili pomoć za "decu leptire" i doneli molitve na Svetu Goru.
Jezik je ogledalo duše, kad psujemo otkrivamo unutrašnje nemire. Da li želimo da budemo robovi besa ili nosioci mira?
Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa – u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Između molitve i prirode nastaje jednostavno jelo sa sremušem koje osvežava telo, jača imunitet i simbolično najavljuje novi život — savršen spoj ukusa i tihe duhovnosti.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Skromna, a bogata trpeza vekovima se oblikovala u tišini manastirskih kuhinja, a janija od boba ostala je jedno od onih jela koje jednako greje telo i dušu, podsećajući da je prava snaga u jednostavnosti.
Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Iz Svete gore stiže osvežavajući desert monaha Nikodima, jednostavan i zdrav, savršen za tople letnje dane i post. Pripremljen s verom i tradicijom.
Drama oko odluke bivše glumice Natalije Lionaki da postane monahinja Fevronija i dalje potresa grčku javnost.
Od Hrama Svetog Save do Manastira Hilandar - trojica policajaca kreću u humanu misiju da bi prikupili pomoć za "decu leptire" i doneli molitve na Svetu Goru.
Jezik je ogledalo duše, kad psujemo otkrivamo unutrašnje nemire. Da li želimo da budemo robovi besa ili nosioci mira?
U Hramu Svetog Save, Patrijarh Porfirije je poručio vernicima da darovi od Boga nisu ukrasi, već zadaci i poziv da rastemo u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
U Hramu Svetog Save, Patrijarh Porfirije je poručio vernicima da darovi od Boga nisu ukrasi, već zadaci i poziv da rastemo u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom.
Za Crkvu su, kad je u pitanju sklapanje bračne zajednice, bitne samo dve stvari.
