Zadušnice 14. februara padaju na dan Svetog Trifuna, uoči mesnih poklada i praznika Sretenja Gospodnjeg, pa se molitveno sećanje na upokojene ove godine obeležava u posebno zgusnutom i simboličnom crkvenom okviru.
Subota pred nama nosi poseban pečat crkvenog kalendara. Zimske zadušnice ove godine obeležavaju se 14. februara, na dan Svetog Trifuna – praznika koji se u mnogim domovima slavi kao krsna slava. Istog vikenda, dan kasnije, 15. februara, dolaze mesne poklade, dok Crkva proslavlja i Sretenje Gospodnje. Tako se sećanje na upokojene, porodična slavlja i veliki Gospodnji praznik susreću u jednom zgusnutom i duboko simboličnom vremenu, neposredno pred početak Vaskršnjeg posta.
Zadušnice su dani koje je Crkva odredila za molitveno sećanje na preminule. One se uvek obeležavaju subotom – danom koji je, tokom čitave godine, posvećen pomenima onih koji su se preselili iz ovog života. Tog dana vernici dolaze u hramove kako bi učestvovali u zaupokojenoj liturgiji, na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana.
Važno je da se vernici na vreme raspitaju u koliko sati liturgija počinje, jer je subotom ona najčešće ranije nego nedeljom – najčešće oko 8 časova, a u pojedinim crkvama i u 7.30. Oni koji žele da predaju imena za proskomidiju trebalo bi da dođu ranije i spisak predaju pomoćniku sveštenika, kako bi imena bila uneta u oltar pre početka bogosluženja.
Za učešće u liturgiji i parastosu u crkvu se donosi:
• malo kuvanog žita
• malo crnog vina
• mala sveća za žito
•svećice za svakog upokojenog ili jedna veća za sve
• spisak imena upokojenih rođaka i prijatelja
•skroman novčani prilog, prema mogućnostima
Ukoliko se imena predaju i za liturgiju i za parastos posle nje, potrebno je pripremiti dva spiska.
Žito ima snažnu simboliku. Ono podseća na Hristove reči da zrno tek kada umre donosi rod – ne u zemaljskoj tami, već na svetlosti. Zbog toga žito simbolizuje smrtnost tela, ali i besmrtnost duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, kojim se žito preliva, označava Božje milosrđe kojim se isceljuju rane greha.
Sveća je znak Hristove svetlosti – one svetlosti kojom Gospod obasjava duše preminulih, ali i male lične žrtve koju vernik prinosi Bogu.
Nakon liturgije služi se parastos, tokom kojeg se čitaju imena upokojenih i na kraju vinom preliva žito. Uz imena se prilaže skroman novčani dar, kao molitvena žrtva za pokoj duša onih kojih se sećamo.
Posle parastosa odlazi se na groblja. Tamo se pale sveće, uređuju grobovi i, po želji, čita molitva za upokojene. Vernici se mogu unapred dogovoriti sa sveštenikom da odsluži mali pomen i okadi grob. Ukoliko su grobovi udaljeni i nije moguće otići na groblje, pomen se uvek može obaviti i u crkvi.
Zadušnice nisu samo dan molitve i sećanja, već i prilika za milostinju. Pored materijalne, postoji i oblik koji se danas ređe pominje – duhovna milostinja. Ona podrazumeva darivanje knjiga duhovnog sadržaja onima koji ne mogu da ih kupe ili njihovo poklanjanje bibliotekama, na spomen upokojenih i za njihovo pominjanje u molitvama.
U danima kada se prepliću sećanje na upokojene, slava Svetog Trifuna, priprema za post i radost Sretenja, zimske zadušnice podsećaju da Crkva ne zaboravlja nikoga. Molitva, sveća i ime izgovoreno pred Bogom ostaju najtiši, ali i najdublji znak ljubavi koja ne prestaje ni onda kada se život preseli iz vidljivog u večni.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
