Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Zadušnice nisu dan tuge, već dan odgovornosti pred Bogom i pred onima koje volimo, a koji više ne mogu da se mole sami za sebe. Na to podseća arhijerejski namesnik podgoričko-danilovgradski, protojerej Predrag Šćepanović, ističući da je jutro Zadušnica vreme kada vernik dolazi u hram – sa skuvanim žitom, upisanim imenima upokojenih, ali pre svega sa molitvom. Sve što se tog dana prinese i izgovori nije običaj, već tiha služba ljubavi prema onima koji su prešli prag večnosti, a sada zavise od naše molitve.
- Na Zadušnice ćemo služiti Svetu liturgiju, a pri kraju Svete liturgije sveštenici osveštavaju koljivo, žito, koje je pripremljeno za duše pokojnika i čita se mnoštvo imena, pominju se upokojeni, pa je to možda i jedan poziv svima da upišu imena svojih upokojenih, da se skuva žito i donese u hram, tako da bi se svi zajednički pomolili za duše naših upokojenih. Nakon liturgije obići ćemo groblja i prekaditi grobove - rekao je otac Predrag u emisiji Radija Svetigora.
Upravo u toj molitvenoj brizi za upokojene, kako ističe, ogleda se jedna od temeljnih hrišćanskih dužnosti, jer Crkva ne prestaje na granici smrti.
- Mi koji smo ovde vojujuća Crkva na zemlji, mi smo u prilici da uradimo mnogo štošta – metanije, post, ovaj ili onaj podvig, da čitamo akatiste, a ti članovi koji su se upokojili više ne mogu ništa da rade za svoje spasenje. Oni zavise od naših molitava, pa nekad, kad se čoveku život učini cikličan – evo jesen, pa kiše, pa zima, pa će proleće, pa leto, pa opet – kad nam se život učini da nema smisla, samo dođite na Svetu liturgiju, pomolite se za nekog svog pokojnika i shvatite da on zavisi od naših molitava, onda vam život dobija itekakvu vrednost.
Posebno se osvrnuvši na simboliku sveće, otac Predrag podseća da ona u Crkvi nikada nije puki gest, već vidljivo svedočanstvo vere i molitve.
- Sveća je svetlost. Mi kad palimo sveću, a i to je, blaženopočivši veliki učitelj Pravoslavne crkve vladika Atanasije govorio: uđite na liturgiju, dođite da se molite, nemojte da zapalite sveću i odete u grad. Neće sveća da se moli sama za vas. Sveća je jedno, ajde da kažem, malo da mi Bog oprosti, jedno didaktičko sredstvo. Kad zapalimo sveću, pomolimo se, pomenemo imena upokojenih i gledamo u taj plamen sveće koji pokazuje da naš život nije tunel, nego da je naš život svetlost.
Govoreći o koljivu, ističe da žito nije običaj, već snažan simbol vaskrsenja, duboko ukorenjen u crkvenom iskustvu i jeziku.
- A zašto kuvamo pšenicu i ono zrno pšenično? To znaju oni koji su na selu – kako se žito seje i kako to sve ide u zemlju, i stavite nekoliko zrna, a od tih nekoliko rodi se ogroman rod. Tako je i kad sahranjujemo čoveka. Reč ‘sohraniti’ znači sačuvati. Tako naš crkvenoslovenski jezik ima duboku simboliku, i zato su za nas, pored crkava, groblja najveće svetinje. Braća Rusi kažu kladbišče za groblje, skladište, Božja njiva. Zamislite, kad bi vi rekli nekome ko ide na groblje Čepurci ili Gvozden Brijeg, gde god u Crnoj Gori: idem na Božju njivu. A zaista je to Božja njiva koja čeka trube arhangelske i drugi Hristov dolazak, kada će svi mrtvi iz svojih grobova ustati.
Na kraju, osvrćući se na smisao hrišćanskog odnosa prema smrti i telu, otac Predrag podseća da pravoslavna vera ne razdvaja čoveka na delove, već ga sagledava kao celinu.
