Kombinacija pirinča, povrća i pažljivo izbalansovanih začina stvara bogatstvo ukusa koje greje i dušu i stomak - recept koji će vas osvojiti već pri prvom zalogaju.
Ova sarma, iako bez mesa, nosi složen ukus i toplinu doma. U manastirskim kuhinjama Monasi vekovima spajaju jednostavne namirnice da bi dobili jelo puno ukusa i tradicije, a upravo takva je i ova manastirska sarma - od pirinča, povrća i pažljivo izbalansovanih začina.
1 glavica kiselog kupusa
1 šolja pirinča
2 veće glavice crnog luka
1 veća šargarepa
150–200 g pečuraka (po želji)
2–3 kašike paradajz sosa
so i sveže mleveni biber po ukusu
1–2 lovorova lista
sitno seckan peršun ili origano - opcionalno
Listove pažljivo odvojite i, ako su previše kiseli, operite ih pod mlazom vode. Ako su tvrdi, potopite ih par minuta u toplu vodu da omekšaju.
U šerpi na vrlo malo ulja prodinstajte seckani luk dok ne omekša i dobije zlatnu boju. Potom dodajte rendanu šargarepu i pečurke, pa dinstajte dok tečnost ne ispari.
Ubacite opran pirinač i kratko ga dinstajte sa povrćem da upije deo ukusa. Posolite i pobiberite po ukusu, a ako je smesa previše suva, dodajte 1-2 kašike paradajz sosa.
Odstranite tvrdi deo sa svakog lista kupusa. Na svaki list stavite kašiku nadjeva, pažljivo savijte stranice i urolajte u čvrstu sarmicu.
Na dno šerpe stavite tanki sloj sitno seckanog kupusa da štiti od zagorevanja i doda aromu. Gusto poređajte sarme, pa preko svakog reda opet pospite malo sitnog kupusa. Na vrh rasporedite lovorov list i, po želji, još malo paradajz sosa radi boje i ukusa.
Sipajte toliko vode da ogreznete sarme i poklopite šerpu. Kuvajte na laganoj vatri 2 do 3 sata - polako i bez žurbe da pirinač lepo omekša, ali ne prekuva. Povremeno proverite da voda ne presuši i dodajte po malo po potrebi.
Ako vam se nadev učini suviše suv pre motanja, dodajte još malo paradajz sosa; ako je previše tečan, dodajte još malo pirinča ili kratko prodinstajte da višak vode ispari. Dobar balans je ključ - pojačava aromu bez da jedna nota dominira.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja. Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta. Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju. Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok. Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku. Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
Freepik
Priprema
Savet
Posni recepti
11:15 | 20.12.2025
EVO ZAŠTO JE RIBA PO MANASTIRSKOM RECEPTU DRUGAČIJA: Sočan posni ručak koji se pamti i narednog dana
Posni recepti
10:30 | 21.12.2025
KROMPIR NA HILANDARSKI NAČIN SE TOPI U USTIMA I NE LIČI NI NA JEDNO POZNATO JELO: Jednostavan recept za neodoljiv porodični ručak
Posni recepti
12:52 | 27.12.2025
MANASTIRSKA RAZLEVUŠA - ZDRAVIJE I UKUSNIJE JELO NISTE PROBALI: Recept iskušenice Stojke spaja toplinu i snagu u svakom zalogaju
Posni recepti
12:23 | 31.12.2025
SALATA KOJA ODMAH OSVEŽAVA PRAZNIČNI STO: Jednostavna, dekorativna, hranljiva i spremna za manje od 2 minuta
Posni recepti
11:41 | 05.01.2026
OVAKO SE SPREMA PASULJ ZA BADNJE VEČE: Stari recept iz manastira Krušedol donosi toplinu na porodičnu trpezu
Mrsni recepti
12:13 | 09.01.2026
MANASTIRSKA KIM ČORBA OKREPLJUJE I ČISTI ORGANIZAM POSLE PRAZNIČNE GOZBE: Dragocen, zaboravljeni recept iz srpskih svetinja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje, preko Trojeručice i rukopisa, do požara koji je umalo promenio sudbinu – priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Jednostavna riba iz atonskih kuhinja otkriva kako se od nekoliko osnovnih namirnica pravi jelo koje spaja post, tradiciju i miris Mediterana
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
