Budući da je Petrovski post uveliko počeo, pitali smo naše sugrađane - da li poste ovaj post i šta za njih znači post?
Apostolski tj. Petrovski post, koji je ove godine počeo 16. juna, a završava se 11. jula, sličan je Božićnom, mada je nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja.
Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim srede i petka koji se poste "na vodi".
Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja.
Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.
Budući da je Petrovski post uveliko počeo, pitali smo naše sugrađane - da li poste ovaj post i šta za njih post znači? Odgovori su bili šarenoliki, a stariji sugrađani su bili raspoloženi da odgovore na pitanja, dok omladinci nisu bili raspoloženi da se izjasne.
Sredovečna sugrađanka, koja se u trenutku anketiranja zatekla na beogradskoj pijaci - rekla je da ne posti.
- Ne postim zato što sam u godina i lekar mi je prepisao terapiju. Kada sam bila mlađa postila sam - ne samo Petrovski post već i ostale postove, sada su se stvari promenile - rekla je ova Beograđanka.
Kada smo isto pitanje postavili drugom ispitaniku - dobili smo sličan odgovor.
- Ove godine nisam postio, ali se trudim da postim. Inače se pridržavam posta tokom Vaskršnjeg i Božićnog perioda. Smatram da je post način da duhovno očistimo i dušu i telo. Pravoslavna vera nas uči da se uzdržavamo od greha - svesnog i nesvesnog - i poziva nas da oprostimo onima koji su nas povredili.
U pijačnoj kupovini smo zatekli i sledeću sagovornicu, koja je o postu imala da kaže nekoliko zanimljivih stvari.
- Nažalost, postim samo dva puta godišnje - jedan od tih dana je i Veliki petak. Smatram da je post sredstvo, koje nam pomaže da se psihofizički očistimo - mada, mislim da je u životu čoveka bitno kakve misli ima na umu, zato je važno imati samo pozitivne misli i sve će biti u redu.
Napokon - Gordana Tapić (62), sagovornica koja posti Petrovski post poručila je našim čitaocima sledeće:
- Da, postim ceo Petrovski post i pridržavam se pravila - kada smem da jedem hranu, koja je napravljena "na vodi", a kada hranu "na ulju". Propis možete naći u crkvenom kalendaru, a sve nedoumice rešavam u Crkvi sa starešinom ili mojim sveštenikom. Prva nedelja je bila samo "na vodi", sada su sreda i petak "na vodi"... Post je čoveku potreban kako bi očistio svoje telo i ja postim svake godine. Prija mi posna hrana i manjak mesa i teških obroka, a ne pada mi teško da postim. Petrovski post ove godine traje četiri nedelja, a može biti dug i šest sedmica - za kraj dodaje da posti Božićni post, Vaskršnji post, a pored Petrovskog posta, posti i za Veliku Gospojinu.
Sledeća sagovornica, koja se predstavila imenom i prezimenom - Zorica Nelović (73), je istakla da se posta ne pridržava redovno zbog zdravstvenog stanja. Ova sredovečna Dorćolka ističe da je ranije bila redovna na pričešću, ali da su se sada stvari malko promenile.
- Zbog, ne baš sjajnog, zdravlja ne smem da postim, ali ranije dok sam postila poštovala sam kanonske propise posta. Mene je čak tri puta pričestio patrijarh Pavle, u crkvi Svetog Aleksandra Nevskog - u kojoj sam se venčala - pre 50 godina. Smatram da je post potreban da se duh i telo očiste, a da bismo imali mir potrebno je da dobro činimo, jer će nam se dobro vratiti - zaključuje Nelović.
Bez razmišljana je na postavljeno pitanje odgovorio i Stevo Pajić, Beograđanin na pragu osme decenije.
- Normalno - svaki Srbin bi trebalo da posti - pa ako ni zbog čega, onda zbog linije - rekao je šaljivo Pajić.
Priznaje da sam određuje, kada posti na vodi i ulju.
- Bez problema izdržim ceo post, ne bi mi bilo teško da izdržim i dva posta, pogotovo sada - kada su letnje žege. Više mi odgovara da jedem paradajz, krompir i drugo povrće. Lakše je postiti leti nego zimi i to vam tvrdim, kao neko ko posti od ranog detinjstva. Pridržavam se svakog velikog posta, to je svakako zdravo kako za organizam, tako i za psihu.
Da ne posti priznaje i Beograđanka Gordana Jovanović (77), ali o objašnjava svoj stav po pitanju posta.
- Razlog zbog kog ne postim je moje zdravlje, ne mogu toliko dugo da izdržim. Ne mislim da pravog vernika definiše post. Postoje tu i druge stvari. Sina sam naučila da poštuje slavu, ali i druge velike praznike našeg pravoslavlja. Umereni smo u veri. Smatram da je najbitnija sloga u kući i ljubav - zaključuje Jovanović i dodaje da bez ljubavi i sloge nema radosti.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
U danima posta kada je dozvoljena riba, ovaj jednostavan, a raskošan manastirski recept donosi savršenu ravnotežu ukusa i duhovnog mira — lagano, osvežavajuće i blagotvorno za telo i srce.
Trebalo bi naglasiti da svrha posta nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela, i sve to mora da prati molitva.
U manastiru gde post ima ukus mira, mati Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci, uz molitvu i blagoslov, postaju trpeza dostojna praznika — donosimo vam recept iz knjige Srpski posni kuvar koji se ne zaboravlja.
Spoj avokada, kinoe, pasulja i šarenog povrća krije recept koji će vas nahraniti, iznenaditi i učiniti da se osećate lako – kao da ste pojeli zdraviju verziju sreće. Idealna za vrele dane kada telo traži snagu bez težine.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospojinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela, pozvavši narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Mnoga iscelenja bolesnika dogodila su se toga dana od moštiju Svetog Stefana.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsa.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Poslednje nedelje Velikog posta donose izazove, ali i priliku za duhovnu snagu i telesnu obnovu. Saznajte kako raznovrsna ishrana i pažljivost mogu učiniti ovaj period još snažnijim i blagoslovenijim.
Otkrijte kako monasi iz Hilandara pripremaju jedno od najukusnijih jela pravoslavne trpeze – bogato, mirisno i hranljivo, idealno za svaku priliku.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Pravoslavna duhovnost, odavno ukazuje da čovek nije samo telo i psiha, već i duša, i da su sve tri dimenzije neraskidivo povezane.
Ostrog privlači hiljade vernika svakog dana, pa nije čudo što neki požele da prime svetu tajnu braka upravo u ovoj svetinji.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o proroku Isaiji otkrivaju se dramatične vizije, proročanstva koja su se obistinila i život položen za nepokolebljivo svedočenje istine.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Ostrog privlači hiljade vernika svakog dana, pa nije čudo što neki požele da prime svetu tajnu braka upravo u ovoj svetinji.
Hrskave pohovane paprike vraćaju mir, ljubav i radost okupljanja – dokaz da pravi ukus nije u raskoši, već u pažnji i toplini s kojom se priprema.
