Jednostavan spoj cvekle, krompira i povrća pokazuje kako post na vodi može da bude hranljiv, tih i iznenađujuće pun ukusa, baš onako kako se uči iza manastirskih zidina.
U manastirskim trpezarijama, naročito u danima posta na vodi, obrok nije puko utoljavanje gladi, već produžetak molitve i tihog podviga. Skromni sastojci, pažljivo odabrani i jednostavno pripremljeni, svedoče o drevnom pravilu da telo treba nahraniti onoliko koliko je potrebno da bi duh ostao budan i sabran. Upravo takav je i ovaj recept za gustu čorbu od cvekle i krompira – topao, okrepljujući obrok koji spaja blagotvornost darova zemlje sa manastirskom mudrošću uzdržanja, idealan za post na vodi, ali i za svakoga ko traži zdravu, mirnu i poštenu trpezu.
2 cvekle
U velikoj šerpi zagrejte malo vode na srednjoj vatri. Dodajte crni i beli luk i dinstajte nekoliko minuta dok luk ne postane staklast. Dodajte isečenu cveklu, karfiol, krompir i šargarepu u šerpu. Nastavite da dinstate povrće nekoliko minuta uz povremeno mešanje.
Polako sipajte povrćni bujon preko povrća. Povećajte temperaturu i pustite da supa provri. Smanjite temperaturu i pustite da čorba krčka oko 20–25 minuta, ili dok sva povrća ne postanu mekana. Sklonite šerpu sa vatre i ostavite čorbu da se malo prohladi.
Koristite blender ili štapni mikser da izmiksate čorbu dok ne postane glatka. Vratite čorbu na šporet i zagrejte još nekoliko minuta. Po potrebi dodajte so i biber po ukusu. Poslužite toplu, posipanu iseckanim svežim peršunom po želji.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju. Kremasta kombinacija oraha, belog luka i začina donosi bogat ukus i jednostavnu pripremu za svaki sto. Recept jeromonaha Jeroteja Draganovića svedoči kako se u mrsnim danima u monaškoj kuhinji sprema hrana bez žurbe, ali sa merom i smislom. Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
1 manja glavica karfiola
2 krompira
1 crni luk
2 čena belog luka
1 šargarepa
4 šolje povrćnog bujona
so i biber po ukusu
sveži peršun, sitno iseckan (za posipanje, opcionalno)
Shutterstock/Nataliya Arzamasova
Priprema
Posni recepti
12:52 | 27.12.2025
MANASTIRSKA RAZLEVUŠA - ZDRAVIJE I UKUSNIJE JELO NISTE PROBALI: Recept iskušenice Stojke spaja toplinu i snagu u svakom zalogaju
Posni recepti
13:35 | 23.01.2026
MANASTIRSKI NAMAZ KOJI UKUSOM OSVAJA I ONE KOJI NE POSTE: Recept oca Onufrija Hilandarca lak je i za početnike u kuhinji
Mrsni recepti
11:11 | 26.01.2026
ZABORAVLJENO MANASTIRSKO JELO - PRAZNIK ZA TRPEZU: Evo šta monasi kuvaju kada se ne posti
Posni recepti
12:59 | 30.01.2026
HILANDARSKE PAPRIKE PUNJENE RIBLJIM MESOM: Recept koji se ne sprema često, ali se pamti dugo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Udruženje "Humani čovjek" apeluje na vernike da pomognu u izmirenju bolničkih troškova lečenja i prenosu njegovog tela u Bijeljinu, kako bi bio ispraćen u miru, molitvi i dostojanstvu koje je pratilo i njegov život.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Da li su svetitelji posrednici, zašto se njihove mošti ugrađuju u antimins i kako vera drugih može da pomogne čoveku kada izgubi snagu i nadu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Jednostavan, domaći kolač koji se pravi polako, sa strpljenjem, a svaki zalogaj donosi toplinu i radost.
Kombinacija pirinča, povrća i pažljivo izbalansovanih začina stvara bogatstvo ukusa koje greje i dušu i stomak - recept koji će vas osvojiti već pri prvom zalogaju.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