- Zato, pravoslavna crkva je protiv kremiranja, zato što je ljudsko telo sveto i ono treba da vaskrsne. Ne samo duša, kako je govorio veliki Georgije Florovski: telo bez duše je leš, a duša bez tela je fantom. Samo zajedno čine celokupnu čovečju ličnost. I zato je tragika smrti u tome što se razdvaja duša od tela. Zato mi izlazimo na grobove, zato palimo sveće, i zato donosimo to žito koje nas simboliše da smo to žito prvo sahranili u zemlju, a da je ono onda tek donelo roda. Tako će i oni koji su u grobovima jednoga dana vaskrsnuti - zaključio je otac Predrag, podsećajući da Zadušnice nisu dan običaja, već dan susreta Crkve, onih koji stoje pred Čašom i onih čija su imena upisana u večnost. U tom susretu, žito, sveća i izgovoreno ime postaju molitva, a molitva potvrda da ljubav ne prestaje smrću. I da se pred Bogom niko ne zaboravlja.
Prve zadušnice u godini obeležavaju se 22. februara – saznajte kako da se pripremite, šta je važno doneti u hram i zašto je molitva za pokojnike neizmerno značajna. Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje. Budi deo Religija.rs zajednice. Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime. Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu. U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih. Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri. Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života." Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja. Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije. Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt. Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva. Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime. Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste. Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu. Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života." Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Profimedia
Zadušnice kao čin duhovne odgovornosti
Mitropolija.com
Shutterstock/Evgeniy Medvedev
Koljivo - simbol vaskrsenja i života
Kremacija i Zadušnice
ŠTA TREBA RADITI U CRKVI NA ZADUŠNICE: Obratite pažnju kako je skuvano žito za koljivo koje nosite na osveštavanje
NA ZADUŠNICE JE POGREŠNO MISLITI NA PRAVILA ŠTA TREBA, A ŠTA NE TREBA DA SE URADI: Sveštenik Slobodan Lukić upozorava u čemu ljudi najčešće greše na ovaj dan
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ako želite šta da saznate šta vas čeka u večnosti, samo ovo uradite: Ava Dorotej kaže da će vam se za tri dana, sve samo kazati
Ovo svi sebi radimo, a lišava nas svakog osećaja mira: Arhimandrit Jefrem otkrio recept za duhovni procvat
Šta čeka one koji proklinju, a šta one na koje je prokletstvo bačeno: Mati Ekaterina o kletvi kao veoma "gadnoj stvari"
Radite ovo svakodnevno i ni bomba vas ne može razneti: Savet starca Ilije koji vredi pročitati
Ovaj deo kuće se ne kadi i u njemu se nikad ne moli: Otac Dejan o onome što mnogi vernici čine, a ne bi trebalo
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
GDE U DOMU TREBA DA STOJI FOTOGRAFIJA POKOJNIKA: Otac Stefan upozorava da joj na jednom zidu nikako nije mesto
ALBANCI TRAŽE DA SE SRUŠI CRKVA NA RUMIJI: Za uklanjanje svetinje potpisalo blizu 1.000 građana, a narod je vekovima donosio kamen po kamen za njenu obnovu
Najrevnosniji propovednici Hristove vere: Sutra su Sveti apostoli Stahije, Amplije i Urvan i drugi s njima
Mitropolit Irinej u teškom stanju
Ako želite šta da saznate šta vas čeka u večnosti, samo ovo uradite: Ava Dorotej kaže da će vam se za tri dana, sve samo kazati
"Zaštita SPC, naših svetinja i naroda su pitanja od najvišeg značaja": Ovo je plan Srpske liste za Kosovo i Metohiju
Od naredne godine menja se važna crkvena zapovest: Tiče se svetih tajni ispovesti i pričešća - sveštenik sve objasnio
Brat i sestra koji su zajedno podneli strašno stradanje zbog vere u Hrista: Danas su Sveti mučenici Zinovije i Zinovija
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
SEĆATE LI SE TORTE KOJA JE NEKADA BILA PONOS SVAKE SLAVSKE TRPEZE? Originalni recept za “španski vetar”, poslasticu koja se ne zaboravlja
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
PEČENA RIBA NA MANASTIRSKI NAČIN: Beli luk i tri začina daju joj poseban ukus
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News