Koljivo nije samo deo običaja, već dubok simbol vaskrsenja i večnog života. Ovo je autentičan način pripreme koji monasi sa Atosa koriste kroz generacije – primeren za prve Zadušnice u 2025. godini.
Kada se sećamo naših dragih upokojenih, najvažnije je da to činimo sa ljubavlju, verom i molitvom. Koljivo, kao drevni simbol života posle smrti, priprema se u pravoslavnoj tradiciji već vekovima, a monasi Svete gore su čuvari najstarijeg i najsavršenijeg recepta. Ako želite da vaše koljivo bude ne samo ukusno, već i pripremljeno po blagoslovenoj monaškoj tradiciji, otkrivamo vam korak po korak kako da napravite upravo ono koje se sprema u svetogorskim manastirima.
Sastojci:
500 g pšenice
150 g seckanih oraha
100 g oljuštenih i sitno seckanih badema
100 g prženog susama
100 g svetlih suvih grožđica
200 g šećera u prahu
1 kašičica cimeta
1 kašičica mlevenog karanfilića
1 nar (zrna)
2 kašike osvećene vodice
Šećer u prahu i ružina vodica za posipanje (opciono)
Priprema:
Dobro operite pšenicu i stavite je u veliku šerpu sa obiljem vode. Kuvajte 1,5–2 sata, dok ne omekša. Ocedite pšenicu i raširite je na pamučnu krpu ili kuhinjski papir nekoliko sati, dok se potpuno ne osuši.
U velikoj činiji pomešajte pšenicu sa orasima, bademima, susamom, suvim grožđem, cimetom, karanfilićem i zrnima nara. Dodajte osvećenu vodicu i dobro izmešajte. Smesu rasporedite na tacnu i blago je pritisnite ili je stavite u činiju. Pospite šećerom u prahu i ravnomerno rasporedite pomoću sita.
Dekorišite krstom od cimeta ili orasima i zrnima nara, u skladu sa pravoslavnom tradicijom. Ovaj recept ostao je nepromenjen kroz vekove i predstavlja neodvojivi deo kako monaške, tako i narodne pobožnosti.
Bez mleka, jaja i veštačkih dodataka, ali bogat aromama i hranljivim sastojcima, ovaj moćan manastirski desert idealan je za post, ali i za vegetarijance i vegane. Otkrijte kako monasi Hilandara, po starom receptu oca Gavrila, pripremaju ukusan i hranljiv posni obrok od povrća, susama i začina – jednostavan za pripremu, a bogat nutritivnim vrednostima Ovaj manastirski recept, koji monasi na Svetoj gori ne menjaju vekovima, donosi jedinstven spoj ukusa i mirisa. Savršena poslastica bez mleka i jaja, idealna za dane posta, ali i za sve koji uživaju u zdravim, starinskim receptima. Ova drevna svetogorska supa, pripremljena od tahinija i povrća, vekovima je deo monaške trpeze. Saznajte kako da je napravite kod kuće i uživate u njenom blagotvornom ukusu.
Printskrin Youtube/Radolina recepti jela bez mesa i saveti
Posni recepti
23:53 | 30.01.2025
SVETOGORSKI KREM KOJI OSVAJA UKUSOM: Jednostavan i lagan za pripremu manastirski recept star vekovima
Posni recepti
08:48 | 18.02.2025
TAJNA ZDRAVOG OBROKA SA HILANDARSKE TRPEZE: Pečurke po receptu monaha Gavrila se ne zaboravljaju
Posni recepti
08:30 | 17.02.2025
OBAVEZNO ISPROBAJTE AUTENTIČNU SVETOGORSKU POSLASTICU: Monaška alva koja osvaja jednostavnošću
Posni recepti
09:30 | 19.02.2025
OTKRIJTE TAJNU ISHRANE MONAHA SA SVETE GORE: Posna supa savršenog ukusa, koja greje dušu i jača telo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Prve zadušnice u godini obeležavaju se 22. februara – saznajte kako da se pripremite, šta je važno doneti u hram i zašto je molitva za pokojnike neizmerno značajna.
Nevidljiva podvala na carigradskim pijacama, san arhiepiskopa i čudo koje je odredilo kako hrišćani do danas razumeju smrt, sećanje i vaskrsenje.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Recept koji se vekovima prenosi iz sveske u svesku čuva sećanje na vreme kada je jednostavno testo sa sirom bilo znak i običaja i domaće raskoši.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
