Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Na kamenom popločanju Velikog trga u Briselu, mestu na kojem su vekovi ostavljali tragove vere, carstava i zanata, ove godine nije postavljena obična božićna jaslica, tradicionalni simbol katoličkog Božića koji krasi crkve i domove katolika uoči ovog praznika. Umesto lica – praznina. Umesto pogleda – bezlična tvar. I upravo tu, pred očima Evrope, izbila je jedna od najoštrijih debata o granici između umetničke slobode i zadiranja u svetinju.
Božićna instalacija pod nazivom „Les Étoffes de la Nativité“, predstavljena krajem novembra, prikazuje Presvetu Bogorodicu, Pravednog Josifa i Bogomladenca ne kao prepoznatljive ličnosti, već kao bezoblične figure od tkanine, bez očiju, bez ruku, bez izraza. Autori su ovo delo predstavili kao savremenu, „inkluzivnu“ reinterpretaciju jaslica. Međutim, reakcije su bile burne i gotovo trenutne.
Prema izveštavanju Katoličke novinske agencije, brojni vernici, teolozi i kulturni radnici ocenili su da ovakva depersonalizacija Svetih likova predstavlja suštinsko narušavanje hrišćanske ikonografije. Jer u hrišćanskom Predanju Bog ne dolazi kao apstraktan pojam, već kao Ličnost. Ovaploćenje nije simbol već istoriski događaj, a lica svetih nisu puki dekor, već svedočanstvo da je Bog ušao u ljudsku prirodu.
Otpor nije stigao samo iz crkvenih krugova. Političke reakcije dodatno su rasplamsale raspravu. Vođa frankofone belgijske desnice Žorž-Luj Buše ocenio je da su jaslice „ružne i uvredljive za tradiciju“ i da više podsećaju na scene iz horor-filmova nego na prizor Hristovog rođenja. Njegove reči, koje su preneli brojni evropski mediji, dodatno su produbile jaz između zagovornika projekta i njegovih kritičara.
Gradonačelnik Brisela, Filip Klos, pokušao je da umiri javnost tvrdnjom da su lokalne crkvene vlasti dale saglasnost za instalaciju. Ipak, taj argument nije ubedio dobar deo vernika, koji su u svemu videli pokušaj da se, pod plaštom savremenosti i inkluzije, ukloni ono što je suština Božića – svedočanstvo o bogočovečanskom događaju.
Da je rana duboka, pokazao je i vandalski čin koji je usledio. Kako je objavio „Brussels Times“, svega nekoliko dana nakon postavljanja, sa figure Bogomladenca uklonjen je deo koji je predstavljao glavu. Vandalizam je izazvao dodatnu sablazan, ali i gorak komentar dela javnosti: kada se svetinja prethodno simbolički обезglavi, nasilje nad predmetom postaje tek odjek već izvršenog duhovnog skrnavljenja.
Za hrišćansku svest, posebno u njenom istočnom, pravoslavnom iskustvu, ovo pitanje prevazilazi estetsku raspravu. Ikona, lik, lice – to nisu umetničke konvencije, već ispovedanje vere. Ukloniti lice Bogomladenca znači ukloniti svedočanstvo da je „Reč postala Telo“. U tom smislu, jaslice bez lica ne predstavljaju samo drugačiji umetnički izraz, već duboki simbolički lom.
Iako pravoslavni zvanični mediji zasad nisu opširnije reagovali, tišina ne znači ravnodušnost. Naprotiv, ovaj događaj tiče se čitavog hrišćanskog sveta, jer postavlja pitanje koje prevazilazi granice jedne države i jedne konfesije: da li je dopušteno radikalno preoblikovati svetinje zarad savremenih ideoloških poruka?
Evropski parlament se takođe uključio u raspravu. Prema navodima koji su se pojavili u međunarodnoj štampi, konzervativni poslanici optužili su gradsku vlast Brisela za „ideološku opsesiju“ koja, pod izgovorom neutralnosti, potiskuje hrišćanske simbole iz javnog prostora. Time je spor sa kamenih ploča Velikog trga prešao u političke dvorane.
Božićna jaslica, koja je vekovima bila tiha propoved u prostoru, ove godine je postala poligon sukoba pogleda na veru, identitet i granice umetnosti. Za jedne – savremeni izraz otvorenosti. Za druge – čin duhovnog osiromašenja.
A pitanje koje ostaje da lebdi nad briselskim trgom ne tiče se samo jedne instalacije: može li Hristos ostati bez lica, a da i dalje bude Hristos? I šta ostaje od Božića kada se iz njega ukloni ono zbog čega je nastao?
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Njihova priča o istrajnosti i slobodi duha obišla je svet, dok bivše učiteljice traže da se crkvene vlasti konačno uključe u dijalog.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Vernici širom Etiopije okupljali su se ispred tamošnjih hramova iščekujući dolazak Božića kada i pravoslavci širom sveta.
U vremenu kada se praznična atmosfera često svodi na spoljašnje obeležja, svetogorski starac Pajsije često nas je podsečao na unutrašnju pripremu, pozivajući nas da Božić doživimo kao duhovno čudo koje nas spaja sa Bogom.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Razmišljanja Svetog Pajsija Atonskog o duhovnoj budnosti i smirenju vode nas ka dubljem razumevanju Hristovog Rođenja i poruke pastira koji su prvi ugledali Božansko svetlo.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
