Zadušnice 14. februara padaju na dan Svetog Trifuna, uoči mesnih poklada i praznika Sretenja Gospodnjeg, pa se molitveno sećanje na upokojene ove godine obeležava u posebno zgusnutom i simboličnom crkvenom okviru.
Subota pred nama nosi poseban pečat crkvenog kalendara. Zimske zadušnice ove godine obeležavaju se 14. februara, na dan Svetog Trifuna – praznika koji se u mnogim domovima slavi kao krsna slava. Istog vikenda, dan kasnije, 15. februara, dolaze mesne poklade, dok Crkva proslavlja i Sretenje Gospodnje. Tako se sećanje na upokojene, porodična slavlja i veliki Gospodnji praznik susreću u jednom zgusnutom i duboko simboličnom vremenu, neposredno pred početak Vaskršnjeg posta.
Zadušnice su dani koje je Crkva odredila za molitveno sećanje na preminule. One se uvek obeležavaju subotom – danom koji je, tokom čitave godine, posvećen pomenima onih koji su se preselili iz ovog života. Tog dana vernici dolaze u hramove kako bi učestvovali u zaupokojenoj liturgiji, na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana.
Važno je da se vernici na vreme raspitaju u koliko sati liturgija počinje, jer je subotom ona najčešće ranije nego nedeljom – najčešće oko 8 časova, a u pojedinim crkvama i u 7.30. Oni koji žele da predaju imena za proskomidiju trebalo bi da dođu ranije i spisak predaju pomoćniku sveštenika, kako bi imena bila uneta u oltar pre početka bogosluženja.
Za učešće u liturgiji i parastosu u crkvu se donosi:
• malo kuvanog žita
• malo crnog vina
• mala sveća za žito
•svećice za svakog upokojenog ili jedna veća za sve
• spisak imena upokojenih rođaka i prijatelja
•skroman novčani prilog, prema mogućnostima
Ukoliko se imena predaju i za liturgiju i za parastos posle nje, potrebno je pripremiti dva spiska.
Žito ima snažnu simboliku. Ono podseća na Hristove reči da zrno tek kada umre donosi rod – ne u zemaljskoj tami, već na svetlosti. Zbog toga žito simbolizuje smrtnost tela, ali i besmrtnost duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, kojim se žito preliva, označava Božje milosrđe kojim se isceljuju rane greha.
Sveća je znak Hristove svetlosti – one svetlosti kojom Gospod obasjava duše preminulih, ali i male lične žrtve koju vernik prinosi Bogu.
Nakon liturgije služi se parastos, tokom kojeg se čitaju imena upokojenih i na kraju vinom preliva žito. Uz imena se prilaže skroman novčani dar, kao molitvena žrtva za pokoj duša onih kojih se sećamo.
Posle parastosa odlazi se na groblja. Tamo se pale sveće, uređuju grobovi i, po želji, čita molitva za upokojene. Vernici se mogu unapred dogovoriti sa sveštenikom da odsluži mali pomen i okadi grob. Ukoliko su grobovi udaljeni i nije moguće otići na groblje, pomen se uvek može obaviti i u crkvi.
Zadušnice nisu samo dan molitve i sećanja, već i prilika za milostinju. Pored materijalne, postoji i oblik koji se danas ređe pominje – duhovna milostinja. Ona podrazumeva darivanje knjiga duhovnog sadržaja onima koji ne mogu da ih kupe ili njihovo poklanjanje bibliotekama, na spomen upokojenih i za njihovo pominjanje u molitvama.
U danima kada se prepliću sećanje na upokojene, slava Svetog Trifuna, priprema za post i radost Sretenja, zimske zadušnice podsećaju da Crkva ne zaboravlja nikoga. Molitva, sveća i ime izgovoreno pred Bogom ostaju najtiši, ali i najdublji znak ljubavi koja ne prestaje ni onda kada se život preseli iz vidljivog u večni.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Aristovula po starom i Svetog Marka Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Cvetnicu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Nevidljiva podvala na carigradskim pijacama, san arhiepiskopa i čudo koje je odredilo kako hrišćani do danas razumeju smrt, sećanje i vaskrsenje.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Aristovula po starom i Svetog Marka Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Cvetnicu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Benedikta Nursijskog po starom i Svetu Matronu Solunsku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Ruperta, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
