Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Danas su Zadušnice - dan u godini kada se verni narod sabira u molitvi za svoje upokojene, sećajući se roditelja, rodbine, prijatelja i svih onih koji su nas napustili, s nadom u vaskrsenje i život večni.
Ovaj dan u pravoslavnoj tradiciji posvećen je pomenima preminulih, a vernici ga obeležavaju odlaskom u crkvu, prisustvom svetoj liturgiji i parastosu, kao i molitvenim sećanjem na bližnje.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Kuvano pšenično zrno - koljivo - simbol je smrti i vaskrsenja jer, kako uči Crkva, zrno koje padne u zemlju i umre donosi novi život. Upravo zato žito zauzima posebno mesto u bogoslužbenom i narodnom običaju ovog dana.
Mnogi vernici danas posećuju i grobove najmilijih, uređuju ih i pale sveće, ali Crkva naglašava da je suština Zadušnica u molitvi i sabranju u hramu. Molitva cele zajednice za upokojene smatra se najvećim darom koji se može prineti onima koji su prešli u večnost.
Često se, međutim, postavlja pitanje koja je razlika između slavskog žita i onog koje se priprema za upokojene. Odgovor na to pitanje dao je otac Dejan Krstić:
- Razlika između slavskog žita i onog za upokojene nije dogmatska. Slavsko žito se priprema u čast svetitelja, na primer, Sveti Nikola, i ima karakter proslave. Žito za pokoj se tradicionalno kuva od celog zrna, bez mlevenja, kao snažniji simbol semena koje umire i vaskrsava. Ali svako selo ima i svoj običaj u svemu, pa i pripremi žita. Suština je ista, vera u vaskrsenje.
Jednoj vernici je objasnio i šta raditi sa žitom koje ostane posle Zadušnica.
- Posle osvećenja, žito se jede i deli za pokoj duše. Ne mora se nositi na grob niti ostavljati tamo. To su narodni običaji, ali crkvena praksa je da se podeli ljudima i pojede uz molitvu. Nije poenta u ostavljanju hrane na grobu, nego u molitvi i sećanju - rekao je otac Dejan.
Ova praksa, iako duboko ukorenjena u narodu, često dovodi do zabune među vernicima. Protojerej Dejan Krstić nudi dublje razumevanje značaja molitve i paljenja sveća. Koljivo nije samo deo običaja, već dubok simbol vaskrsenja i večnog života. Ovo je autentičan način pripreme koji monasi sa Atosa koriste kroz generacije – primeren za prve Zadušnice u 2025. godini. Zadušnice 14. februara padaju na dan Svetog Trifuna, uoči mesnih poklada i praznika Sretenja Gospodnjeg, pa se molitveno sećanje na upokojene ove godine obeležava u posebno zgusnutom i simboličnom crkvenom okviru. Ne treba od groblja praviti gozbu, jer grob nije trpeza za telo, već mesto molitve za duše, istakao je otac Dejan. Budi deo Religija.rs zajednice.
YT/Djadjina kuhinja
GDE SE PALE SVEĆE ZA ŽIVE, A GDE ZA UPOKOJENE: Rektor Niške bogoslovije otkriva u čemu ljudi najčešće greše
EVO KAKO DA PRIPREMITE KOLJIVO PO NAJSTARIJEM RECEPTU SA SVETE GORE: Drevna monaška tajna za pomen duša preminulih
U SUBOTU SU ZIMSKE ZADUŠNICE: Evo šta se nosi u crkvu, šta na groblje i zašto ovaj datum ove godine nosi posebnu poruku
SUTRA SU ZADUŠNICE: Otac Dejan objasnio šta naši upokojeni zaista očekuju - najmanje žele ono što mi najčešće činimo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News